Kraljevstvo nadmoćnih

2. Veštica i vukodlak

☆Logan Donovan☆

Polako sam šetao hodnicima da me neko ne bi čuo. Hteo sam malo da prošetam šumom, ali mi ne dozvoljavaju. Verovato vampiri ponovo napadaju. Kao da mene neki vampir može da ubije. Ceo život se spremam za neke borbe, a oni mi brane da izlazim.

,,Gde ti misliš da si krenuo?", poskočio sam od straha, ali kada sam se okrenuo, laknulo mi je. Naravno da će me on naći. Kao da me prati ili nešto. Uvek zna gde sam i šta radim. Ali bolje on nego moj tata.

,,Ćuti Jay! Zar hoćeš da nas neko čuje?"

,,Ozbiljno te pitam gde ideš. Da nemaš možda devojku pa ideš s njom da se nađeš?", podigao je obrve.

,,Ha, ha! Jako smešno. Devojka mi nije potrebna, dovoljno mi je to što mi uvaljuju onu Elizabeth."

,,Znaš da ćeš morati da je oženiš? Hteo ti to ili ne."

,,Ako ću se oženiti, oženiću devojku koju volim!", zvučim patetično, ali to je istina. Nijedno nasledstvo me neće naterati da je oženim.

,,Šta lupaš? Eli je baš zgodna i slatka", da li mi se čini ili on mene zajebava?! Dobro, priznajem da je slatka i zgodna, ali je monstrum, psihopata i... i sve ono za šta takve kao nju zatvaraju.

,,Ako ti je baš toliko slatka uzmi je za sebe! Meni ne treba", odmahnuo sam rukom i pošao svojim putem, kada me je opet zaustavio.

,,Ne može to tako, ona ima oči samo za tebe", nastavio je.

,,Blago meni", prevrnuo sam očima. ,,Slušaj, ja sad idem malo napolje. Ako neko vidi da me nema, ti... ne znam šta ćeš da radiš i nije me briga, ali bilo bi ti bolje da me izvadiš iz tih govana!"

,,Što ja da te vadim iz govana, ako si se ti sam uvalio u njih? I samo da ti kažem nešto, znam da sam ti pričao ona sranja kako s tobom skačem i u vatru i u led, ali nigde nisam spomenuo govna. Blato? Možda. Kažu da je dobro za kožu."

,,Ja ću da poludim pored tebe! Reci šta hoćeš, zabole me, a sad... zdravo!", rekao sam i otišao.

* * *

Dugo sam šetao i mrak je počeo da pada. Čak sam i prešao Nimfino jezero, odnosno most koji je služio ko zna čemu. Mi kao u nekoj svađi, a oni nikako da sruše most koji je jedini put odavde do tamo, i obrnuto. Ja sam normalan dečko i imam pravo da šetam po normalnom mostu. Jadan nije osetio otiske stopala na sebi ko zna koliko. Valja malo izmasitati ga. A ako sretnem veštice? Ma šta me briga, ne plašim se ja veštica. Kad vampiri mogu da prelaze, što ne bih mogao i ja.

Čuo sam nečije korake i odmah naoštrio kandže za napad. Začuo se neki zvuk iza mene, nalik zviždanju. Nisam obraćao pažnju već sam se skoncentrisao na zvuk ispred sebe. Nije mi do borbe sada, ali ako me bude napala, ili napao, a nadam se da će biti muško jer ne volim da se bijem sa devojkama, osim ako nije Lena jer je ona veće muško nego ja, ja ću morati da se branim. Približio sam se zvuku i kada sam video siluetu koja mi se približavala, skočio sam na nju i izbacio očnjake.

Počela je da vrišti, a ja sam onda ukapirao da je to devojka. Sklonio sam se sa nje i pružio joj ruku da ustane.

☆Jasmine Price☆

Polako se sklonio sa mene i pružio mi ruku da ustanem.

,,Izvini, nisam hteo da te uplašim", izvinjavao se.

,,Nisi?", pitala sam u neverici. ,,Iskočio si iz tog žbunja i skočio na mene. Uopšte ti nije bila namera da me uplašiš", rekla sam sarkastično.