Kraljevstvo nadmoćnih

21. Provalnik

U JEDNOM DELU JE PERSPEKTIVA NEPOZNATA, OD ONE TRI TAČKICE, VIDEĆETE.
_________________________________

☆Jasmine Price☆

,,Kada će stići?", pitala sam po ko zna koji put.

,,Uskoro, strpi se", rekla je dok je sedela na klupi i čitala knjigu, a ja sam se nestrpljivo šetala unaokolo.

,,Zar ne treba da dođu u sedam? Koliko ima sati?", okretala sam se oko sebe kako bih pronašla neki sat. Svoj nemam, a telefon mi je ostao gore u sobi.

,,Sedam sati je. Rekla sam ti da se strpiš, još malo pa stižu. Sedi."

Duboko sam udahnula i sela. Sedela sam samo par sekundi pre neko što se čulo stražarevo vikanje, te sam iste sekunde ustala.

,,Otvorite vrata!", povikao je, a dva stražara koja su bila pored vrata su otvorila ista i tada sam se susrela sa njenim očima koje su mi mnogo nedostajale. Nije je bilo samo tri dana, a ja sam se osećala kao da je prošlo tri godine.

Potrčala sam prema njoj i čvrsto je zagrlila. Stvarno mi je mnogo nedostajala. Nije ni čudo jer smo baš bliske, a ovo je tek drugi put u našim životima da smo bile razdvojene. Prvi put je bio kada sam ja otputovala sa tatom, ali i tada mi je jako nedostajala. Odvojile smo se i ona me je poljubila u obraz.

,,Kako si mi sestrice?" upitala me je.

,,Odlično, ti? Kako je bilo? Je li lepo tamo? Da li je reka stvarno krvavo crvena kao što su mi pričali ili je to neka prevara? Hoćeš li ići opet i povesti mene sa sobom jer i ja mnogo želim da odem tamo?", rekla sam brzo i sve u jednom dahu, a ona me je čudno gledala verovatno zato što me pola nije razumela.

,,Polako! Sve ću ti ispričati. Čekaj da se pozdravim sa mamom prvo", klimnula sam glavom, a ona je otišla i zagrlila mamu koja je od jutros napokon ostavila tu jadnu knjigu na miru.

,,Zdravo princezo", okrenula sam se ka lordu koji me je nasmejano gledao.

,,Roditelji su mi dali ime, tako da me istim i zovi, Jake", rekla sam ljuto. Stvarno me nerviraju sa tim ,,princezo". Ako imam ime, zovi me tako! Koji deo nije jasan i šta je tu toliko teško?

,,Izvini Jasmine", rekao je smoreno ovoga puna naglasivši moje ime, kao što sam i ja njegovo. Nije mi promaklo blago iznenađenje na njegovom licu jer sam verovatno prva koja ga je nazvala imenom.

Od početka mi se ne sviđa. Mislim da je tata trebalo dobro da razmisli o tome kome dati Auroru. Ovaj ima da pobegne čim dođe neko da nas napadne. Sumnjiv mi je i to jako. Nešto smrdi u vezi njega i ne, nisu noge! Previše je čudan za nekoga iz tako bogate pirodice. Ponekad se pitam da li je uopšte odrastao sa njima. Sranja mu se događaju u porodici trenutno, a on ide na put! Jadni njegovi roditelji. Mislim da im je drago što ga nisu videli neko vreme jer čim je došao ovde zbog Aurore, odmah je dobio svoju sobu.

Logan.

O, ma daj! Zašto mislim da tebe? Mrzim to što mi padne na pamet čak i onda kada razmišljam o nečemu sasvim desetom! Izlazi iz moje glave smesta! Ne trebaš mi u životu! Skloni se!

,,Jesi li dobro?", mama me je upitala čudno. Tek onda sam shvatila da sam zapravo sebe lupala po glavi. To je verovatno slimbolisalo moj pokušaj da ga izbacim odatle.

,,Da, super sam. Zašto pitaš?", trebalo bi da se zovem Jasmine Blam, sa srednjim imenom Ogroman. Stvarno mi pristaje.

...