MOĆ U SMRTI

Praskozorje

Devojka ispred njih je nervozno zabijala nokte u svoju nežnu kožu navlačeći džemper od kašmira preko ruku dok je kroz isprekidano crveno svetlo kamere gledala u njihova ledena lica. Stephen Anderson ju je upozorio da ona može postati ključni svedok ali ona nije želela da ga sluša, molila ga je da prestane sa poslom, želela je lagodan život i mirisnu baštu u proleće, želela je njega u toj istoj bašti, u životu. No, tada je Stephen bio gluv za njene vapaje i zato je sada sedela u hladnoj i prostranoj sali za sastanke ispred ledenih lica advokata. 

"Je l ovo obavezno?", pogled joj je odlutao ka kameri dok su joj misli bile mnogo dalje, nije želela da njene laži budu zauvek zabeležene ali nije želela ni da Stephen bude zauvek udaljen od nje, zato je birala teži put. 

"Kamera?", Petar je podigao obrve kao da ga je preplašena devojka pitala zašto udišemo vazduh, "Deo je procedure, da, obavezna je." 

"Ovo vam je devojka ili verenica?", u glavi su joj zvonile Stephenove reči dok je pogledom jurila po ljudima ispred sebe, moramo znati njihove slabosti i ne smemo im dozvoliti da znaju za naše. U pravu je, imaće prednost nad advokatima sve dok ona može da ima njihove slabosti u šaci. Zato je poletela za onim slabostima koje najviše bole, ako je advokatski par ispred nje i ljubavni par, staza do slobode je počišćena. 

"Molim?", Veronica je iznenađeno podigla obrve, puštajući da joj hladan osmeh prekrije lice, "Ne, ja sam mu pom.." 

"Poslovni saradnik", Petar je zaustavio Veronikin niz reči ne dopuštajući svom ledenom pogledu da spadne sa žrtve koja je bila ispred njega, "Mayakovsky brothers, advokati", nabacivši joj ime firme na nos, dozvolio je sebi da se opusti u neudobnoj fotelji, "Mada to ste već znali." 

Veronica je dopustila sebi jedan zalutao pogled ka Petru, ona je ništa više do pomoćnica a on ju je nazvao poslovnim saradnikom. Tek kada zakorače jedan korak u nazad, pomere se za dva u napred. Više nije ni sama bila sigurna gde su u ovoj igri monopola. Gledajući u njega, shvatila je da pored nje više nije bio čovek sa kojim se smejala u autu, sada je tu sedela zver spremna da uhvati plen i za najmanju grešku, spremna da taj isti plen rastrgne i vuče do cilja. Pored nje je sedeo pobednik. 

"Molim Vas, recite mi vaše ime, prezime i funkciju u Anderson International Company", Veronicu je iz budnog sanjarenja probudio Petrov predatorski glas i zato je svu svoju pažnju posvetila devojci koja je drhtala ispred njih. 

"Alisa Ward", devojka je blago klimnula glavom bezuspešno ignorišući kameru, "Ja sam sekretarica Stephenu... Gospodinu Andersonu", blago se prekinuvši, želela je da ostvari svoju misiju pre nego što ispuni njihovu. 

"Koliko dugo radite za ovu firmu gospođice Ward?"

"Više od decenije", verujući da su osnovna pitanja bitna samo osobi koja će čitati zapisnik, Alisa se trudila da odgovori iskreno bar na ona pitanja koja su joj to dopuštala, "Došla sam ovde odmah nakon završenog fakulteta." 

Blago klimnuvši glavom, Petar je bio sve više ubeđen u misao da je razgovor za ovom devojkom promašaj u startu i čisto gubljenje vremena, nije želeo da razočara Veronicu ali takođe nije želeo da troši resurse i pitanja na ljude koji nisu imali odgovore, "Da li ste ikada videli ovaj dokument?"

Gurnuvši dokument preko stola, Petar nije mogao da zapazi pogled u Alisinim očima koji je sada bio taman i skriven, više nije bio zamagljen strahom, sada je nestao u tami laži. 

"Nikada", njene reči su brzo prešle preko njenih usana, brzo su izazvale i reakciju sa Petrove desne strane kada je Veronica podigla glavu sklanjajući svoje tamne pramenove sa lica. 

"Gospođice Ward", Veronica se osmehnula, spustivši pogled na papir koji je bio ispred Alise, "Koji univerzitet ste završili?" 

"Veron..", Petrov nemi glas bio je utišan samo jednim pokretom ruke. 

"Pravni fakultet Univerziteta u Vašingtonu", odmahnula je glavom cinično se osmehnuvši, "Ne vidim zašto je to bitno."

Nemo je posmatrao ne znajući kuda vode njena pitanja ali je verovao će pogoditi metu, nije znao kako ali je verovao. 

"Na koji fakultet je išao gospodin Anderson?", nežno se osmehnuvši, Veronica se naslonila na stakleni sto, "Stephen?" 

"Verujem da to možete naći na njegovoj stranici", Alisa je bila uhvaćena u klopku i vrlo dobro je poznavala ukus strave koji joj je zavladao ustima, nije mogla da slaže o postojećim činjenicama koje su svima bile dostupne, ušla je u zamku i nije spremila protivnapad koji bi mogao da polomi čeljusti ove zveri, Stephen nije pripremio lek za opekotine koje su bile posledica vatre sa kojom se igrala. 

"Naravno da mogu", skinula je osmeh sa lica potpuno se prepustivši pobedniku sa kojim je delila Louboutin cipele, "Ali bih više volela Vašu potvrdu." 

"Stephen Anderson je završio Pravni fakultet", knedla koja joj se našla u grlu je sada zaustavljala njene disajne puteve, "Univerziteta u Vašingtonu." 

Zbunjen pitanjima koja nisu bila vezana za slučaj, Petar se vraćao u igru samo što ovaj put nije mogao da pogleda devojku preko puta, oči su mu ostale zaleđene na Veroniki koja je probijala njihov put do pobede. 

"I vi hoćete da kažete da kao njegova lična pomoćnica", Veronika je bila svesna uloga, zato je zadržala svoje skrivene iako je želela da vrisne, "Žena koja mu stavlja svaki dokument na sto, niste videli baš taj koji se nalazi pred Vama?" 

"Nikada", Alisa je odmahnula glavom svesna svoje laži. Samo, problem je bio što su njene laži postali svesni i Petar i Veronika.

"Laž", sada je dopustila sebi blagi osmeh dok je gledala kako devojka pred njom nestaje, "Kao lični asistent gospodina Andersona, Vaš pečat mora biti na svakom dokumentu koji dođe u njegove ruke. Morate overiti, kopirati i arhivirati svaki dokument koji prođe vrata njegove kancelarije. Ovaj dokument smo dobili iz arhive kompanije i ne verujem da ga je arhivirao direktor lično. Zato, imam samo jedno pitanje gospođice Ward i dobro ga saslušajte. Koliko dugo spavate sa gospodinom Andersonom?" 

Kašalj izazvan ovim pitanjem nije bio Alisin, bio je Petrov. Dok je gledao varnice koje su zapalile njene oči, bio je svestan sile koja ga je vraćala njoj. Nisu to bile njene tajne, bila je to žena koja ih je skrivala. 

"Ne smete mu reći", paničan glas je osvestio Petrove opijene uši, "Nikako." 

"Zašto?", nije želeo da smiri ženu koja je u suzama sedela ispred njih, želeo je istinu i činjenice vredne sklapanja nagodbe. 

"Lagala sam ga", odmahnula je glavom nesvesna da više nije jedina pogođena u sali, Veronikin mač je bio onaj sa dve oštrice, "Lagala sam ga i nikada mi neće oprostiti, ne sme da sazna istinu." 

"Hoćete da kažete da ste Vi proneverili prava ove firme", podigao je obrve svestan drhtaja pored sebe, "Da ste prodali tajne gospodina Andersona?" 

Birao je reči, merio je svaku reč koja je izašla iz njegovih usta. Nije mu bila bitna reakcija devojke koja je buncala, branila se i plakala, bila mu je bitna reakcija devojke koja je sedela poput njega hladna poput sante lede dopuštajući samo jednom uzdahu da se otme. 

"Ne", odmahnuvši glavom, Alisa ih je pogledala, "To nisam bila ja." 

"Završićemo ovaj razgovor", isključivši kameru, Veronika se trudila da što pre pokupi papire koji su bili rasuti po stolu. Morala je da pobegne od ove energije koja je postala opasna po njene nerve. Na kraju krajeva, ona nije ni bila advokat, ona nije bila ta koja je mogla da postavlja pitanja, koja je smela da traži istinu dok je i sama bila isprljana lažima, "Hvala Vam gospođice Ward." 

Izjurivši iz kancelarije, znala je da joj je Petar za petama, takođe je znala da je pobedila bitku za advokata Mayakovsky, postala je svesna da je u toj bitci izgubila Mayakovsky brata. 

Svog Mayakovsky brata.