Kraljevstvo nadmoćnih

19. Pretnja

Nakon što je Jay otišao, po običaju sam legao na krevet i zagledao se u plafon, razmišljajući o onome što je rekao.

Da li to stvarno može da bude Anna? Je li glupo i ružno to što ne verujem da je živa? Što mislim da je nikada neću videti? Mogu li voleti osobu koju nikada nisam upoznao i koju neću upoznati jer je najverovatnije mrtva? A ako je živa, gde je? Ko ju je odveo? I definitivno najvažnije pitanje koje me muči svih ovih godina, kao i moje roditelje – zašto?

Šta dete od nedelju dana može skriviti bilo kome da bi potom bilo kodnapovano, a možda i ubijeno? Možda nije skrivila ona, već neko s kim je ona povezana. Moji roditelji, na primer.

Šta se zaista desilo te užasne noći?

Toliko pitanja i samo na poslednje mogu dobiti odgovor. A znam i ko će mi ga dati. Ustao sam sa kreveta i uputio se ka vratima. Stavio sam ruku na ista i pokucao da bi obratili pažnju na mene.

,,Šta hoćeš?", rekao je stražar drsko.

Ne krivim ga što se tako ponaša, sigurno mu je tako naređeno.

,,Dovedite moju majku. Imam par pitanja za nju."

☆Jasmine Price☆

,,Mislila sam da ne postoji ništa dosadnije od ovoga."

,,Varaš se, drugarice", rekla sam Hanni koja je smoreno gledala u školsku lektiru.

Već je avgust, a mi nismo ni do pola stigle sa čitanjem. Ovo bi išlo lakše da je knjiga zanimljiva, ali nije. Zašto bi nama profesorka dala da čitamo nešto zanimljivo? Svakome se sviđa nešto drugo i smatram da, pošto čitanje zaista jeste važno, treba sami da biramo šta ćemo čitati. Tako ćemo i bolje razumeti, a i nećemo samo preletati preko reči čisto da bismo "pročitali".

,,Želim da čitam naučnu fantastiku. To volim", rekla je Hanna.

,,I to je dosadno", rekla sam. ,,Meni je dosadno, ti čitaj šta hoćeš!", dodala sam nakon što me je pogledala onim mrtva-si pogledom.

Čula sam kucanje na vratima te sam se okrenula ka istim. ,,Uđi", rekla sam. Kvaka se spuštala, a zajedno sa njom su se vrata otvarala. Dalia se pojavila u sobi.

,,Hej devojke", rekla je pomalo zabrinuto.

,,Hej, je li sve u redu?", spustila sam knjigu pored sebe.

,,Zapravo ne. Sol je nestala."

Pogledala sam je široko otvorenih očiju. ,,Šta? Kako? Kada?"

,,Ne znam. Sad su nam javili njeni roditelji. Nema je već dva dana."

,,I oni su to tek sad prijavili?", upitala sam ljutito. Do sada je moglo svašta da joj se desi. ,,Pokrenite istragu, neka je nađu!"

,,Kralj je poslao nekoliko ljudi da se raspitaju o njoj – gde su je videli poslednji put, kada, da li se posvađala sa nekim pa je možda pobegla."

,,U redu. Javi mi ako dođete do nekih vesti", klimnula je glavom i izašla. Pogledala sam u Hannu koja je bila iznenađena kao i ja. Odlučile smo da zanemarimo to sada jer ne postoji ništa što možemo da uradimo osim da čekamo i nadamo se da je dobro.