Kraljevstvo nadmoćnih

44. Molba

Ne znam koliko vremena je prošlo i koliko dugo šetamo, ali znam da me noge ubijaju. Primetio sam da su Jay i Leon umorli podjednako kao i ja, ali ovo je bio jedini način da dođemo do zamka. Kada sam rekao da ćemo lako stići jer ćemo trčati, Leon je objasnio da je to previše opasno jer kao prvo ne znamo šta se sve krije tamo i koliko je zapravo bezbedno za nas, a kao drugo vampiri nas toliko mrze da me ne bi čudilo da se ovde negde nalazi neki senzor koji bi nas prepoznao kada bismo potrčali, pretvorili se u vuka ili bilo šta što nas definiše kao mnogo drugačija bića od njih. Tako da nam je jedino preostalo da idemo pešaka.

,,Mi se kao spremamo za rat, a vidi nas sad! Jedva hodamo kroz tunel. Ozbiljno bi trebalo da poradimo na kondiciji."

,,Slažem se", pogledao sam Jaya. ,,Ako nam je ovoliko teško da samo hodamo, ne mogu ni da zamislim šta će se desiti za dva dana."

Skrenuo sam pogled na Leona koji je sve vreme u tišini hodao ispred nas. Par puta bi progovorio nešto, ali isključivo vezano za plan, tunel i mesto gde se nalazi Mijina soba, koju i tražimo. Ruke je držao u džepovima dok je lagano šetao kao da je za njega ovo ništa. Što verovatno i jeste slučaj jer on, za razliku od Jaya i mene, svakog dana trenira.

,,Hej, da li bi možda mogao da kreneš napred kako bih popričao sa Leonom?", upitao sam Jaya koji je samo klimnio glavom i ubrzao korak, prošao pored mene, zatim pored Leona sve dok se nije našao par metara ispred, ostavivši nas iza sebe. Prišao sam Leonu i stao pored njega. Samo me je pogledao, a onda vratio pogled na Jaya koji je nešto pevušio. ,,Ovaj, hteo sam da ti se izvinim što sam te napao. I... znaš, što smo lagali za plan i sve to. Istina je da ti zbog našeg odnosa niko ne veruje i zato smo želeli to da proverimo. Nismo smeli da uprskamo ovo tako da je taj test poverenja, kako ga Jay zove, bio neizbežan."

,,U redu je", nasmejao se. ,,Uradio sam dovoljno loših stvari da shvatim zašto ste razmišljali tako i ne ljutim se. Istina je da...", zastao je i pogledao u stranu.

,,Da?", podsticao sam ga da nastavi dalje i da slobodno može da mi kaže sve. Ovo je naših bratskih pet minuta.

Duboko je udahnuo, a onda me pogledao. ,,Saznao sam za Annu pre tebe."

,,Molim?", zastao sam, kao i on. Kako to misli saznao je pre mene? Ne bi valjda njemu rekli pre mene?

,,Da, istina je. I tvoji roditelji su znali za to. Znali su da sam načuo njihov razgovor o Anni, za koju tada nisam znao ko je, pa su mi sve objasnili. To je bilo pre tvog devetog rođendana. Obećao sam da nikome ništa neću reći, pogotovo ne tebi. Nisam znao kako da tako veliku tajnu čuvam od tebe, ali morao sam. Jedini način da to uradim je bio da ti nikada ni ne pomisliš da mi pričaš o njoj kada saznaš, niti da me pitaš bilo šta. Drugim rečima, odlučio sam da postanem ono za šta me svi danas smatrate – sebičan i okrutan stariji rođak koji je ljubomoran na tebe i tvoje nasledstvo."

,,Zašto... Zašto mi nikada nisi rekao? Saznao sam za Annu posle godinu dana, mogao si sve onda da mi kažeš."

,,Jay i Lena su me otpisali. Možda ti to ne vidiš, ali kada tvoji najbolji prijatelji odluče da neko nije dobar za tebe, onda je gotovo nemoguće ubediti ih u suprotno. Odlučio sam da nastavim sa tim. Kada se desilo sve oko Elizabeth i tebe, ona je u meni videla nekoga ko te mrzi i ko može da joj bude od koristi. Pristao sam nadajući se da ćeš možda jednog dana pokušati da pronađeš objašnjenje za to i pustiti me da objasnim sve, kao što si to sada uradio. Da sam sâm pokušao, Lena bi me udarila gore nego pinjatu na Jayevom dvanaestom rođendanu."

Nasmejali smo se setivši se jadnog, malog, šarenog dinosaurusa, punog čokoladica i bombona, kog je Lene bukvalno tukla pokušavajući da osvoji sve slatkiše samo za sebe.

,,U pravu si, verovatno te ne bih saslušao. Kako god, sada znam da sam pogrešio i žao mi je što ti nisam verovao."

,,Nema problema. To je sada iza nas i nadam se da sam se dokazao i da sada možete da mi verujete."