Kraljevstvo nadmoćnih

1. Početak

☆Jasmine Price☆

Polako otvaram oči.
Jutarnje sunce koje prolazi kroz prozor moje sobe me miluje po licu, dajući mi do znanja da je vreme da ustanem.

Dižem se iz kreveta i protegnem se pre nego što odem u kupatilo.
Istuširala sam se i oprala zube.
Zatim sam skinula svoju plavu spavaćicu iznad kolena i obukla kratak crn šorc, belu majicu i bele patike.

Došla sam do stola sa kozmetikom i sela na stolicu. Pogledala sam se u ogledalo i nisam prepoznala samu sebe. Kosa mi je bila raščupana, a veliki, plavi podočnjaci su otkrivali da nisam mogla da spavam danima.

Uzdahnula sam i uzela četku za kosu. Očešljala sam svoju plavu, blago uvijenu kosu do laktova. Onda sam uzela malo korektora i nežno ga nanela na podočnjake, kako bih koliko toliko sačuvala tajnu o mojim neprospavanim noćima.

Zašto to krijem?

Jednostavno je. Mislim da se mojim roditeljima ne bi svidelo to što se uveče, kad svi zaspe, iskradem iz svoje sobe i odlazim u podrum gde vežbam da bacam jedne od najmoćnijih čini. Izgubim pojam o vremenu i kasno odem na spavanje, a plus je napolju leto pa je, iako je noć, pretoplo i ne mogu da spavam. Rekla bih im svoju tajnu kada bi me razumeli. Ali ne razumeju me. Ne znam da li mi se to samo čini zato što sam još uvek u periodu kada se ne slažem najbolje sa roditeljima ili je ipak zato što oni stvarno nemaju razumevanja. Teraju me da stalno vežbam, da postanem moćnija veštica, ali mi ne dozvoljavaju da koristim moćnije čini. Kažu da mogu da izgubim kontrolu ako iskoristim previše moći odjednom, ali ja smatram da se to neće desiti ako budem naučila da se kontrolišem, a to neću postići izbegavanjem magije većeg stepena već upravo korišćenjem iste.

Kada sam završila sa spremanjem, otišla sam na terasu da udahnem malo svežeg vazduha. Kad malo bolje razmislim, vazduh i nije toliko bajan jer je pretoplo. Dan je prelep. Čuju se cvrkuti ptica koje lete oko zamka.

Taman kada pomislim da će ovaj dan biti jedan od retkih koji su dobri dani, ugledam pticu koja je sletela na balkon ispred sobe mojih roditelja.

Odmah mi je pao mrak na oči kada sam shvatila zašto je ovde. Ona je jedna od onih ptica koje nas obaveštavaju o nesrećama i smrtnim slučajevima koji su se dogodili u proteklih dvadeaet i četiri sata.

,,Izgleda da je još jedan od stražara nastradao dok je dežurao preko noći", rekla sam tužno, sama sebi.

Meni je toliko žao što ti ljudi umiru da bi zaštitili nas, plemiće. Mislim da tata nikog nije poslao da napada ostala dva Kraljevstva. Ne razumem zašto onda oni nas napadaju? Od kad kad traje ova glupa svađa o kojoj znam veoma malo, čini mi se da je umrlo na hiljade ljudi. Čak devedeset odsto je ubijeno od stane vampira. Mislila sam da oni više mrze vukodlake, tako je bilo od vajkada, ali izgleda da im je veštičija krv sladja.

,,Princezo Jasmine?", Dalia me je pozvala. Ona je moja služavka. Tako je barem moj tata zove. Ja je ne smatram za sluškinju ili nešto slično. Zapravo je veoma draga osoba i super mi je sa njom. Ne znam ni šta će mi ona. U redu je da mi pomogne oko sređivanja sobe ili da spremi obrok kada ja nemam vremena zbog obaveza, ali uopšte mi se ne svidja što sve radi sama. Osećam se jako neprijatno kada sedim na svom krevetu, a ona čisti i muči se. Par puta sam htela da joj pomognem, ponudila joj da sedne, ali nije htela ni da čuje. Jednog dana ću joj se nekako odužiti za sve što je uradila za mene. Nimalo me ne zanima da li će joj se ta ideja dopasti. Uradiću to milom ili silom.

,,Na terasi sam!", rekla sam gledajći kako moj tata izlazi iz sobe i dolazi do ptice te je uvodi unutra. Nadam se da nema mnogo stradalih.

,,Ah, tu si. Svuda sam te tražila. Mislila sam da si već ustala i slišla dole, ali izgleda da sam se prevarila."