MOĆ U SMRTI

Ono što je bitno

Iz zemlje je izbijao snažni crni mermer čije su visoke i oblikovane ivice vešto odolevale suncu upijajući toplotu zraka koji su padali na njega. Na polju koje se pružalo mnogo dalje od pogleda ljudi je raslo divlje cveće o kojem se nije brinula samo priroda - nekada su ova polja pripadala poslednjim naslednicima velike Mediči porodice koja je svoje tajne obgrlila imenom grada koji im je bio večni dom. Duboko uzdahnuvši, posmatrala je izbledele slike na spomeniku snažno verujući da su našli mir, brzim pokretom je obrisala suzne oči oslanjajući se na snagu čoveka koji je svojom nežnošću obrglio njenu nemoć, želela je da govori ali nije uspela da pronađe te davno izgubljene reči. 

"Ovde leži Luca Florence", blagi muški glas je prekinuo njeno razmišljanje ne obazirući se na suze koje se trudila da sakrije osmehom, "Otac koji nikada nije prestao da štiti i muž koji nikada nije prestao da voli", blago se osmehnuvši, Petar je spustio nežni poljubac na čelo svoje žene blago rukom prolazeći kroz njenu kosu, "Sada je tvoj red, ako želiš." 

"Ovde leži... Eva Florence", tiho je uzdahnula kada su joj te plave oči dale svu snagu koja joj je bila potrebna da ide dalje, "Majka koja se borila za ljubav do svog poslednjeg daha, žena koja je napustila sve zbog vanvremenske ljubavi van granica naše zemlje i snaga koja je čuvala nasledstvo od svakog zla", dopustivši blagom jecaju da se otme njenim usnama, spustila je cveće na humke zemlje koja će biti prekrivena livadskim cvećem ne odvajajući večnu ljubav izgubljenih roditelja. 

"Želiš li da pođemo?", Petrova ruka je odbijala da pusti njenu dok su se njeni prsti spretno obavijali oko njegovih, nežno se igrala sa njegovim dodirom blago se osmehujući brižnim usnama. Nije se trudila da odgovori jer je znala da sa njim ne mora da troši reči, blagi pokret glavom bio je dovoljan da se nađe u njegovim rukama vrtoglavo jurivši kroz miris cveća ka autu koje će je odvesti bliže njenoj sudbini. 

"Misliš li da je čudno?", blago je uzdahnula gledajući kako nežni predeli sicilijanske obale nestaju pred njenim očima. 

"Šta?", zbunjeno se osmehnuo, na trenutak odvojivši oči od puta čak i ako je želeo da nikada ne mora da ih odvoji od nje. 

"Umrli su na isti dan sa dve godine razlike", blago je slegla ramenima trudeći se da uguši paniku koja je pretila da preplavi njen razum, "A onda je na taj isti datum onom gadu presuđena kazna zatvora", blago je grickala donju usnu nesvesna svog načina da ugasi paniku kada su joj njegovi prsti blago sklonili usnu prelazeći preko nje, navodeći je da izgovori sve što joj je bilo na srcu, "A ja sam se na taj isti dan venčala nakon što sam povratila imovinu koja mi čak i ne pripada", blago uzdahnuvši, osetila je kako joj teret pada sa ramena iste sekunde kada je izgovorila misli koje su je mučile još od suđenja onoj užasnoj bandi prevaranata. Irwin i Newt su dobili kazne od dvadeset godina zatvora dok je Emily imala nešto manju jer je bila osuđena isključivo za saučešništvo - Veronica je od dana presude po svojoj glavi motala te poslednje momente njihove slobode u sebi pretapajući osećaj krivice. A onda se vratila kao Veronica Florence. 

Morala je da uradi više za svoju davno izgubljenu porodicu koja ju je toliko volela, da bi postala deo nove porodice morala je da sačuva sećanje na jedini osećaj ljubavi koji je ikada imala, ma koliko sitna i detinja ta ljubav bila. Koa Veronica Florence bila je naslednica velike italijanske tragedije i još većeg bogatstva nekadašnjih Medičija. Zato je vratila sve što je nekada imao njen otac prenoseći ostatke svojih roditelja preko mora - na mesto koje je bilo hram njihove ljubavi. 

"Mislim da je snažno Nica", blago poljubivši tu bledu ruku, Petar je prekinuo to duboko razmišljanje verujući da zna u kom toku je odlazilo, "Takođe mislim da bi tvoj otac bio više nego ponosan naslednicom koju ima i ubeđen sam da bi tvoja majka bila najsređnija žena na svetu kada bi videla koliko ljubavi jedna devojčica može da nosi u sebi", klimnuvši glavom, parkirao je auto pred velikom belom kućom čiju su obalu kupali talasi, "Znaš da nisi sama mila i definitivno nisi kriva za stvari koje su se desile", slegnuvši ramenima, izašao je iz auta otvarajući njena vrata, "Uzimaš ono što je tvoje", osmehnuo se kada su se njene ruke spustile oko njegovog vrata, "Ja sam tvoj." 

"Ako me sledeći put budete ostavili sa njom umesto da me vozite autom plakaću dok ne umrem", piskavi vrisak dečaka se prolomio imanjem dok su malene nožice trčale ka autu trudeći se da dođu tamo pre brata, "Satani, Eva!" 

"Tata", sada je ženski glas bio onaj koji se borio za reč dok mu je dah oduzimalo trčanje od velike udaljenosti vile, "On nije hteo da se igra!" 

"Kako se usudio da odbije princezu Evu Florence Mayakovsky!", Petar je zabavljen pristao na igru visoko podižući svoju ćerku dok je pogledom tražio njihovog naslednika, "Dođi Luca, možda ti i dam ključeve kada porasteš."

"Na koga je nasledio tu ludu ljubav prema autima?", odmahujući glavom, Veronica je svog petogodišnjeg sina uhvatila za ručicu dok se on spremao da potpuno sam zaopleni automobil iz kojeg su mu roditelji upravo izašli. 

"Verujem da je on više ujakovo dete nego vaše", veselo se zasmejavši, Aurora je spustila činiju voća na sto odmeravajući vrt čiji kraj nije mogla da uhvati pogledom, "Nica, zaista si dala sve od sebe kada si sređivala imanje. Verujem da smo ranije morali naći rođake u Italiji", veselo namignuvši, Aurorina zabava je bila prekinuta utrčavanjem dečaka koji uopšte nisu bili pod nadzorom muškaraca koji su išli za njima, "Genevieve je rekla da će im zabraniti izlazak ukoliko ne budu počeli da paze na decu", odmahnuvši glavom, Aurora se zasmejala zagrlivši svoje sinove. 

"Gde je Gina?", pogledavši oko sebe, Veronica je pogledom tražila ostatak porodice koju je sada zvala svojom. 

"Ona i majka će uskoro sići", Nikolai se osmehnuo spuštajući ruke oko struka svoje žene zaigrano je poljubivši u rame, "Mada vas dvoje treba da se presvučete, unosite blato u kuću", odmahnuvši glavom, zabavljeno je gledao sreću svog brata znajući da je istinska u svakom svom kutku, "Svakako Luca i Eva više vole da bude sa ujakom je l da?", vešto izvlačeći decu iz njihovih ruku, Aurora i Nikolai su zaljubljenom paru dali i više vremena nego što im je bilo potrebno. 

"Posle Vas gospođo Mayakovsky", namignuvši svojoj ženi, Petar je polako otvorio vrata njihove spavaće sobe puštajući mediteranski povetarac da se igra sa njenim tamnim uvojcima. Voleo je da je mogao duže da se suzdrži ali je polako obavio ruke oko njenog tela spuštajući nežni poljubac na njene usne znajući da ni trenutak više ne bi izdržao bez nje. 

"Zaboravili ste da dodate Florence", pristajući na večnu igru čija je pravila stvarala vatra njihove ljubavi, Veronica se veselo osmehnula obavijajući rukama telo čoveka koji je bio njena prošlost, sadašnjost i budućnost. 

"Sve su to nijanse", namignuo joj je očaran tim licem koje su zraci sunca pretvarali u rimsku boginju ljubavi i lepote, "Ipak ću zadržati samo ono što je bitno." 

"A to je?", naslonivši se na ivicu balkona njihove sobe, ni na sekund nije pogledala otvoreno more i lepotu pejzaža koja se otvarala pred njima, svaki sekund je želela da posveti čoveku kojeg je volela. 

"To je ljubav", osećao je kako se u tom zagrlju punom emocija njeno telo savršeno uklapa uz njegovo jer su im duše bile srodne. Znao je da je pred njima još mnogo trenutaka jednako voljenih i jednako posebnih ali je ovaj zadržao u svojoj duši želeći da celom svetu objavi koliko je voli čak i ako je bio ubeđen da je ceo svet to već znao. 

KRAJ

Beleška autora

Zaista ne mogu da verujem da se nakon gotovo dve godine opraštam od najdraže braće Mayakovsky čak i ako verujem da ovo ne može biti kraj (ipak je mašta autora večna i pogodna da na tačku stavi zarez ;) ). Volela bih da se zahvalim svima koji su verovali u moj talenat i svima koji su sa svakim pasusom pratili njegov razvitak. 

Nadam se da ste uživali koliko i ja, da smo zajedno delili smeh i suze i da ćete braću Mayakovsky pamtiti bar upola onoliko koliko će ostati u mom srcu i mislima. 

U svom kutku mašte svakako stvaram buduće avanture te se neću zauvek oprostiti od njih i vas već su samo reći.. Zbogom do sledeće avanture!

Autor