Kraljevstvo nadmoćnih

18. Devojka iz sela

,,Šta vas dvojica radite ovde?"

,,Pa evo malo se šetamo", rekao sam nasmejano. Šta nju briga šta mi radimo? Oduvek me je nervirala. Priznajem, zgodna je i to baš, ali smara za medalju.

,,Ovde?"

,,Zašto je tebe briga?", pitao je Logan.

,,Na tebe sam još uvek ljuta."

,,Nemaš razloga da budeš. Ja ti nikada ništa nisam obećao", opušteno je slegnuo ramenima.

,,Možete li te vaše ljubavne probleme rešavati kasnije? Sada nije ni vreme ni mesto", rekao sam.

,,Zar ti nisi zatvoren u svoju sobu?", pitala je Logana.

,,Epa vidiš nisam. Izašao sam u šetnju."

,,Super, pokaži mi dozvolu", ispružila je ruku ka njemu.

Pogledao je u mene, a ja sam slegnuo ramenima.

,,Tako sam i mislila. Pobegao si. Pravila nalažu da sada treba da te prijavim."

,,Dok ti otrčiš do zamka i prijaviš me, ja sam otiš'o."

,,Ne moram ja nigde da trčim", iz čepa je izvadila privezak na kome je bilo neko dugme. ,,Dovoljno je da pritisnem ovo dugme i zvučnik, koji se nalazi u kancelariji tvog oca, će zapištati jer je povezan sa ovim priveskom. Takođe, GPS je u njemu tako da mogu da me pronađu gde kod da sam. Ovo služi ako sam u nevolji, više puta sam ih testirala. Šta misliš, koliko će im trebati da dođu?"

,,Veštice!", povikao je.

,,O, nedostaje ti tvoja veca veštica?", rugala se. ,,Nisam vas dugo viđala zajedno. Zar ste se posvađali?"

To je i meni čudno. Više uopšte ne priča o njoj, niti me moli da ga pokrivam kad ide u šumu, što znači da se više ne viđaju. Pitam se šta se desilo.

,,Stvarno ćeš pasti toliko nisko i uraditi to?"

,,Što da ne? Ti si mene povredio pred svojim roditeljima."

,,Dobro znaš da nisi povređena već samo glumiš!", postao sam nemi posmatrač njihove svađe.

Svađali su se još dobrih dva minuta, a onda je Elizabeth pritisla dugme na privesku.

,,Sad samo treba da čekamo", rekla je.

,,Jay, idi ti."

,,Što?"

,,Ne bih da te uvalim u nevolju. Pokušaću da rešim ovo, a ti idi."

,,Ali-"

,,Trči!", klimnuo sam glavom i krenuo da trčim. Ne znam zašto moram da trčim, ali ajde da ga bar jednom poslušam.

Gde da idem? Otišao bih kući, ali već sam daleko od zamka, a moja kuća je u okviru palate. Zamislio sam se toliko da nisam obraćao pažnju na to kuda idem, pa sam se zakucao u nešto. Ili nekoga? Pala je dole.

,,Ah, izvini! Nisam te video", pomogao sam joj da ustane. Na sebi je nosila ogrtač sa kapuljačom koja joj je spala sa glave kad se uspravila.

Da li sam u raju? Jer sam siguran da se ispred mene nalazi najlepši anđeo na svetu.

,,U redu je", nasmejala se. ,,Ni ja tebe nisam videla da bih mogla da se sklonim", njen smeh mi je nekako poznat.

,,Da li smo se već negde sreli? Nekako si mi poznata."

,,Um... Izvini, ali te fore kod mene ne pale", blago se namrštila, ali je smešak i dalje bio tu. Primetio sam da se blago zacrvenela.

Ha? Ona misli da je muvam? Pa to je najjadnija fora koju možeš reći devojci, ali ona mi je stvarno poznata.