Kraljevstvo nadmoćnih

12. Pogrešna adresa

☆Jasmine Price☆

,,To je glupo!", povisila sam ton.

,,Znam, dušo i slažem se sa tobom, ali to je jedini način."

,,Ne, nije jedini način. Postoji još mnogo načina, a ti si izabrao onaj najgori. Nisu oni juče postali to što su sada, bave se time godinama. Nisu neke novajlije pa nešto treniraju stalno, treba i da se odmore. Razmisli malo, da li bi bilo bolje da ne treniraju uopšte pa da budu odmorni i kad nas neko napadne da nas odbrane ili bi bilo bolje da treniraju pa da popadaju na kolena od umora pred protivnikom i izgube borbu pre nego što uopšte i počne?"

Trepnuo je par puta i samo zurio u mene, a onda je konačno odgovorio. ,,Zadivljen sam tvojom zrelošću Jasmine. Čak ni ja nisam razmišljao tako. Dobro, kad si već toliko uporna ti ćeš mi pomoći da sve organizujem."

,,Šta tačno?", nakrivila sam glavu.

,,Moraće da imaju trening barem četiri puta nedeljno, ali ću poslušati tvoj savet da stražare naizmenično. Dok jedni treniraju drugi će stražeriti i imaće dovoljno vremena za san i odmor. Treba da napravim raspored, a ti ćeš mi pomoći."

,,Već imam ideju."

,,Slušam."

,,Mogu da imaju treninge ponedeljkom, sredom, petkom i nedeljom. A sad vreme? Hmm... Možda da prva grupa ima trening oko dvanaest sati do jedan? Da bi stigli da se okupaju, srede i malo odmore pre ručka, koji je u dva, a druga grupa u šest do sedam i da stignu na večeru osam pa posle mogu na spavanje."

,,Dobro, a ko će biti noćna smena?"

,,Uf... O tome nisam razmišljala. Pa možeš i ti nešto, ne moram sve ja."

,,Važi, smisliću nešto. Možeš da ideš."

Izašla sam i zaputila se u svoju sobu. Sela sam na krevet. Za oko mi je zapala moja terasa čija su vrata bila otvorena. Nasmešila sam se jer sam se setila da je noć već uveliko pala, a obožavam da gledam zvezdano nebo sa terase. Izašla sam i naslonila se na ogradu. Vetar je duvao što mi je baš prijalo jer je danas bio vruć dan.

Nije bio vruć, čini ti se jer si se znojila pred Loganom.

Umukni! Nisam se znojila!

Da, jesi. Toliko ti je bilo neprijatno u njegovoj blizini da si izgledala kao da ćeš se onesvestiti.

Nije tačno! I da jeste, on to svakako nije primetio!

Misliš? Zato je i otišao. Bilo mu je glupo da te gleda u takvom stanju. Momke to ne privlači. Moraćeš bolje da se potrudiš ako želiš da mu privučeš pažnju.

Ja ne želim da mu privučem pažnju! Zašto bih to dođavola radila?

Zato što ti se sviđa, glupačo!

Zaledila sam se. Moja podsvest mi je upravo rekla, to jest ja sam sama sebi rekla, da mi se Logan... sviđa?

Ma ne! Da li se ja zaista prepirem sama sa sobom? Skrenula sam. To je sigurno.

Sviđa li mi se?

Ili ja to samo umišljam?

Kao da će se njemu sviđati neka tamo veštica. On je vukodlak, ja ne smem biti zaljubljena u njega! To bi bila katastrofa nad katastrofama!

Ali svejedno, on je dobar, ljubazan, brižan... zgodan i lep.

Nasmešila sam se kada sam se setila kako me je odbranio od onog vukodlaka koji me je napao u šumi.