Kraljevstvo nadmoćnih

39. Srodna duša

☆Logan Donovan☆

Svi su me gledali kao da sam lud. Jedino se Jasmine smešila jer je očigledno jedina koja prati šta pričam.

,,Šta vam nije jasno?", izdahnuo sam beznadežno. Jay je digao dva prsta kao u školi i upitno me gledao. Polako sam stavio ruku na čelo i blago palcem protrljao slepoočnicu. ,,Reci Jay?"

,,Meni nije jasno kako misliš da stupiš u kontakt sa njom-"

,,Objasnio sam već!", besno sam ga prekinuo. ,,Pošaljemo sovu kod nje, sa ispisanom šifrom na papiru. Ako nam odgovori onako kako tu piše znaćemo da je razumela i da je sa nama!"

,,Am... razumeo sam taj deo. Nije mi jasno kako misliš da pismo uopšte dođe do nje. Ko bi njoj slao pismo? Svima će biti sumnjivo."

,,Uradićemo to na isti način kao što su to radili Elizabeth i Antoan", Jasmine se ubacila. ,,Ako je njima uspelo, ne vidim zašto nama ne bi."

,,Zapravo, postoji nešto što može da bude problem...", svi smo pogledali u Annu koja je čitala onu istu knjigu koju smo našli u arhivi, samo su stranice ovoga puta bile o Antoanu. Knjige pišu onako kako se dešava u stvarnosti. Čim se desi nešto bitno, kao na primer rađanje potomka ili krunisanje istog, sve će automatski biti zabeleženo u knjizi. ,,Ovde piše da Antoan nije zvanično kralj, ali ima moć nad svima jer mu je otac bolestan, a majka je sve prepustila njemu, tako da praktično vlada bez krune. Ako pošaljemo Miji poruku, nema šanse da to neopažeko prođe pored njega."

,,Što znači da ipak nisam postavio glupo pitanje", rekao je gledajući me sa podignutim obrvama.

,,Izvini, ja... Nervozan sam, to je sve", izdahnuo sam i naslonio se na sto iza sebe. Prišao mi je i prebacio ruku preko ramena te me par puta udario po istom.

,,U redu je, druže. Svi smo malo nervozni", samo sam mu se nasmejao i pogledao u Jasmine i Auroru.

,,Postoji li šansa da stupimo u kontakt sa njom, a da joj ne pošaljemo poruku? Neke čini?"

Pogledale su jedna drugu, a onda mi se Aurora obratila.

,,Nisam sigurna da znam ikakve čini za tako nešto. Previše je komplikovano, a ja nisam bila na časovima redovno zbog cele situacije oko nasledstva. Žao mi je", taman kada sam hteo da kažem da je u redu i da razumem kroz šta je prošla, Jasmine se trgla iz neke vrste transa.

,,Znam ja!", viknula je.

,,Znaš?", Aurora se namrštila. ,,Kako? Poprilično sam sigurna da se tako nešto ne radi u drugoj godini, pogotovo ne u prvih mesec dana."

,,Ja... ovaj...", nervozno je gledala u pod. ,,Naučila sam. Nije bitno kako!", viknula je kada je Aurora otvorila usta da kaže još nešto. ,,Moram da pozovem Hannu i da je pitam da mi donese neke stvari. Odmah se vraćam."

Izašla je napolje, a ja sam pogledao svakog od njih ponaosob. Nisu izgledali najbolje. Skoro ceo dan smo proveli razmišljajući o ovome i svi smo umorni.

,,Hej, ljudi", odmah sam dobio njihovu pažnju. ,,Šta kažete na to da odmorimo malo? Radimo od jutros i lagao bih kada bih rekao da lepo izgledate", nasmejao sam se, a oni su me pogledali sa olakšanjem na licu.