MOĆ U SMRTI

Snimak

"Gospođo Mayakovsky", nežan glas sekretarice koja je postala noćna mora poglavara firme se prišunjao Aurorinim leđima dok je održavala mir bala rame uz rame sa Genevieve, "Gospoda Mayakovsky su zahtevali da se Vi i gospođa Genevieve sastanete sa njima u južnom krilu vile." 

Iznenađeno se okrenuvši, Genevieve je proučavala svaki deo Emilinog lica dok je čekala bilo kakav znak da joj je muž u blizini, "U redu, samo ćemo pronaći Petra i Veroniku", podignuvši glavu, Genevieve je več sada bila na zadatku zaštite svoje porodice, "Doći ćemo tamo sa njima, hvala na informaciji." 

"Ne, ne razumete", iznervirani ton se davio u slatkoći dok je Emily davala sve od sebe da kontroliše svoj uznemireni tok misli, "Rekli su da postoje promene u vašem planu", šapnuvši, hvatala se za poslednju slamku spasa dok je svojim dlanom privlačila Genevieve bliže sebi trudeći se da svoj glas sakrije od znatiželjnih ušiju, "Petar i Veronica su već tamo, samo ste im vi potrebne." 

"U redu Emily", lutajući svojim očima po suvonjavoj silueti devojke koja je očigledno lagala šreviše ili znala premalo, Aurora se nežno osmehnula njenim očima koje nisu ni slutile da žena ispred nje pamti krojeve haljina i boju laži, "Nosi češće plavu boju, haljina je prelepa a i svila je udobna na koži", namignuvši besu u sitnom telu pred sobom, Aurora i Genevieve su isparile iz vidokruga tih sitničavih očiju koje su zapažale sve. 

* * *

"Gospođice Woods, mislio sam da ste karijerista", taj brižni osmeh na licu zmije je bio poput šamara gvozdenom rukom, "Ali ste se vi ipak odlučili da karijeru gradite..", spustivši pogled na Petra Newt je testirao strpljenje ljudi ispred sebe, ".. Na drugačije načine." 

"Znate kako kažu gospodine Irwin", skupivši svaku trunku zdravog razuma, Veronica je odlučila da reaguje pre nego što ih Petar odseče od svakog puta koji vodi ka pobedi, "Ljubav ne zna za granice, godine i karijeru", uzevši Petra za ruku, spremala se da ga povuče iz zagrljaja zveri prepištajući to lukavo čudovište čarima skrivenim u mraku, "Izvinite nas, moramo da poželimo dobrodošlicu gostima, svakako treba da znaju zašto su ovde." 

Klimnuvši glavom, Petar se divio strpljenju i čeličnoj volji koju je u sebi nosila žena njegovog života dok ga je čvrsto držala za ruku nežno gazeći zemlju po kojoj je hodala, vodeći ih sa mesta zločina. 

"Očekivao si ovaj susret?", procenivši da su opasnost ostavili iza leđa, Veronica je odlučila da ispita situaciju pre nego što je zaslepe svetla dvorane i lažni osmesi, "Spreman si za sve ovo?" 

"Očekivao sam da će poslati svog saradnika u salu, ne da će nam preprečiti put u mraku", nesvesno poljubivši dlan koji ga je čvrsto držao u tami, Petar je sada upijao svetlost Veronikinih očiju, "Spreman sam i za pakao dok držim ovu ruku." 

"Petre", u ovom tamnom vremenu, gubila je dah od smeha, "Od kada si ti patetičan?"

"Ovo je bio kompliment, reci hvala divljakušo", taj zvonki smeh je bio njegova slamka spasa dok su slobodnim korakom gazili u opasnost. 

Posmatrajući svetlucave haljine i raznobojne kravate iz ćoška koji je bio namenjen zaposlenima, tražila je par očiju koje nije želela da vidi tu. Bila je srž posla kojem se tako požrtvovano davala dok se nadala da će svaki centimetar njene ličnosti biti sakriven senkom moći. Pretvarala je svoje nade u delo dok nije došao on, dok on nije uzdrmao svaki deo njenog posla i dok on nije osetio želju da drži moć u rukama. Moć. Ono što je pripadalo njoj. Zato je sada stajala u ćošku motreći na svaku grešku koju će učiniti njegova pojava, spremna da ga ubije štiteći ono što pripada samo njoj.

"Veronika", hladne ruke su se spustile na Veronikin lakat dok je uzimala pauzu od pozdravljanja gostiju ispijajući penušavo vino naslonjena na Petrova leđa, "Gde ste bili do sada? Gde su Nikolai i Lav?" 

"Nikolai i Lav?", podignuvši obrve, Veronika je znatiželjno spustila čašu u Petrove ruke, "Zar još uvek nisu došli ovde?" 

"Nikolai i Lav nisu tu?", sada je mala grupa žena privukla i Petrovu pažnju, "Treba da budu na poziciji kada budemo nazdravljali, gde su njih dvojica?" 

"Rečeno nam je da su sa vama u južnom krilu", podigavši obrve, Genevieve se sada dočepala Veronicine čaše dopustivši dugačkom gutljaju da joj dodirne grlo, "Vi ste ovde a oni su..?", razmahavši se rukom kroz vazduh, želela je da može da pokaže na tačno mesto gde joj se muž nalazio. 

"Obaveštene ste?", iznenađeno pogledavši zabrinute oči pred sobom, Petar je sada pogledom lutao po sali u potrazi za uljezima, "Poslali su vam pismo? Poruku? Neko se usudio da vam zapravo priđe?" 

A onda je, zakačivši pogledom tamni ćošak sobe, uhvatio par preplašenih očiju u raspravi koje su obustavile njegovu potragu, "Kako sam bio tako slep?" 

Postavivši pitanje samom sebi, malo je bilo potrebno da privuče pažnju ostalih. 

"Misliš da je ona bila spremna da uradi tako nešto?", Veronica je sada logički prolazila kroz sve situacije dok je kritički razmatrala situaciju pogledom pratviši putanju očiju svog izabranika, "Zar ona nije samo..?" 

I pre nego što je mogla da izrazi svoje sumnje, uspaničen glas se probio do nje i Petra, "Ona beži!" 

* * *

"Nemojte!", vrisak se lomio kroz taman hodnik putujući ka zaključanim vratima kroz čiju se ključaonicu okrutno šunjao, "Molim vas!"

"Aurora", pesnice su lomile taj okrutni krik dok su se muške šake borile da stvore put ka bolnom vapaju, "Skote! Pusti je!" 

"Nikolai", Lav je povukao svog brata za ruke dok je ulagao svoj poslednji atom snage da ga urazumi, "Nikolai moraš da se smiriš, moramo da budemo pametniji da bismo je spasili", podrmavši brata za ramena, silno je želeo da reči dopru do njegovog mozga, "Moramo biti pametniji." 

"Lave, to je Aurora", vrisak je poništavao Lavove reči dok se Nikolai okretao vratima, "To je Aurora, ona je moja!", besno lomivši nesalomivo, Nikolai nije uspevao da obuzda bes, "Znaš kroz šta je prošla, ovo ne sme da se dešava Lave! Ubiće je!" 

Traživši beg u sobi bez svetlosti, Lav je lutao u potrazi za rešenjem koje nije postojalo, "Nikol..."

"Uradio bi isto da je tamo Gnevieve!", očajno moleći brata u trenutku bola, "To je moja Aurora, brate.." 

"Niko..", i u najvećem trenutku bola, Aurorin glas je nestao sa poslednjim delom snimljene trake u sobi gde niko nije bio prisutan da traku punu bola pusti ispočetka.