Kraljevstvo nadmoćnih

24. Vrisak

☆Logan Donovan☆

Trčali smo kao nenormalni. Ne znam šta se dešava, ali nekako mi je drago što smo našli Leona, imam osećaj da je to dobar znak. Samo treba da ga stignemo i sve će biti okej. Bar mislim.

Sudeći po Leninom izrazu lica, ne događa se ništa dobro. Šta sam drugo mogao i da očekujem? Ipak su to Elizabeth i Leon. Ali, kakve veze Jasmine ima sa ovim? Bojim se da je u opasnosti.

Ako joj nešto urade pobiću ih sve, kunem se!

Stala je, a ja za njom. Pitao sam je zašto je stala, ali onda sam shvatio da je i Leon stao te je ušao u neku kolibu. Bili smo na nekih petnaest metara od kolibe. Rukom mi je pokazala da joj priđem, što sam i učinio.

,,Sakrićemo se u ono žbunje i čekati", šapnula je. Ne znam da li je to jer se boji da nas neko ne čuje ili jednostavno nema snage da priča posle ovolikog trčanja.

,,Čekati šta?", pitao sam takođe šapućući.

,,Poznavajući Elizabeth, sigurno će ga poslati po još nešto. Kad se to desi, kad ga budemo videli da izlazi, ući ćemo unutra i napasti je. Jaka je, ali neće imati šanse protiv nas dvoje. Ako i Leon bude tu veće su šanse da nas sve isecka na komadiće."

,,Šta da uradi?!", rekao sam glasnije.

,,Šššš!", prstom mi je pokazala da ućutim, pogledala okolo kako bi se uverila da me niko nije čuo, a onda me je povukla u žbunje koje je malopre spomenula. ,,Jesi li lud? Šta se dereš?"

,,Kako to misliš zašto se derem? 'Ajde, molim te, reci mi kako treba da odreagujem na ono što si upravo rekla?"

,,Ne treba da se dernjaš. Ako me budeš slušao spasićemo je."

,,Dobro. Ćuti i čekaj."

,,Ja da ćutim? Ti si taj koji sve vreme priča, ja ćutim!"

,,Upravo pričaš."

,,Pa... dobro! Pričaš i ti-", čulo se vrištanje. I to baš glasno.

Osetio sam kako me je nešto preseklo u predelu grudi. Strah mi je obuzeo telo. Ubrzo, bes je nadjačao strah. Skupio sam pesnice i naglo ustao.

Platiće mi za svaki njen vrisak i bol koji su joj naneli!

Besno sam krenuo ka kolibi. Lena je dotrčala do mene i svojim rukama je obgrlila moju ruku dok me je molila da se smirim i vratim se nazad kako ne bih izazvao još nevolja.

,,Kako da se smirim kada mogu da je ubiju?!", prodrao sam se najjače što mogu.

Lupila se po čelu jer je znala da to nije trebalo da uradim, a znao sam i ja i to vrlo dobro. Hteo sam da im priđem s leđa, ali sad je kasno. Vrata kolibe su se otvorila i ona je izašla, za njom i Leon.

Nasmejala se, a onda okrenula ka Leonu. ,,Šta oni rade ovde?! Zar ti nisam rekla da paziš?! Nesposoban si za ovo! Ne-spo-so-ban!", rekla je. Ispravka, urlala je.

,,Siguran sam da me niko nije pratio", rekao je u odbrani.

,,Ma nemoj! Imaš sreće što sad nemam vremena da se bavim tobom", okrenula se ka nama ,,Zakasnili ste, samo ću vam to reći."

Nemoguće...

Poleteo sam ka njoj najbrže što sam mogao i udario je pesnicom u stomak. Trenutno me uopšte ne zanima što je devojka. Vratila mi je udarac tri puta jače nakon čega sam se našao par metara dalje, na zemlji. Ovo me je začudilo.

,,Kako si naivan! Zar stvarno misliš da bih je ubila odmah? Gde je tu zabava?"

Laknulo mi je. Ustao sam i ponovo krenuo ka njoj, ali me je Lena zaustavila. Ovaj put sam stao, poslušao sam je.

,,Planirala sam da je mučim do večeri, ali sada kada si ti tu... Dovedi je." pogledala je u Leona, otišao je. Zatim je ponovo pogledala u mene. ,,Bilo bi još zabavnije kada bi ti sve to gledao, zar ne?", nasmejala se.

Leon se vratio sa njom. Držao ju je za lakat leve ruke dok je ona tom istom rukom pokušavala da zaustavi krvarenje desne ruke. Glava joj je bila spuštena, a kada ju je podigla i pogledala me video sam da je plakala.

Ne samo da će mi platiti zbog svakog udarca već i zbog svake suze!

Elizabeth je izvadila nož iz džepa, došla je iza Jasmine i prislonila joj ga uz vrat.

,,Pusti je!", rekao sam.

,,Zašto bih? Nećeš mi ti naređivati!"

,,Zašto radiš ovo?"

,,Zašto?! Pitaš me zašto?! Sledeći put dobro razmisli kada ćeš me onako poniziti pred nekim, pogotovo pred svojim roditeljima!"

,,Sve ovo radiš zbog toga jer sam konačno skupio snage da priznam da neću da te ženim?!"

,,Tačno tako! Raskinuo si sa mnom bez ikakvog razloga i to pred svojim roditeljima!", ponovo je stala ispred mene i vratila je nož u džep.

,,Molim te objasni mi kako mogu da raskinem sa tobom ako nismo ni bili zajedno?"

,,Nemaš pojma koliko me je sramota da sada izađem pred oči tvojih roditelja! Šta li će misliti o meni!"

,,Isto što i dosad – da si mala slatka ćerka njihovih prijatelja koja je savršena za ulogu kraljice. Ja bih voleo da misle sve najgore o tebi, da ukapiraju da si mala razmažena mamina i tatina princezica i da te konačno sklone iz mog života, ali nažalost nisam te sreće i zato prestani da sereš i pusti Jasmine na miru! Ona nema apsolutno nikakve veze sa ovim!"

,,Ima! Upropastila je našu ljubav!"

,,Kakvu ljubav?! O čemu ti pričaš, ženska glavo?!"

,,Pričam o tome da je ta mala balavica...", rukom je pokazala na Jasmine koja se gušila u suzama. ,,upropastila moje šanse kod tebe!"

,,Misliš šansu da uzmeš svo bogatstvo? Samo čekam da me kokneš posle venčanja."

,,Ne! Ja tebe volim, a ona mi te je uzela! Za to će mi debelo platiti!", krenula je ka Jasmine, ali sam je na vreme zaustavio.

,,Stani!", stala je i okrenula se ka meni. ,,Nemoj. Molim te. Uradi meni šta god hoćeš samo nju ostavi na miru."

,,Šta imam od toga što ću ubiti tebe?"

,,Šta imaš od toga što ćeš ubiti nju?"

,,To se zove osveta", rekla je.

Stvarno je uporna. Neće odustati od svoje zamisli. Ne znam kako da je nateram da stane. Čoveče...

Misli, Logane, misli!

Šta da joj ponudim? Nismo čak ni smislili nikakav plan. Trebalo je da poslušam Lenu i sačekam! Za sve sam ja kriv!

,,Maca ti je pojela jezik? Nemaš više ništa da kažeš?", upitala je Elizabeth.

,,Ja...", nisam znao šta da kažem. Šta da uradim? Da je napadnem? Ne znam šta mi je bilo da onako odreagujem na njen udarac. Mada, nikada se nisam borio sa njom. Barem ne ozbiljno. Uvek smo se samo igrali. Sada, ovo je ozbiljna situacija.

,,Ne? Gotov si sa svojim argumentima?"

Opet sam ćutao i pogledao u Jasmine. Zašto? Zašto baš ona? Zašto sam se toliko vezao za nju za tako kratko vreme? Od svih devojaka ja sam baš na nju morao da naletim! To što me poznaje je dovodi u opasnost. Nek' je proklet dan kad smo se upoznali!

,,U redu... U tom slučaju..."

Okrenula se ka Jasmine, naoštrila kandže i posegnula za njenim vratim sa neopisivom željom da ga iscepka na komade. Širom sam otvorio oči gledajući ispred sebe, stajao sam ne znajući šta da radim. Sve se desilo u samo par sekundi, kada sam shvatio šta se zapravo dešava i krenuo da trčim ka njima, ugledao sam Jasmine kako pada na zemlju.

Izgubio sam je.

Srce mi je stalo. Nemoguće da je to uradila! Pala je na leđa dok se jednom rukom držala za vrat. Potrčao sam i čučnuo pored nje. Moram nekako da joj pomognem, ako je to ikako moguće. Sklonio sam joj krvavu ruku sa vrata i srce mi je brže zakucalo nakon onoga što sam video.