MOĆ U SMRTI

Harvard Law

Harvard University of Law, Boston

"Sigurna si da stižeš na proslavu večeras?", zabrinut glas je pratio Veronicu u korak, "Možda nije trebalo da uzimaš i časove pravne tradicije, sada si obasuta zadacima." 

Naglo se zaustavivši, Veronica se okrenula ka prijateljici sa kojom je delila studentsku sobu i poslednje dve nedelje života, "Cilj mi je da završim prokleti fakultet pre roka, ne da ispijam pivo iz crvenih čaša", shvativši da je bila previše gruba, obavila je ruku oko Lorinih ramena primoravajući noge da se kreću ka drugom kraju prostorije, "Potrudiću se da stignem na tu žurku ali mi je seminar trenutno od veće važnosti." 

"Šta toliko fali diplomi novinara da moraš da jurcaš po Harvardu sada?", radoznalo se zaustavivši pred glavnim stepeništem, Lora se okrenula ka svojoj prijateljici, "Kada ćeš mi priznati svoju mračnu tajnu?", iako je njen osmeh isijavao šalom, Veronika je znala da je kroz ovu šalu Lora želela da zna istinu. No, ni sama Veronica nije bila spremna za istinu i zato je zabavljeno povukla devojku u udaljeni ćošak. 

"Spremna si za moje mračne tajne?", dopuštajući osmehu da joj otopi lice, trudila se da fiksira oči svoje prijateljice. 

"Naravno da jesam", iznenađena ovolikom brzinom otkrivanja, Lora je sva svoja čula spustila na Veronicu, "Slušam." 

"Želim da", progutavši knedlu koja je širila tenziju, Veronica nije mogla da kontroliše svoj smeh, "Želim da budem advokat, pobogu Lora. Zašto bih imala mračne tajne?" 

"Samo nemoj da kasniš, lažljivice", osmehujući se, Veronica je gledala kako optužbe njene prijateljice nestaju zajedno sa njom iza teških hardvarskih vrata.

Od početka je znala zašto je polagala državni test i napisala rezime vretan suvog zlata, u njoj je ključala krv potpaljena željom za dokazivanjem i ona je želela da zapali sudnicu. Letela je preko stepeništa dok su joj se u glavi vrtele iste reči koje su joj govorile da nije dovoljno dobra, da verovatno nikada neće ni biti i da ode iz vidokruga tih plavih očiju bespovratno. Otišla je. 

I svaki njen korak dalje bio je korak isplanirane osvete koja će biti poslužena hladna no ipak će zapeći grlo onih koji je nisu očekivali na tom tanjiru. Zato je sada, u ime svoje osvete, samouvereno hodala ka kancelariji profesora Newta, znajući da sada otvara njegova vrata koja će se za par godina pretvoriti u vrata sudnice iza kojih će biti on. 

Pokucala je ne želeći da sačeka odgovor, "Želeli ste da me vidite?" 

"Naravno, gopođice Woods", ozaren njenom pojavom, brzo joj je pronašao fotelju u koju će spustiti svoje krhko telo, "S obzirom da ste već uzeli moj predmet koji je predviđen tek za drugi semestar sledeće godine", podignuvši obrve, pokušao je da je impresionira odlukama koje je sama donela, "Pogledao sam Vaše rezultate zbog odabira studenata koji će voditi pravne sastanke ove nedelje." 

"Pravne sastanke?", skupivši obrve, Veronica je u svojoj glavi već listala notese i kalendare stvarajući mesta za novonastale obaveze iako nije bila ubeđena šta one uopšte predstavljaju. 

"Ugledne pravne firme će uzimati pomoćnike iz vaše klase", slegnuvši ramenima, podigao je glavu više gledajući njene oči nego papir na kome je pisao plan rada, "Mislim da bi to bila idealna prilika za tebe." 

"To je svakako velika čast", duboko je uzdahnula nadajući se da će moći nežno da odbije ovaj vid udvaranja, "Ipak, volela bih da budem izabrana na osnovu sopstvenog rada."

"O, nemoj pogrešno da shvatiš", blago se osmehnuvši vratio se u svoju zonu komfora daleko od njenog tela, "Izabrana si na osnovu rezultata."

"Onda", zasmejana uspehom kojem se nije nadala, zakoračila je velikim korakom napred ka elitnim firmama, "Šta treba da uradim?" 

Mayakovsky brothers company, New York

"Spreman Vam je razgovor sa korporacijom gospodina Whinksa u pola jedan, kasting za sekretaricu je zakazan u dva i petnaest", spuštajući papire na njegov sto, Emily je želela da što pre izađe iz kancelarije u kojoj se njena efikasnost nije cenila i zato je brzo ispuštala bele fascikle nadajući se da ih nije pomešala, "Takođe, let za Harvard vam je u tri i dvadeset." 

Uprkos svoj svojoj želji i brzini, nije stigla do vrata pre nego što su je njegove oči zaledile u mestu, "Let za Harvard?"

Duboko je uzdahnula razmišljajući da li je poziv iz Bostona otišao na pravu adresu, "Konferencija pravnika na kojoj će firme birati saradnike?" 

"Zašto bismo ih birali još kada ni ovih nesposobnih ne možemo da se otarasimo?", osetila je žaoku krivice kada su je njegove reči pogodile po sred lica. 

"Poslaću Vam spisak ljudi koji dolaze u izbor, par njih su bivši članovi ove firme", iako je privukla njegovu pažnju, ovaj put je izašla iz njegove kancelarije spašena Petrove nemilosrdnosti. 

Uzdahnuo je kada mu je laptop zazvonio bez imalo želje da ga pogleda, nije želeo da primi još nesposobnih radnika pred kojima će morati da drži svoj bes sakriven jer se ne razumeju ni u pisanje isprava, a ne stvarno pravo. Ipak, ako već mora da naredne četiri godine gleda u iritnantne ljude, neka bar budu lepi.  

Bela svetlost laptopa mu je obasala lice dok je čitao imena dece koja su želela da ostvare tatine snove i budu mamini sinovi. U želji za dokazivanjem uništavali su njegovu firmu umesto firme svojih očeva i zato ih je jednog po jednog, precrtavao sa liste ne želeći da se upušta u isti haos ponovo. Nije bio zainteresovan i nije želeo da nastavi da čita imena, želeo je da čita papire iz Veronikine fioke kada su mu oči zaparane jednim imenom. 

Veronica Woods.

Veronica Woods, prokleti kandidat za stažiranje u naprednim pravnim firmama Harvardovog odseka. 

Dok su mu njena pitanja zvonila u glavi i dok su mu svetla poslednjeg sastanka Anderson korporacije blještala pred očima, znao je sve odgovore i svaki svoj sledeći korak. Ovaj put mu neće pobeći. 

"Video si ovo?", vrata koja su se otvorila bez kucanja, pustila su Lava unutra, "Studira pravo?" 

"Mislim da će nam žene stati na kraj", ušavši u kancelariju, Nikolai je posegnuo za viskijem i pre nego što se pozdravio sa braćom, "Upala je na Harvard i završava pre roka", odmahnuvši glavom nazdravio je braći, "Ako se udruži sa Aurorom i Genevieve, naša zabavna karijera je zauvek gotova." 

"Gospodo", zasmejavši se na reči svoje braće, Petar je podigao skupi kaput sa stolice, "Otkažite sastanke, letimo u Boston."