MOĆ U SMRTI

Sada i...

Jedan pucanj je bio dovoljan da se otarasi telohranitelja koji su za njom zatvorili vrata nakon što su je odvojili od pogleda onog kojeg je želela zauvek da gleda. Svesna da je vreme za reagovanje bilo labavo poput kanapa koji je joj je do pre samo par trenutaka stezao grudi i ruke, naglo se okrenula otkrivajući teško vatreno oružije koje je posipalo krv po njenim rukama. Nije želela da povredi ljude koji su je nemilosrdno uvezivali ali je znala da igra tango života i smrti, ipak, uvek je birala život. Zato je duboko udahnula pre nego što je povukla obarač - samo jednom. 

Čovek pred njom je u jeku nemoći pao na kolena kada je vazduh presekao još samo jedan pucanj koji nije potekao iz pištolja u ženskoj ruci. Uplašena za život koji nije kucao u njenom srcu ali joj je bio draži nego sopstvena duša, kao bez glave je potrčala kroz vrata u kojima je do pre samo par sati videla spas. Neće dopustiti da ga povrede, nikoga od njih. 

"Petre", vrisak je prelomio vazduh dok je gledala kako skupocena bela košulja postaje crvena na tom zgodnom telu čiji je svaki centimetar poznavala bolje nego svoj džep, svesna okruženja, naglo se zaustavila na pragu sobe u kojoj je ostavila dvojicu neprijatelja, spremna da se suoči sa onima koji su preostali da je gledaju u oči dok ubijaju život u njima, "Pomozi mu", ovaj put se naglo okrenula ka čoveku od kojeg nikada ne bi tražila pomoć, "Pomozi mu i potrudiću se da dobiješ sve što želiš." 

"Vidiš", zabavljen osmeh je osvetnički posmatrao te tamne oči čija vatra nije dopustila suzama da se spuste niz vrele obraze, "Ja od tebe više ništa ne želim, sve što mi je potrebno su potpisi tri", zasmejavši se znao je da dodaje so na tu nikada zaraslu ranu bola, "Zapravo dva brata, treći prolazi kroz ostatak svog života, zar ne?" 

Pogled joj se na trenutak izgubio u Nikolaievim očima dok se molila Bogu da i Lav shvati ono što je želela da urade, imala je plan ali nije mogla da ga ostvari sama. Šanse su joj bile jedan prema deset i očajnički je želela da ih poveća na tri pre nego što istekne vreme odbrojavano Petrovim dahom, "Onda naredi tvojim ljudima da mu pomognu", shvativši da nije ni sigurna koliko metaka je imao pištolj u njenim rukama, spustila ga je na glavu čoveka koji joj je oduzeo sve, oslanjala se na hladni blef i nadu da je pobednička zora blizu. 

Đavo je odavno odneo šalu kada je Newt shvatio da pred njim stoji devojka koja nema šta da izgubi sa oružijem u rukama koje je njemu, ipak, moglo da oduzme sve stvari koje u potpunosti nisu ni bile njegove, stvarao je imperiju a ona je u ruci držala okidač koji je mogao sve da okonča. Panično pogledavši oko sebe, nije se usudio da pomeri ništa više od usana, "Pokušaj da pucaš", prihvatio je njenu igru verujući da su bili jednaki igrači, "Blefiraš." 

Nije ni pokušala da odgovori na te reči koje su bile istinite slamke spasa, želela je da ih zgazi u sekundi tako da više ne postoje. Spremna da okuša ludu sreću čoveka pod njom u ovoj igri ruskog ruleta, iznenađeno je odskočila sa mesta kada je zvuk lomljenja uništio tišinu u kojoj su živele njene misli. 

"Spusti se!", jedan povik je bio dovoljan da joj ubrza reflekse i pre nego što je u potpunosti bila svesna da je na podu oronulog apartmana, iznad nje se prolila krv telohranitelja koji se borio za svoj deo ove igre na pogrešnoj strani. 

"Lave", sporazumevali su se jednakom brzinom kojom su oduzimali topao dah zlu koje je nanelo bol čoveku kojeg su svi jednako voleli, "Okreni se", njene reči dobile su odgovor u vidu još jednog hladnog pucnja iz vatrenog oružja. 

Ostali su sami. Sami sa čovekom koji se nije libio da upotrebi sve svoje resurse u negaciji istine da je ostao sam. Gledao je vatrene oči ljudi koji nisu želeli da se smire pre nego što osvete ono što su izgubili i zato je privukao sećanje na Petra bliže sebi stavljajući joj pištolj pod savršeno beli vrat. Igrao je ovaj ples mnogo pre nego što su oni hodali, "Još samo jedan korak i nećete gledati samo leš svog brata nego i njen mozak po celom ovom zidu."