Stvarno je teško odlučiti. Volela bih da odem kod Logana, ali bih takođe htela da idem sa tatom. Moja pomoć mu mnogo znači.
Šta da radim?
Gledala sam u papir dok sam razmišljala o celoj ovoj situaciji. Logana poznajem par dana, a tata... pa on mi je tata. Mnogo je bitniji u mom životu od nekog tamo vukodlaka u kog sam se zaljubila.
Kada više ne budem bila zaljubljena u Logana, možda će mi biti žao što sam otišla kod njega umesto sa tatom na put.
Ali opet, mogu se ceo život kajati što nisam otišla kog Logana samo zbog sastanka na koji uopšte nisam pozvana, već me tata vodi da bih mu pomogla i razradila njegovu ideju.
Ne znam ni šta se desilo da me samo tako odjednom nakon dužeg vremena pozove da se nađemo.
Da li je uopšte dobra ideja što smo prijatelji? Da li smo prijatelji?
Ne znam... Stvarno ne znam.
,,Jasmine? Rekla sam ti da siđeš, treba da krenete!", Dalia je vikala iz hodnika, a posle par sekundi se našla u sobi.
,,Stižem", rekla sam.
,,To si rekla i malo pre, pa nisi došla", pogledalaa je pismo koje sam držala u rukama. ,,Šta je to?"
,,Ništa", sakrila sam ga iza leđa.
,,Dobro, ne moraš ništa da mi kažeš samo siđi dole molim te."
,,Evo idem. Samo sa proverim da li sam sve spakovala."
,,Jasmine-"
,,Biću brza, obećavam."
,,Dobro. Budi dole za pet minuta", rekla je i izašla.
Tih pet minuta uopšte nisam provela proveravajući torbu. Samo sam sedela na krevetu dok sam u rukama držala papir. Podigla sam glavu i susrela se sa svojim pogledom u ogledalu.
Donela sam odluku.
☆Logan Donovan☆
Sedim naslonjen na drvo blizu mosta. Ne znam zašto, ali mi je samo tako odjednom došlo da se vidim sa njom i ispričam joj sve što se desilo. Nekako joj verujem i možda će moći da mi pomogne. Izašao sam da prošetam, a onda sam samo počeo da trčim najbrže što mogu i stigao sam ovde. Pozvao sam sovu, napisao joj pismo da dođe ukoliko želi i poslao sovu ka njenom Kraljevstvu. Valjda će uspeti da je nađe, s obzirom da nemam pojma gde živi.
Odakle mi paprir i olovka?
Noć kada sam upoznao Jasmine nije bio prvi put da sam došao ovde. Bio je prvi put da sam prešao granicu, ali ne i da sam došao dovde.
Jay i ja smo kao mali često dolazili ovde i igrali se. Našli smo neku rupu u zemlji kod drveta oko koga je bila baš velika trava, pa smo odlučili da to bude naše "tajno skrovište".
Voleli smo da se igramo gusara i da jedan od drugog krademo blago. Blago su bile ogrlice, narukvice i prstenje od naših mama koje smo im ukrali. I dan danas ne znaju gde je to završilo. Kada nam je bio rođendan, voleli smo jedan drugom da pravimo zagonetke pomoću kojih ćemo doći do poklona. Otuda papiri i olovke u rupi. Nikada to nismo sklonili jer i dalje volimo da dolazimo ovde i prisećamo se tih dana. Vremenom se to uništilo od vlage i raznoraznih vremenskih nepogoda, ali i dalje stoji tu.
Onda sam se setio Jasmine. Pogledao sam na sat i video da je prošlo pola sata od kad sam joj poslao pismo. Kad pre? Nemoguće da joj pismo do sada nije stiglo. Možda joj treba vremena da doše. Ako doše. Za ovo malo koliko je poznajem shvatio sam da mi je lepo u njenom društvu.
Lepa ona, lepo društvo...
Odmahnuo sam glavom. O čemu ja razmišljam? Mislim, Jasmine jeste lepa devojka, sve to stoji, ali... Kako mogu da razmišljam o njoj na taj način?
Kako uopšte mogu da pomislim da mogu da razmišljam o njoj na taj način?
Šta je zapravo taj način? Je li to način na koji prijatelji razmišljaju jedni o drugima kada osete nešto više od samo prijateljstva?
Jesmo li mi prijatelji? Ili smo samo stranci koji se ne poznaju dovoljno da bi mogli da razmišljaju o prijateljstvu, a kamoli da to budu?
Ljubav na prvi pogled? Glupost! To nije ljubav! Ne možeš zavoleti osobu koju vidiš prvi put u životu! Ponavljam, TO NIJE LJUBAV! Ljubav nije samo ono što osećaš prema nekoj osobi. U ljubav spada i poverenje, obostrano. Džaba ti ljubav do neba i nazad ako nemaš poverenja u tu osobu i ako ona nema poverenje u tebe. Ne vredi ti što si spreman da skočiš u vatru za tu osobu ako će ona samo još više dodavati benzin.
Kako sam ja došao do ove teme? Je l' sam se ja to zaljubio? Nisam! NE! Obećao sam. Obećao sam sebi, obaćao sam njoj da neću voleti nikog više od nje. Naravno, tu su prijatelji i roditelji, ali ona je jedina koja mi fali ceo život.
Falim sam sebi. Fali mi moja druga polovina.
Fali mi moja Anna.
Voleo bih da je tu. Ali nikad neće biti tu. Jer je mrtva.
Nisu sigurno oteli princezu da bi je mazili i pazili. Da mi je znati ko je to uradio!
Zašto to nisam mogao biti ja? Možda je i živa.
,,Možda je Lena moja sestra", rekao sam naglas. ,,Možda je to ona, ali ja ne mogu da je prepoznam, a ni moji roditelji ne mogu... Logane glupane blizanci ste! Ličili biste! Mada Lena ima crnu kosu. Nekako bih želeo da mi je ona sestra. Bar bih znao da je ona tu celog mog života."
Pogledao sam na sat. Neće doći. Iz nekog razloga se ne ljutim. A i zašto bih se ljutio? Ima pravo da ne dođe. Ionako je mrak.
Ustao sam i krenuo kući. Kada sam stigao, istuširao sam se i bacio se na krevet. Ležao sam na leďima i zagledao se u plafon.
Sutra će biti loš dan, osećam to.
_________________________________
A ja imam osećaj da je on u pravu XD
أنت تقرأ
Kraljevstvo nadmoćnih
الخيال (فانتازيا)Cover napravila: @Andjaaa_ Ponekad se stvari dešavaju s razlogom. Ponekad se dešavaju zato što su ljudi tvrdoglavi i previše ponosni da bi razgovarali i suočili se sa problemom, a ponekad je to zato što je neko sa strane neprimetno umešao prste u ži...
