Kraljevstvo nadmoćnih

48. Propast

U prethodnom poglavlju, Jasmine kaže: ,,Jedan dan.
Toliko nam je ostalo do početka bitke – propasti ili možda nečega što će naš svet zauvek promeniti na bolje."
Evo poglavlja pod nazivom "Propast"
Uživajte :) (ako ikako možete hihi)

☆Logan Donovan☆

Jasmine i ja smo samo skamenjeno stajali i gledali ispred sebe u Elizabeth, Antoana, Veronicu i celu njihovu armiju koja se nalazila okolo, sprema da nas napadne čim bude vreme za to. Na stotine vampira i nimfi su spremno zauzeli svoja mesta oko zamka, ali Jasmine i ja se i dalje nismo pomerili. Minuti su prolazili, a nas dvoje smo samo mirno stajali i posmatrali situaciju oko nas dok se Elizabeth i dalje zlobno smešila.

,,Šta radiš to?", nekako sam se naterao da upitam. Nadao sam se da je moja ruka koje je poletela iza mojih leđa bila dovoljno neprimetna kada sam stražaru, koji je sada bio na nogama, dao znak da pozove ostale.

,,Kako to misliš šta radim?", upitala je zbunjeno, ali osmeh nije skidala. ,,Zar vam Anna nije prevela poruku?"

,,Jeste", rekao sam. ,,Ali jasno se sećam da nam je ostao još jedan dan."

,,Oh, stvarno?", glumela je iznenađenost. Okrenula se i bacila brzi pogled ka Antoanu i Veronici, a onda opet vratila pogled ka meni. ,,Izgleda da sam se preračunala. Moja greška. Ali kada smo već tu, što da to ostavimo za sutra?", zastala je i odmerila Jamine. ,,Logi, srećo, siguran si da će ti ona biti dovoljna za ovu borbu? Ako je tako mislim da smo već pobedili."

Njen ciničan smeh prekinuo je bljesak svetlosti koji je pogodio ravno u rame. Zateturala se unazad uz blagi vrisak i uhvatila rukom mesto na kome je osećala bol. Antoan ju je pridržao kako ne bi pala dok ona nijednog trenutka nije prestala besno da gleda u našem pravcu, ali ne u nas. Nije gledala ni u mene ni u Jasmine, već negde između nas, u daljinu.

Skrenuo sam pogled ka Jamine i video da ona već gleda iza, pa sam i sâm tamo pogledao. Svi, cela naša ekipa, su stajali spremni za ovaj neverovatan preokret koji niko nije očekivao, a za koji su deloveli itekako odmorno.

,,Reci to ponovo", rekla je Aurora dok su joj ruke ispružene stajale malo ispod glave, a oči su joj pazile svaki Elizabethin korak kako bi bila spremna da je ponovo napadne ako za to bude bilo potrebe.

,,Znala sam da te ne poznajem i da si se sve ovo vreme pretvarala, ali dobiti prednost na ovakav način? To ne priliči jednoj kraljici."

Veronica se besno izbečila na Annu. ,,Šta ti znaš o vladanju Kraljevstvom i o tome kako jedna kraljica treba da izgleda?! Ti si samo obična seljanka kraljevske krvi koju je odavno trebalo da prolijem! Možda bih onda znala da li je istina da je zaista plava."

Anna je samo odmahnula glavom i ne mora da progovori ni reč da bih znao da misli kako je izgubila jedinu osobu koju je imala svih ovih godina, i ne samo to, već ta osoba sada radi protiv nje.

Lena je primetila njen pogled i bila je odlučna u tome da je brani. ,,Ćuti bre Zveronica i daj da završimo ovo već jednom! Pa ćemo videti čija krv će se proliti. A pogodi šta? Meni se baš tvoja sviđa", oči su joj poprimile žutu boju, a očnjaci su na suncu izgledali užasavajuće i znam da je bila spremna da je raskomada.

,,Da sam ti ja bi' se bojao", Jay je rekao kada je ispružio ruku, produžio kandže i prošao Leni prstima kroz pramen kose da joj namesti frizuru. ,,Ova devojka se ne šali sa pretnjama."

Bogami se stvarno ne šali. U roku od par minuta razgovor koji smo vodili je zamenila buka, vojske i borba. Skoro celo područje između Kraljevstva vampira i vukodlaka bilo je tlo na kome su sada stajali hrabri borci spremni da brane svoj dom. Ovaj rat je još i gori od onog koji smo imali pre par dana. Sada su armije bile veće i, čak iako je nas bilo više jer je Tom doveo svoje ljude, meni se činilo da su oni u prednosti. Možds zbog ovog iznenađenja, a možda smo mi samo slabiji.

Lena je, po obećaju, napala Veronicu, a ona je tak tada shvatila da nije trebalo pretnju da shvati zdravo za gotovo. Lena je izuzetno jaka, brza i okretna, a Veronici to nije išlo u prilog. Aurora je nastavila ono što je započela sa Elizabeth i obe su često padale, ustajale, ali nijedna se nije predavala. Jasmine mi je u jednom trenutku šapnula da joj pomognem da skrene Elizabethinu pažnju na sebe, kako bi Aurora mogla da obavi svoj deo plana. Dok sam se naprezao sa Antoanom, a ostatak ekipe se borio sa nepoznatim ljudima koji su branili ovo troje lidera, Aurora je u jednom trenutku pala na zamlju uz jauk i ostala tamo nekoliko sekundi. Da je Elizabeth ne bi zgromila, Leon je skočio između njih dve i odbacio Elizabeth unazad.

,,Ti! Izdajice! Dogovor je bio da budeš sa mnom u ovome do kraja! Ti si prekršio svoj deo, i ja ću svoj: nema trona za tebe!"

,,Taj dogovor je važio pre nego što sam saznao da ti stojiš iza onoga što se dogodilo Anni i što je morala da odraste van svoje porodice. Možda si bila beba kada su je odveli, ali mogla si nešto da kažeš kada si saznala. A što se trona tiče, poprilično sam sigurnan da si u onoj dramatičnoj predstavi koju si izvela pre par dana rekla da ti je plan sve vreme bio da tron bude tvoj, ne vidim kako se ja uklapam u to. Izdajica za izdajicu."

Zarežala je i pojurila ka njemu. Kandžama ga je ogrebala po licu, a onda joj je on gurnuo noge i završila je na zemlji. Ponovo se digla i oborila ga dole. Valjali su se kao psi koji žele istu kosku, a mi ostali smo se jedva skoncentrisali da ne gledamo tu neverovatnu borbu jer smo prvo morali svoje da završimo.

Dva vukodlaka koja su nekada bila na istoj strani, sada su se gledali spremni da ubiju jedno drugo. Videvši koliko je Leon jak kada preuzme oblik vuka, Elizabeth je došlo u mozak kakvog igrača je imala u svom timu i kakvog je izgubila. Leon ju je bacao svuda ne marivši ni za šta sem da završi sa njom što pre. Onog trenutka kada ona i njena dva pomagača ne budu više mogla da stanu na noge, pobeda je naša.

Sva raščupana, prljava od prašine koja se zalepila za znoj na licu, Elizabeth je ponovo u ljudskom obliku zadihano gledala u Leona koji je rukom obrisao krv sa usne koju mu je ona probušila noktom.

,,Siguran si da želiš ovako da se završi?", upitala je sa osmehom na licu. Da li ga je uopšte skidala sa lica danas?

,,Ne bih želeo da se završi nikako drugačije", ugao mu se razvukao u osmeh, a onda je potrčao prema njoj po poslednji udarac. Na trenutak smo Antoan i ja prestali sa borbom i gledali ko će sada izgubiti nekoga - on devojku, ili ja brata sa kojim sam tek skoro pronašao zajednički jezik. Dok je Leon ciljao nisko sa planom da je uhvati oko struka i zabije za pod, Elizabeth je razmišljala suprotno. Skočila je visoko prebacivši svu svoju težinu unazad, podigla je noge i jako udarila Leona u glavu pre nego što se saltom vratila na zemlju. Leon je pao unazad, a glava mu je tresnula dole. Ostao je nepomično da leži, a oči su mu bile otvorene.

Umoran je, pomislio sam. Smišlja šta sada da uradi, koji korak da napravi, kako da završi ovo. Dobro je, nadao sam se. Ali sve to je palo u vodu kada me je Aurorin vrisak vratio u realnost. Trebalo mi je svega nekoliko sekudni, od trenutka kada sam shvatio da mu glava počiva na velikom kamenu sa kog se slivala krv, dok nisam dotrčao do njega.

Ruke su mi se tresle kada sam stao iznad njegove glave, a njegove oči su i dalje gledale u prazno, kao da ne vidi ništa pred sobom. Srce mi je kucalo toliko glasno da su ga sigurno i ostali čuli.

,,Leon?", čuo se Elizabethin glas iza mene. Polako mu je prišla i podigla mu ruku. ,,Daj ustani!", ali kada ju je pustila, ruka je samo beživotno tresnula dole. Gledala ga je i odjednom je sva prebledela. Zateturala se unazad, a ruka kojom je dotakla njegovu se zatresla.

,,Ti... čudovište!", Lena je povikala na nju. Čuo sam samo njen vrisak i guljenje patika po zemlji, kao da neko pokušava da je zaustavi da ne nasrne na Elizabeth, ali ništa od toga nisam video. Sve što mi je bilo pred očima je moj brat koji je ležao ispred mene. Ruka mi je posegnula ka njegovom vratu i zadržala se nekoliko dugih sekundi. Nisam bio svestan toga da plačem kada je suza krenula da teče, već samo kada sam je video kako se sliva niz njegov bledi obraz.

Pulsa nije bilo.

_________________________________

Žao mi je što moram da vam kažem da vas ovoga puta ne zezam.
Zbogom, Leone!
Bilo je lepo pisati o tebi <3