Kraljevstvo nadmoćnih

30. Pogrešan korak

☆Antoan Wilson☆

Budi me zvuk telefona koji nepodnošljivo zvoni. Ne otvarajući oči, dohvatio sam telefon sa noćnog stočića pored kreveta i javio se.

,,Ko je?", rekao sam pospanim glasom.

,,Pa valjda imaš memorisan broj svoje devojke", kada sam joj prepoznao glas, naglo sam otvorio oči i uspravio se u sedeći položaj.

,,Cece? Pa dobro, da li si ti normalna?! Znaš da ne smeš da me zoveš! Šta da te neko čuje sad?! Sve bi propalo!", drao sam se zabrinuto.

,,Opusti se, sakrila sam se. Osim toga, niko ne zna da pričam sa tobom."

,,Ako je nešto vezano za naš plan, bolje ne spominji ništa. Čak ni moje ime, previše je rizično. Mislim da bih bio u stanju da ubijem nekoga ako se nešto otkrije."

,,Antoan, ti si i sada u stanju da ubiješ nekoga."

,,Šta sam ti upravo rekao za ime?"

,,A ja sam tebi rekla da sam se sakrila! Niko me neće čuti!"

,,Čuće te ako nastaviš da se dereš."

,,Dobro, kako god. Hoćeš li da čuješ zašto te zovem ili ne?"

,,Slušam te."

,,Načula sam nešto. Svideće ti se koliko i meni, ako ne i više."

,,O čemu se radi?", pitao sam znatiželjno. Šta li je otkrila?

,,Sećaš se da sam ti rekla da se Logan smuvao sa Jasmine?"

,,To je ona mala veštica?"

,,Da, baš ta", mogao sam da je zamislim kako klima glavom.

,,Dobro i šta s njom?

,,Raskinuli su."

,,Zezaš me? Kada i zbog čega?", ova vest mi je popravila dan.

,,Ne znam tačno, ja sam skoro saznala. A povod raskida je bilo to što su oboje saznali da su plemići."

,,To je sjajno! Moraš da dođeš da proslavimo!"

,,Nisam baš sigurna da mogu da dođem."

,,Zašto ne?"

,,Nisam ti rekla sve. Ima još nešto."

,,Molim te ne kvari mi raspoloženje. Nadam se da je nešto dobro."

,,Za nas i naš plan jeste dobro...", osmehnuo sam se. Možda postoji šansa da plan upali. ,,ali nije dobro po Kraljevstvo veštica i moje Kraljevstvo. Što je za nas plus."

,,Am... Nisam siguran da razumem", namrštio sam se.

,,Kralj veštica je nekako saznao za njihovu vezu pa je objavio rat! Naravno, tvoje Kraljevstvo nije uključeno u to i postaraj se da tako i ostane."

Par trenutaka sam skamenjeno gledao u zid ispred sebe. Nisam verovao svojim ušima.

,,Halo? Jesi tu? Da li si čuo bio šta od ovoga?"

,,Samo da proverim nešto."

Ustao sam sa kreveta i došao do zida na kojem je okačen kalendar, te pogledao koji je danas datum.

,,Nije prvi april."

,,Ne? Na šta tačno misliš kada to kažeš?"

,,Ne zezaš me! Stvarno je objavio rat! Najstvarnije!"