Kraljevstvo nadmoćnih

27. Beleg

Mrtva tišina je vladala oko nas dok smo koračali mračnim i sablasno tihim hodnikom. Mama je išla prva, iza nje sam bio ja, a iza mene Lena i Jay. Niko nije progovarao ni reč sve dok nismo došli do vrata koja vidim prvi put u životu, tada sam prekinuo tišinu.

,,Kakvo je ovo mesto? Nikad do sad nisam bio ovde."

Stala je i okrenula se ka nama. ,,Ovo je jedno od mesta na koje ti je bilo zabranjeno da dođeš. Ovde se čuvaju tela."

,,Kakva tela?", namrštio sam se.

,,Kada neko umre, pogine ili dođe do bilo kod drugog nesrećnog slučaja, ovde se čuvaju mrtva tela pre nego što se sahrane."

,,Hoćeš da kažeš da je..."

Klimnula je glavom jer je razumela šta sam hteo da kažem.

,,Da, Anna je unutra."

☆Jasmine Price☆

,,Znam da ne misliš ništa loše, ali to što guraš nos tamo gde mu nije mesto je stvarno ružno, Jasmine!", Hanna je ljutito rekla po ko zna koji put.

,,Samo želim da joj pomognem", rekla sam dok sam pretraživala Aurorinu sobu.

,,Planiraš da joj pomogneš tako što ćeš joj preturati po stvarima?"

,,Da, pa?"

,,Mislim da se osoba koju tražiš nalazi napolju, a ne... u Aurorinim fiokama."

Zatvorila sam fioku i okrenula se ka njoj. ,,Sećaš li šta sam ja radila svaki dan dok se Logan i ja nismo smuvali?"

,,Kako to da zaboravim?! Samo što na meni nisi napisala njegovo ime! Cela soba ti je bila prepuna srca i L plus J jednako srce natpisima!"

,,Upravo to!", klimnula sam glavom i nastavila da pretražujem ostale fioke.

,,Šta to?"

Prevrnula sam očima i opet se okrenula ka njoj. ,,Je l' moram da ti crtam? Ja sam zaljubljena u Logana i zato sam svuda pisala njegovo ime, crtala ga, maštala o našem venčanju, smislila imena za decu i tako dalje. Ako je i ona zaljubljena, a jeste, negde mora pisati njegovo ime. Kada otkrijemo njegovo ime možemo da proverimo da li se Aurora njemu sviđa i ako je odgovor potvrdan, venčaće se, biće srećni, imaće decu koju će s ljubavlju čuvati... i sve ostalo što se radi u braku. Razumeš sad?"

,,Sad je sve potpuno jasnije", nasmejala se.

,,Dobro, a sad se ugledaj na brsta i čuvaj stražu kao što smo se dogovorile", klimnula je glavom i vratila se do vrata. Samo što sam se okrenula da nastavim, čula sam da me Hanna doziva.

,,Jasmine! Neko dolazi!", šapnula je uspaničeno.

,,Šta? Zaustavi tu osobu!", rekla sam uplašeno, ali bilo je kasno. Već je ušla. Par sekundi nas je čudno gledala, a onda progovorila.

,,Jeste se vas dve izgubile ili namerno preturate po mojim stvarima?"

,,Mi? Preturamo? Bože svašta!", počela sam nenormalno da se cerekam kao i svaki put kada pokušavam da se izvučem iz problema. ,,Samo smo došle nešto da ti kažemo, ali pošto nisi bila ovde, mislila sam da je dobra ideja da ti ostavim poruku. Tražila sam papir i olovku."

,,Nije kao da imam telefon i da postoje poruke na njemu", rekla je sumnjičavo. ,,Kako god, sad sam ovde, pa mi možeš reći", kako molim? Nisam mislila da će je to toliko zanimati.

,,Da ti kažem? Am... To će Hana da ti kaže. Je l' tako Hanna?"

,,Zašto ja? Ti si joj sestra!"

,,Jednostavno mi recite zašto ste stvarno ovde!", rekla je ljutito. ,,I znam da niste došle da biste mi nešto rekle."