MOĆ U SMRTI

Kvadratni plan

"Ovo nije stvarno", mučan glas napaćenog čoveka lomio je bolest tišine dok se otimao neznanju, "Da, sve ukazuje na to", okrenuvši se ka svom bratu, budio je plamen nade koji je obasjao ljušturu čoveka pred njim, "Mi samo samo deo plana, pijuni na tabli", uzbuđeno viknuvši, požurio je do radnog stola skučene sobe u kojoj su im duše bile zarobljene, "Nikolai, ništa od ovoga nije stvarno. 

* * *

"Znaš da nas nikada ne bi ostavili na cedilu", ispustivši vazduh bola u atmosferu ispunjenu tugom, žena čije oči više nisu mogle da plaču je analizirala situaciju u glavi po ko zna koji put, "Pogotovo ne u ovoj situaciji, moralo je nešto strašno da se desi da bi nas napustili." 

"Genevieve", uzdahnuvši, Veronica je spustila čaj na sto u nadi da će isparavanja lekovitih biljaka zalečiti i nerve koji su poput tankog konca pucali u zatvorenoj prostoriji, "Šta god da se desilo, Lav i Nikolai su snažni a mi ih nećemo ostaviti sudbini." 

Gledajući ženu prema kojoj su mu osećanja rasla neobjašnjivom brzinom, Petar se prepustio razmišljanju u svoja četiri zida ispunjena presušenim suzama žena koje su bile nemoćne, baš poput njega. U tom moru nemoći i brige, jedini svetionik koji je slao signale da je obala u blizini i da se brodolomci neće nasukati, bila je devojka koja se neprimetno ušunjala u njihov život podvlačeći im se pod kožu i pre nego što su postali svesni uticaja koji je širila, dopustili su da stane za kormilo njihove porodice čuvajući stari sjaj.

"Odakle bismo mogli da počnemo sa istragom?", shvativši da su emocije preplavile umove njenih bližnjih, Veronica se okrenula razumu koji je svima bio neopodan i kojeg su u ovom trenutku mahnito gubili, "Koje podatke pouzdano znamo?" 

"Emily je Irwinova saradnica", svestan da mora dodati soli na ranu koja je pekla do ludosti, Petar je želeo da pređe preko bolnih činjenica što pre, kao da skida flaster, "Verovatno mu je slala sve fajlove naše firme do kojih je mogla da dođe, za recepcijom i van nje." 

"Nije koristila zvanične ulaze u arhivu firme", uključivši se u razgovor, Aurora je odmahnula glavom prisećajući se slika koje su joj, nakon temeljnog gledanja od nekoliko puta, ostale urezane na zenicama, "Kamere je nisu snimile ni na jednom hodniku, ne verujem da je mogla da hoda kroz mrtve tačke, nema ih previše." 

"I nije", iznenađeno viknuvši, Genevieve je privukla pažnju ostalih vraćajući davno izbrisane filmove u glavi, "Sećate se kada je od Veronice tražila da vidi fajlove o dogovoru vašeg oca sa Irwinom? Aurora i ja smo morale da je sretnemo da je tim putem išla u arhivu, morala je da prođe pored moje kancelarije." 

"Ali se ona nikada tu nije ni prišunjala", snažno udarivši rukom o sto, Aurora je tim kratkim zvukom prelomila mrtvilo koje je obuhvatilo njihova tela, "Znala je da smo preveliki rizik?" 

"I tako je kupila vremena sebi i Irwinu da urade šta žele dok smo mi pregledali jebene sigurnosne kamere", ogorčen na sopstvenu glupost, sada se okrenuo ka osobi koja im je otvorila oči, "Sa koje strane je došla u arhivu kada je želela da ti uzme te papire?" 

Vraćajući sećanja i misli, Veronica je putovala kroz vreme nadajući se da je pomoć blizu, "Severnih, onih koja su uvek zaključana." 

Stvorivši mrtvu tišinu u kancelariji obasjanoj novim danom, misli su se suzarale u praskozorju nade koja je sada grejala krv zaljubljenih, krv onih čiji voljeni su bili daleko u mračnom kutku misli daleko od fizičke ljubavi koju su želeli da daju. 

"To su vrata koja naš arhiv dele od White Enterprizesa", uzviknuvši, Genevieve je sada okrenula Petrov kompijuter ka sebi, ornija da sazna istinu više nego ikad, "To su vrata koja nas dele od firme Newta Irwina." 

"Ta firma nema godišnji profit", ubrzano uzimajući laptop u svoje ruke, Aurora se borila sa slovima kao da vodi bitku za poslednji udah, "Skoro kao da je izmišljena, kao da ne postoji." 

"To je paravan", naslonivši se na laktove, Petar je zamišljeno prolazio rukama kroz kosu dok su žene ispred njega otkrivale tajne poslovnih svetova, "Mi sada samo treba da pronađemo svako njihovo sedište." 

"Misliš da su oni odveli Lava i Petra?", spremna da svoje dane zakopa u tajnosti arhive izmišljene firme, Veronica se već sada uhvatila za hladnu kvaku orna da prione na posao, "Šta ako je ta paravanska firma internacionalna?" 

"Sigurno jeste", klimnuvši glavom, Petar je udahnuo svež vazduh spoznaje, "To je firma kojom sprovode sve te nesrećne devojke", ustavši iz svoje stolice, Petar se divio umovima žena koje su se nalazile pred njim, "To je firma kojom su odveli Lava i Nikolaia." 

* * *

 "Čuo si Auroru Lave, čuo si da je vriskala", gledajući svog brata koji se gubio u mislima i vraćao iz istih, Nikolai je pokušavao da urazumi svog brata, nije želeo teoriju zavere, želeo je da protrči kroz jebena vrata koja su ga držala dalje od nje, "Treba da je sačuvam, ko zna kroz šta sad prolazi." 

"Nikolai", na rubu živaca, Lav je uhvatio svog brata za ramena protresajući njegovo telo u nadi da će povez sa očiju spasti sam, "Potreban si mi razuman u ovome, potrebno mi je da ne budem sam, razmisli." 

Hladnoća plavih očiju nije uspela da otopi srce okovano bolom, ipak su okovi bili od postojanijeg materijala. No ipak, u sudaru razuma i osećanja mračne sobe, razum je bio onaj koji je mogao da obasja svetlom nade jecaje muške duše. 

"Šta misliš da se dešava?", blago uzdahnuvši, Nikolai je popustio pred snagom bratove staloženosti, "U šta su nas, zaboga, uvukli?" 

"Nasankao nas je čovek kome smo postavili zasedu na balu", prebacivši oko vrata razvezanu leptir mašnu, Lav je seo za radni sto koji nije bio njegov, preuzimajući oslobođeno mesto vođe oslobodilačkog plana, "Naseli smo na priču o zaglavljenom autu firme koja očajnički treba pomoć", slegnuvši ramenima, shvatao je sopstvenu glupost koja ga je zarobila u petnaest kvadrata. 

"White Enterprizes", spustivši se u fotelju naspram svog brata, Nikolai je slagao razbacane kockice plana koji je propadao, "Automobil je pripadao firmi čija se arhiva graniči sa našom, mislili smo da je to samo puka pomoć." 

"Čime se ta firma uopšte bavi?", postavljajući pitanje koje je letelo u vazduhu, Lav je presekao tanku vezu tereta koji im je bio nad mislima, "Ili je bolje da pitam, koga je Newr Irwin postavio da vodi kriminalne poslove te firme?" 

"Stvarno smo opasno naseli", uzdahnuvši, Nikolaieve misli su letele od svake tačke budućeg plana do onih sećanja sveže prošlosti, "Ali kako su navukli Auroru?" 

Budno proprativši svako pitanje i svaku misao koja je zablicala u Nikolaevim očima, Lav je shvatio odgovor i pre nego što se on sam potpuno oformio. 

"Nisu", iznenađeno pogledavši brata, nakon toliko sati se prvi put osmehnuo, "U koje vreme su juče prestali Aurorini krici?" 

Namrštivši se, Nikolai je pustio da mu ta strašna muzika peva po nervima vidno uzbuđen odgovorom koji mu je probudio život, "Kada je nestalo struje." 

"Što znači", Lav se opustio u fotelji, dozvolivši sebi kratak minut pobede, "Oni je nikada nisu ni imali."