The Nanny /L.T./

12. poglavlje

Prikovao me je svojim plavim pogledom dok mi je polako prilazio. Da sam se htjela pomaći, nisam mogla jer sam jednostavno bila paralizirana njegovim pogledom. Palio mi je svaku stanicu, a još me nije niti dotakao. Stao je ispred mene tek par centimetara. Prsti su me svrbjeli jer sam žarko željela proći njima po njegovoj trodnevnoj bradi. Louis mi se vragolasto nasmiješio i odjednom me poljubio silovito. Nježno me je ugrizao za usnicu i moja usta su se otvorila sama od sebe. Jednu ruku mi je stavio na leđa i približio me još bliže sebi, a drugu ruku je zario u moju kosu. Moje ruke su letjele po njegovim čvrstim rukama i zaustavile se na prsima. Htjela sam ga odgurnuti, ali sam previše uživala dok me je ovako čvrsto držao i ljubio. Polako me je spustio na pod i uvukao se među moje noge. Počeo me je ljubiti po vratu i grudima. Zadrhtala sam kada se jedna njegova ruka našla na mojim bedrima. Podignuo je pogled i vragolasto se nacerio.

„o ovome sam dugo sanjao, Poppy", rekao je promuklo te me opet poljubio. Otkopčao je dugme na mojim hlačama i polako zavukao svoju ruku u nju. Nisam znala što da pratim. Njegovu ruku u svojim gaćicama ili njegove silovite poljupce. Nisam željela da stane. Ovo sam željela jako dugo. Oboje smo bili previše uzbuđeni da sada sve prekinemo.

Nešto je počelo udarati dok sam mu uzvraćala poljupce. Namrštila sam se dok sam jednim uhom osluškivala buku. Koji je to vrag? Louis je polako počeo nestajati i ostavio me uzbuđenu.

Naglo sam se uspravila u krevetu i shvatila da sam u svojoj sobi, a ne na podu teretane. Bio je to samo san. Ali kakav san! Uh, još uvijek osjećam njegove čvrste ruke na sebi i njegovu težinu kada je legao na mene. Gospode, uživala sam u njemu kao nekakva pohotnica. Da, definitivno sam napaljena i za to mogu kriviti Max. Ona mi je usadila u glavu tu glupu ideju da bih mogla imati nešto s Louisem. I sada stalno razmišljam o njemu. Razmišljam o njemu još otkako sam ga masirala na podu teretane i sada smo se u mom snu skoro poševili. Zamišljam kako bi to bilo. Ne! Dosta je, Poppy. Urazumi se!

Odmahnula sam sve pohotne misli iz glave i na brzinu se istuširala. Oprala sam zube i osušila kosu. Obukla sam crne traperice i bijelu majicu i brzo otišla dolje. Opet kasnim na posao. Što bi bilo da ne živim ovdje? Mislim kako ne bih više radila ovdje. Samo ja mogu zaspati na poslu, a doslovno živim u kući u kojoj radim. Bravo, Poppy.

Uletjela sam u kuhinju gdje su bili Louis i Aurora. Nešto su veselo čavrljali. Čim me je Louis primijetio, namrštio se, ali dam se kladiti da mu u kutku usana igra jedan osmijeh. Pogledao je na sat iznad mene i podignuo jednu obrvu. On je jedina osoba koju poznajem a koja mrzi kašnjenje. Barem je on jedini koji je to rekao. Drugi šute. Iako je ovo prvi puta da kasnim, dobro možda drugi puta, ali tko broji?

„kasniš."

„da, žao mi je. Kasno sam legla." Nije neko opravdanje, ali ga zapravo ni nemam. Ne mogu mu reći da sam nas sanjala kako smo se pohvatali na podu teretane. To bi definitivno bilo sramotno.

„crvena si. Jesi li dobro?" pitao je zabrinuto. Stavila sam ruke na lice i kimnula glavom.

„dobro sam. Dobro jutro, princezo", rekla sam i poljubila Auroru. Vrijeme je da zaboravima na san i skoncentriram se na posao. Iako znam da će biti malo teško pošto će Louis stalno biti kod kuće.

„jeste li za doručak?"

„već smo jeli. Imaš još malo doručka na pultu."

„hvala ti. I još jednom se ispričavam zbog kašnjenja."

„već ću te ja nekako kazniti." Vragolasto se nasmiješio i namignuo. Kiselo sam mu se nasmiješila i okrenula mu leđa. Nemoj mi to raditi, Louis. Pokušavam zaboraviti na san, ali on mi baš ne da. Sjela sam pokraj Aurore koja je crtala.