Kraljevstvo nadmoćnih

6. Dogovor

Gledala sam u njih bez ijedne jedine reči. Samo sam stajala ukopana i posmatrala prizor ispred sebe.

,,Daj bre Logan koji ti je? Valjda i ja smem da imam devojku kad mi već braniš Lenu", čim je to izgovorio, jako ga je udario pesnicom u nos iz koga je odmah potekla krv. To ga je iznerviralo i već sledeće sekunde se pretvorio u vuka. Logan je uradio isto i spremao se za njegov sledeći pokret. Grebali su jedan drugog i onda ga je Logan ujeo za vrat. Napravio je bolnu grimasu, a onda je skočio na njega. Kada je krenuo kandžama ka Loganovom licu spreman da mu iskopa oči zbog samo jednog ugriza, brzo sam uzela poveći kamen i bacila te gledala kako ide pravo ka njemu i udara ga po sred glave, a zatim još jedan na deo vrata gde ga je Logan ugrizao. Zacvileo je i otrčao u pravcu zamka. Logan se vratio u ljudski oblik i brzo dotrčao do mene.

,,Jesi li dobro?", stavio mi je ruku na rame i zabrinuto me pogledao.

Stvarno se uplašio da ti se nešto ne desi. Ćuti!

,,Da, hvala ti", nasmejala sam se, ali sam po njegovom pogledu mogla da vidim da je osetio strah koji me i dalje nije napustio.

,,Hvala tebi, da ga nisi pogodila verovatno bih ostao bez očiju", nasmejao se.

Kako ima lep osmeh, bila bi šteta i da tako savršene oči nastradaju.

Isuse, šta je meni?! Menjaj temu, menjaj temu!

,,Pa, rešio si da dodješ."

,,Izvini što kasim. Imam jednu drugaricu iz detinjstva i danas smo se videli prvi put posle nekoliko meseci. Razgovor se malo odužio i eto. Ostatak znaš", pravdao se, a ja sam klimnula u znak razumevanja.

,,Šta želiš da radimo? Ipak je ovo bila tvoja ideja."

,,Možemo bolje da se upoznamo, ako se slažeš. Znamo samo imena jedno drugom."

,,U redu, hajde da sednemo."

Povela sam ga do jednog drveta, seli smo jedan naspram drugog. Gledao je u mene bez da je išta rekao, a ja sam se namrštila.

,,Zašto me gledaš tako?", upitala sam ga

,,Čekam da počneš."

,,Aha, razumem", nasmejala sam se. ,,Dame imaju prednost, zar ne?"

,,Tako je. Ne samo da si slatka već si i pametna."

Ako se sad nisam zacrvenela, nisam nikad. Nadam se da se ne primećuje previše. ,,Šta te zanima?"

,,Recimo... Ne znam, koliko imaš godina?"

,,Imam šesnaest. Ti?"

,,Sedamnaest. Imaš li brata ili sestru?"

,,Stariju sestru, a ti?", upitala sam ga, a on je spustio pogled. Izgledao je nekako... tužno.

,,Imao sam sestru."

,,Šta joj se dogodilo?", ugrizla sam se za jezik. Nije trebalo to da ga pitam, ovo izgleda kao osetljiva tema za njega.

,,Iskreno, ne znam. Ona je moja starija sestra bliznakinja. Nikada je nisam ni upoznao. Do svoje desete godine nisam ni znao da sam imao sestru. Mojim roditeljima je bilo teško da mi to objasne posebno zato što ni oni sami ne znaju šta joj se zapravo desilo. Sve što znam o njoj je da se zvala Anna i da je nestala oko nedelju dana nakon našeg rođenja. Od tada joj se gubi svaki, apsolutno svaki trag."