Kraljevstvo nadmoćnih

41. Knjiga čini

☆Jasmine Price☆

Čim sam je ugledala, neka jeza mi je prošla telom. Poslednji put kad smo se videle, bila je ljuta na mene jer je Calebu nešto moglo da se desi. Da budem iskrena, čudi me što mi se uopšte javila i pristala da dođe. Još više me čudi to što je insistirala da i Caleb dođe zajedno sa njom, ali valjda je to zato što ne želi da bude sama ovde, ipak naš odnos sada nije najbolji. A i ne poznaje nikoga osim Aurore.

,,Hej, hvala ti što si došla", prišla sam joj. ,,Stvarno cenim to", nervozno sam trljala ruke. Pogled joj je bio ozbiljan, ali ne i ljut ili razočaran već... nežan? Izgledala je pomalo tužno.

Stvarno sam zeznula stvar.

Ne znam šta bih radila da Logan i ja nismo zaustavili rat i da se Calebu stvarno nešto desilo. Pojela bih se da je samo ruku slomio zbog mene, a tek nešto gore. Hanna bi me mrzela do kraja života!

,,Nema problema. Uvek ću biti tu, šta god da ti treba", blago se nasmejala.

Skrenula sam pogled na Caleba koji je samo stajao i gledao u mene. Onda sam se setila da je Aurora zaljubljena u njega i on u mene, što je još gore. Nikada mi nije palo na pamet da je zaljubljen u mene. Priznajem sa sam primećivala njegovo povremeno čudno ponašanje, ali nisam mislila da je ovo u pitanju. Pozdravila sam ga, kao i on mene, a onda sam se okrenula i upoznala ih sa svima. Sve je bilo malo neprijatno u početku jer je moj i Hannin odnos još uvek pomalo... pa, klimav, Logan i Caleb su se čudno gledali, tačnije Caleb je njega čudno gledao. Nadam se da se neće desiti nešto slično kao prošli put.

,,Donela sam sve što si tražila", spustila je torbu na stolu.

,,Hvala", stala sam pored nje i izvadila knjigu koju nisam videla jako dugo. Nikada nisam mislila da ću doći u situaciju da je koristim van podruma i još manje da će Aurora saznati za to. Najviše me brine to što je moja mama unutra jer neće biti srećna što sam joj ovo radila iza leđa, ipak je ovo knjiga koju je njena baka napisala pre mnogo godina, a moja baka i mama su je usavršavale. Uvek mi se sviđala pa sam je zato i pozajmila. Nadam se da će sada razumeti koliko sam zapravo sposobna za ovako nešto jer do sada nikada nisam izgubila kontrolu.

Stavila sam ruku na crnu knjigu, na čijim koricama se nalazio veštičiji pentagram, i zatvorila oči. Pokušala sam da se skoncentrišem i mislim na napitak koji nam je potreban. Ili bar nešto slično tome. Dakle ovako, potrebno mi je nešto što će nam pomoći da stupimo u kontakt sa Mijom. Neka vrsta poruke u dimu ili telepatija. Prošlo je već neko vreme otkako stojim ovde, a ništa se ne dešava, knjiga mi ne daje ništa! Odjednom, osetila sam toplotu kako struji mojim telom, kao i neki vetar koji mi mrsi koju. Čula sam glasove oko sebe, ali nisam razumela šta se dešava. Nisam mogla da otvorim oči. U jednom trenutku sam samo osetila kako mi se noge odvajaju od zemlje, a u sledećoj sekundi sam se nalazila desetak metara dalje od mesta na kom sam malopre stajala. Pala sam na stranu i bolno zajaukala.

,,Jasmine!", Aurora je povikala i dotrčala do mene, a za njom i svi ostali. Dlanovima mi je uhvatila obraze i blago ih udarila. Tada sam primetila da su mi oči zapravo sve vreme zatvorene. Otvorila sam ih i iznad sebe ugledala mnogo glava koje bulje u mene. Osetila sam ruku na potiljku, a onda i kako me neko podiže gore, u sedeći položaj. Spustio je svoju ruku na moja leđa i blago i pomazio.

,,Jesi li dobro?", začula sam Loganov zabrinut glas, a onda sam ga pogledala i blago se nasmejala.

,,Da, hvala."