MOĆ U SMRTI

Povratak

"Veronica želim odmah da se zaustaviš!", njegov povik je bio hladniji od vetra koji je lomio njihova tela na otvorenoj poljani Menhetna, "Svakako ću te stići." 

Stala je, delom je strah sledio svaki deo njenog tela koji je mogao da je vodi dalje, drugim delom je svaka nit njenog tela bila povezana za njega, njegove želje i njegove misli. Zaustavila se nespremna da ga pogleda u oči, zato je gledala po betonskoj prugi tražeći spas u vidu taksija, "Stojim." 

"Objasni mi od čega bežiš?", gubio je strpljenje i ako je sebi obećao svo vreme ovoga sveta. 

"Da li izgleda kao da bežim?", besno je odgovorila nespremna za ovu bitku, sada se nije borila protiv nepoznate devojke u nepoznatoj kancelariji dok je univerzum bio na njenoj strani. Sada se borila protiv čoveka sa kojim je provela poslednjih poslovnih mesec dana, kome je znala omiljeni meni u restoranu na ćošku Sedme avenije i kome je svako jutro donosila doručak i kafu. Sada se borila protiv sebe izbegavajući svoj odraz u njegovim očima. 

"Ne, Veronica", njegov osmeh više nije bio nežan dok je njeno ime zvučalo poput otrova, "Ne bežiš. Lažeš i kriješ se. Ne znam šta si ti i ko si, ne znam zašto je bilo toliko bitno da se uvučeš u moju kancelariju, u moj život", reči su bile poput noža koji nije ubadao nove rane u njenom srcu, išao je sve dublje u onu koja je nastala podmuklo bez njenog znanja. 

"Ne želim da ti naudim Petre", odmahivala je glavom nesvesna reči koje su napuštale njeno srce, nesvesna ni suza koje nije smela da pokaže pred njim, "Veruj mi." 

"Ne razumeš Veronica", sada su njegove plave oči bile poput santi leda kroz koje se nije moglo probiti, "Ne mogu da ti verujem, šta više, ne želim." 

"Mogu da objasnim", nesvesno ga uhvativši za ruku, nije shvatila u kom tačno trenutku je počela da ga moli.  

"Možeš li?", možda se jednim delom duše nadao u njen potvrdni odgovor ali celim telom je znao da će dobiti onaj negativan. Prevaranti nikada nisu mogli istinom da objasne svoje prevare. 

Želela je da može. Želela je da uhvati mogućnost i objasni mu sve svoje postupke, da odbaci svaki budući članak koji će joj se naći na stolu, da jednostavno sređuje papire i fascikle po bojama spremna da ih sve ostavi na njegovom stolu pre dolaska. Želela je da može da izgovori sve reči koji bi ga smirile ali je umesto toga stajala nema pred njegovim besom. Njeno ćutanje je shvatio kao potvrdu i ništa više mu nije bilo potrebno, čak ni poslednji pogled na njeno lice koje ga je ponovo učinilo živim. 

 "John", Petar se kretao brzo, dajući još brže instrukcije vozaču, "Odvedi gospođicu Woods kući, neće nam više biti potrebna u firmi." 

"Dakle daćeš mi otkaz a nećeš mi to reći?", cinično se osmehnuvši, Veronica je odmahnula glavom, "Nećeš me ni pogledati." 

"Pogledaću te u ponedeljak kada budeš došla po svoju isplatu", okrenuo se ka njoj, otvarajući vrata taksija koji je ona zaustavila, "Tada i nikada više, gospođice Woods." 

* * *

Hodala je brzo ne obazirući se na poglede koji su se zaustavljali na njoj, imala je samo jedan cilj i samo jedan plan. Više neće biti izmišljeni advokat ili bespomoćna sekretarica, njeno zanimanje bilo je veoma stvarno i veoma korisno. Od njenog besa i dobrodušnosti su zavisili tabloidni životi izgubljenih poznatih ličnosti. Petrov bes je bio opravdan ali je njen ponos bio i više nego povređen, bio je masakriran. Poslala je Johna nazad u firmu i krenula peške, znala je da ni taj prevoz koji joj je ponudio nije bio gest dobrote, bio je gest znatiželje, želje da otkrije njene tajne. 

Odlučila je da mu te tajne baci u lice po svaku cenu, po cenu posla i po cenu tiraža.. Po cenu sebe.

"Veronica", David je bio iznenađen njenom pojavom u kancelariji, nije očekivao objavu neuspeha još narednih mesec dana iako je čvrsto verovao u istu, "Nismo te očekivali." 

"Izgleda da sam bolja nego što si mislio", dovoljno uvreda je čula sa jedan dan, neće dopustiti Davidovom đonu da se spusti na njeno lice nakon svega kroz šta je prošla ovo jutro, "A sada me izvini, moram da se pripremim za ispisivanje članka koji će doneti rekordni tiraž ovoj redakciji." 

Ušla je u svoju kancelariju blago pogledavši preko ramena, videla je prikrivena šapuntanja i iznenađena lica, videla je trideset šansi za prodavanje svog članka. Ako je samo najavom tiraža uspela da zainteresuje celu redakciju, informacijama će zainteresovati ber dva kontinenta. 

Tada i nikada više, gospođice Woods. 

Petrove reči su zvonile bolne note u njenom telu dok je pritiskala dugme na telefonu, nedostajao joj je suv glas njene sekretarice. No sada, više nije mogla samo da zahteva, sada kada je i sama bila jedna od umornih devojaka čiji je posao da prelistavaju papire i podižu slušalice. 

"Možeš li sazvati ceo tim u salu za sastanke za petnaest minuta?", nije čula odgovor već šuškanje papira koje je značilo da njena sekretarica već sređuje stvari, "Molim te." 

"Naravno gospođice Woods", iznenađen glas je zaustavio tiho šuškanje na sekund, "Još nešto?" 

"Zovi me Veronica", spustivši slušalicu, nije želela da čuje talas iznenađenja koji se razlio ispred njene kancelarije kada se pročuo trač da bi Veronica zapravo mogla da ima srce. 

Odsutno sakupljajući papire sa svog stola, Veronica više nije razmišljala o naslovu koji će se naći ispod Petrovog lica na naslovnici njihovog magazina, razmišljala je o onim rečima koje je mislila da će ova kancelarija izbrisati iz njenog sećanja. Razmišljala je o suzama koje je ova kancelarija trebalo da osuši. No ipak, imala je pregršt mogućnosti za naslov, mokre obraze i glavu ispunjenu Petrom. Imala je prošlost za kosu se vezala protiv svake volje. 

Nije želela da ubija svoje misli tužnim sećanjima i zato ih je zaposlila idejama dok se kretala ka sali za sastanke. 

"David je želeo da prisustvuje sastanku našeg tima", iznenadila se efikasnošću sekretarice dok su išle kroz kancelariju. 

"David želi da nađe iglu u plastu sena i sjebe ceo projekat", odmahnula je glavom gledajući ljude u sali, nedostajao joj je svaki član tima, "Potrudićemo se da do toga ne dođe." 

Ulazeći u luksuznu salu, iza sebe je ostavila svaku tugu i svaki bol, znala je da može uspeti samo hladne glave.