Kraljevstvo nadmoćnih

7. Upozorenje

☆Aurora Price☆

Nervozna sam.

Trenutno stojim ispred tatine kancelarije i skupljam hrabrost da uđem. Mama i lord Sulivan su unutra. Treba da pričamo o venčanju. Ne znam zašto sad, previše je rano. Duboko sam udahnula i otvorila vrata.

Hajde, možeš ti to.

,,Kćeri moja, uđi!", tata mi se veselo obratio.

On je veseo? To je dobro. Valjda.

Ušla sam i zatvorila vrata, a zatim stala izmedju mame i lorda.

Kraičkom oka sam primetila da me gleda i smeši se.

,,Zar ga nećeš pozdraviti?", mama mi je šaputala.

,,Zašto bih? Ja i onako ne želim da se udam za njega", odgovorila sam takođe šapućući.

,,Aurora, molim te. Ovo je važno!", prevrnula sam očima i okrenula se ka njemu.

,,Dobar dan lorde Sullivan!", lažno sam se nasmešila.

Široko se osmehnuo i uhvatio me za ruku. Zatim ju je prislonio i vlažno poljubio.

,,Princezo Aurora, lepa si kao i uvek!"

,,Hvala", promrmljala sam i neprimetno obrisala ruku koju je poljubio.

Ako mi je ruku ovoliko izbalavio, šta će biti kada se budemo poljubili na venčanju?

Gadi mi se! Kad samo pomislim na to da ceo život treba da provedem sam njim i da mu rodim dete dođe mi da se utopim u onom Nimfimom jezeru. Plašim se samo da prođem pored njega, ali ako će me lišiti ove propasti, rado ću prošetati do tamo.

Kad bolje razmislim, to i nije tako loša ideja. Samo to moram da uradim pre venčanja kako njemu ne bih ostavila svo nasleđe.

Ali... Onda će Jasmine morati da bude kraljica i moraće da se uda za njega, a ja ne želim da moja mala sestrica završi sa tim ljigavcem.

Ako ja već moram da se udam na silu potrudiću se da se Jasmine uda iz ljubavi, neka barem jedna od nas dve bude srećna.

Tatin glas me je vratio u stvarnost.

,,Aurora, imaš li neku posebnu želju za venčanje?", upitao me je.

,,Da ga ne bude", rekla sam odlučno, on me je prostrelio pogledom. ,,Ne, nemam posebne želje."

,,U redu. Pošto je pravilo da se moraš udati punoletna, a mi poštujemo pravila, udaćeš se za svoj 18. rođendan. Što pre to bolje."

,,Šta!", razrogačila sam oči u neverici. Nije to upravo rekao. ,,Ne! Ne želim da se udam za svoj rodjendan! Ustvari, ne želim uopšte da se udam!", premlada sam za to. Jasno mi je da su moji roditelji u četrdesetima i da više ne mogu da se bore kao pre i da zato nasleđujemo tron ovako rano, ali nisam spremna. Jednostavno nisam.

,,Aurora!", sad je pobesneo. Pa, dugo je bio veseo. Da se sad nije razbesneo zabrinula bih se za njegovo zdravlje. ,,Kakvo je to ponašanje?! Udaćeš se i tačka! Znaš kakva su pravila!"

,,Dobro, udaću se, ali ne za rođendan. Može li barem mesec dana nakon rođendana?"

,,Aurora-"

,,Molim te!", prekinula sam ga. ,,To je jedino što tražim! Želim da osetim slobodu koju nisam mogla da osetim u poslednjih par godina, a mogu kao punoletna! Obećao si da ćeš me odvesti na mesto gde je ona krvavo crvena reka, kad napunim osamnaest! Hoću da je vidim! Da se bar tih mesec dana osećam kao punoletna devojka, a ne kao punoletna udata žena!"