Kraljevstvo nadmoćnih

49. Susret koji se dugo čekao

☆Aurora Price☆

Od nesreće sa Leonom je prošao jedan sat. Pre otprilike četrdeset minuta sam diskretno napustila mesto na kom sam prisustvovala tako strašnom događaju da mi se krv i dalje ledila u žilama. To je prvi put da je neko umro pred mojim očima. Da je neko ubijen pred mojim očima.

Bila bi velila laž kada bih rekla da je Elizabeth izgledala srećno zbog toga, da joj je to bio plan, osveta, i da se pretvara da joj nije drago kako bi nas obmanula, ali plašim se da je zaista bio nesrećan slučaj. Nisam se usudila to nikome da kažem, pogotovo ne Loganu koji se najviše potresao zbog toga.

A kako i ne bi. Brat mu je poginuo.

Mislila sam, ako pokušam da branim Elizabeth tako što ću reći da nije namerno da ću samo napraviti stvari gorim nego što jesu. Jasmine i ja smo pokušale da uradimo nešto, ali svi smo znali da je umro iste sekunde kada mu se potiljak našao na tom kamenu. Stvari tamo su počele da se komplikuju, pa sam samo sestri dala znak i otišla da ispunim svoj deo dogovora – da oslobodim Jakea Sullivana.

Nije mi trebalo mnogo da dođem do zamka Kraljevstva vampira. Kako su svi bili zauzeti pravljenjem plana na papiru, niko nije razmišljao o tome kako će to izgledati u realnosti. Lepo su isplanirali da ja dođem ovde, ali to je trebalo da se uradi što pre, u što kraćem roku, a to je nemoguće ako mi do tamo treba dosta vremena, tako da sam odlučila da ovo podignem na sledeći nivo.

Prvo sam otrčala u svoju sobu, tačnije sobu u koju me je Logan smestio, i iz ormara izvukla sve što sam spremila za sutra. Sve biljke i napici koji mi trebaju kako bih napravila jedan nov – napitak za telerpotaciju. Nisam ga spremila ranije jer su nas protivnici iznenadili.

Na brzinu sam smućkala napitak, popila ga, i koncentrisala se samo na to gde treba da se pojavim. Jedna pogrešna misao i mogu da uletim na pogrešno mesto, u pogrešno vreme. I ko zna šta bi se onda desilo.

Kada sam bila sigurna da sam se pojavila na mestu na kom sam htela da se pojavim, bacila sam brz pogled na okolinu i krenula iz male ostave ka podrumu gde se nalaze tamnice.

Bilo je mračno, što se i moglo očekivati, pa sam ispružila ruku dlanom okrenutu ka gore i napravila malu loptu koja mi je osvetljavala put do dole. Išla sam polako jer je ovde toliko tiho da sam gotovo sigurna da bi neko mogao da čuje moje korake kada bih išla brže.

Nisam imala pojma gde se on tačno nalazi , ali uspela sam da saznam od Mije da je na zapadnom delu, što mi je dosta smanjilo potragu. Čula sam korake i videla svetlost vatre kako skreće u hodnik u kom sam se nalazila. Uspaničeno sam ugasila loptu i ušla u praznu ćeliju koju sam zapazila ranije. Stala sam u ćošak i celim telom se naslonila na zid kao da pokušavam da uđem u njega kako bih se sakrila. Kada su koraci prestali da se čuju izašla sam napolje, proverila da li su stvarno otišli, ponovo upalila loptu i nastavila da hodam kroz hodnik.

Posle nekoliko minuta sam počela da se nerviram jer nigde nisam mogla da ga nađem. Nije bila dobra ideja da ga dozivam jer ovde ima još zatvorenika i mislim da dovoljno rizikujem što prolazim pored njih sa upaljenim svetlom. Ako bi znali koga tražim mogli bi lako da me prevare da pomislim kako je neko od njih Jake Sullivan, s obzirom da ne znam kako on izgleda.

Zastala sam, spustila ruku u kojoj više nije svetlela nikakva lopta i isfrustrirano nogom šutnula rešetke prazne ćelije.

,,Glupi Sullivane, gde si!", šapnula sam i prošla rukom kroz kosu. Zatvorila sam oči i pokušala da smislim kako da što pre dođem do njega. Čula sam neko pomeranje pored sebe i odmah otvorila oči. Polako sam okrenula glavu udesno i prešla pogledom kroz mračnu ćeliju i nisam videla ništa. Ali sam čula! Čula sam korake i približavali su se. Kada je osoba došla do vrata videla sam blagi odsjaj očiju koje su me posmartale.