MOĆ U SMRTI

Jane Florence

 "Koji položaj u redakciji ste imali na Vašem prošlom poslu?", nežno se osmehujući, čovek koji je sedeo za drvenim stolom prekoputa nje bio je usresređen više na njeno lice nego na rezime koji je donela sa sobom dok je razmatrao da li da joj da šansu koja je polako postajala jedini spas žene koja je smireno krila paniku u kožnoj fotelji. 

"Bila sam urednik posebnog odeljka za istraž..", želeći da se prikaže u što boljem svetlu, uputila mu je iznenađen pogled kada se usudio da je prekine samo jednim pokretom ruke, "Nešto nije u redu?" 

"Taj deo redakcije je imao jako lože rezultate u jednom periodu", namrštivši se, sada je spustio pogled, svestan da mu je finansijsko stanje redakcije bilo draže od lepog lica koje bi se moglo naći oko njega, mogao je platiti koju je hteo a sa ovom nije želeo da rizikuje više nula na računu nego što je bilo potrebno, "Ali..O!" 

Gubila je nadu dok je gledala kako se njen dugogodišnji rad procenjuje poput matematičkog problema kojeg je bilo potrebno provući kroz još par ekonomskih filtera. Vrlo dobro je znala zašto je otišla od Davida ali je sada sa povezom preko očiju hrlila u zagrljaj čoveku koji je bio gori od njega. Nije želela da se bavi tračevima ali je ovaj put gubila snagu dok je držala sav teret otpora u svojim rukama. 

"Vaš članak o porodici Mayakovsky je bio najčitaniji na svim platformama", iznenađeno podigavši obrve, sada se napokon zainteresovao za mozak čiji je rad bio ispisan u vidu brojeva na papiru, "Sećam se tog broja novina za koje ste radili", klimnuvši glavom, znalački je pogledao tiho joj odajući priznanje, "Samo, zašto ste hvalili tu porodicu ako ste dobili zadatak da odate njihove tajne?" 

"Nisam ih hvalila", dubko uzdahnuvši, shvatila je da nema oružije sa kojim bi mogla da vodi ovaj rat i zato je spustila gard odlučivši da ovom groznom čoveku kaže sve što želi da čuje, "Napisala sam samo istinu koja se nalazila između ljudi pomenute porodice, ništa više i ništa manje." 

"Vidite", uvijajući istinu žute štampe u zlatni papir, stišao je glas spreman da je uvede u svet u kojem su članovi redakcije odrasli ljudi zainteresovani za boju novčanica a ne za osećanja ljudi o kojima su pisali a koje pritom nisu poznavali, "Mi se ovde ne bavimo istinom, za nas pravda ne nosi povez zato što su svi isti već zato što ne želi da primeti nepravdu onih jačih - što se mene lično tiče, može da uzme svoj mač i probode se njime. Nadam se da smo se razumeli?" 

Zgađeno klimnuvši glavom, nije verovala da pristaje na odvratnosti koje će biti navedene u legalnom dokumentu ove tako fine institucije, nije verovala da postaje ono što je najviše mrzela a ipak je imala neoboriv razlog za ovaj bolni pristanak, "Naravno, razumela sam." 

"Divno, za par minuta će Vas odvesti do prostora koji će biti Vaša kancelarija, za vreme rada ovde, preuredite je kako Vam je volja", pobednički se osmehujući porazu koji je osvojio, verovao je u svoj moć manipulacije nesvestan da mu su mu zastave u ovoj pobedi okačene na pola koplja. 

"I želim da u naš ugovor dodam još jednu", uzdahnuvši, hvatala je misli najbrže što je mogla trudeći se da suši slanu vodu koja joj je nadirala na obraze, "Za mene veoma bitnu stvar." 

"Naravno", popravivši taj savršeno ispeglani rever, bio je spreman za uslove gubitnika, "Otvoreni smo za pregovore." 

"Neću koristiti svoj pseudonim", odrekavši se imena koje je godinama gradila borbom protiv nasilja koja je trpela, shvatila je da je izgubila sve. 

"Znači", podigavši obrve, znatiželjno se osmehnuo spreman da sazna sve tajne ove žene čije će ime za koji mesec zauzimati naslove njegovih novina vinuvši ih nepobedivi vrh čitaoca, "Zbogom Veroniki Woods i topla dobrodošlica miloj Jane Florence." 

Tri dana ranije

"Znaš da te nikada neću pustiti da odeš dalje od vrata ove sobe", veselo gušeći taj glasan smeh poljupcima, Petar je grlio krhko telo svoje ljubavi trudeći se da ostavi trag na svakom delu njene svetle kože, "Zato se nemoj opirati, biće nam lakše da ležimo ovde ako ne budeš konstantno mahala nogama." 

"Petre, žedna sam", trudila se da zaustavi te bujice smeha koje su joj stvarale bol u stomaku dok ga je nežno gurala od sebe, "Ako me ne budeš pustio vratiću se u svoj stan i istopiću ključ koji sam ti dala", podigavši obrve, namignula mu je kada ga je osetila pod svojim rukama, "Shvati to kao upozorenje." 

"Predajem se", pustivši da mu noge ležerno padnu nazad na dušek, podigao je ruke u vis predajući se onim rukama koje su letele po njegovom telu čineći ovo jutro mnogo lepšim od par zraka koji su se prosuli po spavaćoj sobi koja je sada bila njihova, "Dajem ti tri minuta pauze." 

"Onda ih moram iskoristiti?", gricnuvši usnu, nasmejala se na njegov uzdah kada je spustila svoje usne na njegov stomak jezikom dražeći kožu koja je gorela. 

"Ja stvaram pravila Veronica", duboko uzdahnuvši, zavukao je ruke duboko u njenu kosu kada je iznenadno podigla glavu ostavivši ga očajnog i samoh, "Igraš se?" 

"Koristim svoja tri minuta", zabavljeno skočivši iz tog raja koji je upravo pretvorila u pakao, bosim nogama je ostavljala sitne tragove po podu lutajući ka kuhinji koja je mogla biti najbliža spavaćoj sobi iz koje nije planirala dugo da odsustvuje.

Spustivši vrata na kvaku koju je smatrala pravom, začuđeno je stajala na vratima kada se pred njom otvorio potpuno novi svet. Osvrnuvši se oko sebe, gutala je pogledom baldahine velikog kreveta dok je prilazila stočiću za ulepšavanje na kome je još stajala četka. Nežno je podignuvši, pod prstima je osetila fin rad stolara koji je svu svoju ljubav uneo u ovako mali deo drveta. Zintrigirano je okrenula četku želeći da vidi reči koje su joj nadražile prste kada je blesak istine na momenat oslepeo njen um. Tu nisu postojale reči - finu ručku je krasila samo jedna reč. 

Nina.

Dala je sebi oduška spuštajući se u stolicu koja već dugo vremena nije bila pomerana te je pružila jedan dug pogled po sobi koja joj je oduzimala dah parališući joj telo. Ona nikada nije bila u glavnoj spavaćoj sobi ove kuće. Uprkos Petrovim rečima, ta soba je bila zaključana daleko od njenih pogleda i bosih stopala koja su ovu kuću prihvatila kao dom. 

Nije mogla da vrati mir koji je bio u ostatku lepote iza ovih vrata, znajući da greši otvorila je tešku fioku od čvrstog drveta tragajući za slikama koje bi joj rekle zašto je izabrao nju pored svih onih koje je mogao imati. Izgubljeno dodirujući objekte koji bi podleteli pod njene prste, duboko je uzdahnula kada joj je pogled otišao dalje od mračne fioke pune stvari osobe koja više nije postojala. Spustivši svu svoju pažnju na radio koji je stajao pred njom, nesvesno je pritisla play  shvativši da otkriva delove života koji Petar nije želeo da joj pokaže. Spremna na poslednju pesmu, namrštila se kada je čula glas čoveka kojeg je volela više od sebe. 

Nine nema.. Moje Nine nema. Ne trudite se da mi kažete da sam je pronašao, da ću je pronaći. Niko nije kao ona, niko nikada neće biti kao ona. A što se tiče te krtice koja mi ne izbija iz vidokruga, posle jedne burne noći, biće predata Newtu a nakon toga mogu zajedno da se suoče sa policijom. Ja ne mogu da je volim jer ona nije moja Nina.

Sleđena rečima koje su joj cepale srce, do nje je došla samo jedna misao. 

Morala je da nestane iz njegovog života pre nego što on stane na kraj njenom.