Kraljevstvo nadmoćnih

42. Test poverenja

☆Logan Donovan ☆

Osvanulo je još jedno jutro, ali ovoga puta je bilo drugačije. Prošlo je dva dana, a mi i dalje nismo pronašli ništa što bi nam pomoglo. Danas je četvrti dan, što znači da nam je ostalo još tri dana, ne računajući ovaj jer je već prošlo podne dok smo svi uspeli da se složimo zašto bi ili zašto ne bi trebalo Leona da uključimo u sve ovo. Kada smo Jay i ja uspeli sve da ih ubedimo da bi možda mogao da nam kaže za nešto što je Elizabeth pričala ili radila, bilo šta što bi moglo da nam bude od koristi, nas dvojica smo krenuli po njega da ga zamolimo za pomoć.

,,Misliš da nismo pogrešili?"

Pogledao sam u njega koji je imao namršten izraz lica.

,,Ne. Zašto? Predomišljaš se?"

,,Nije to, nego... ipak je on radio sa Elizabeth i možda je sa njima otpočetka. Možda je znao za Antoana i možda ga koriste na isti način zbog kog mi želimo da kontaktiramo Miju – da bi bio njihov špijun. Nisam ranije razmišljao o tome, ali možda sve ovo vreme samo sedi u sobi i čeka da ga pozovemo i kažemo mu sve, pa da on to sve prenese Elizabeth. I sam znaš da je nekome slala poruke."

,,Da, ali to je sigurno bio Antoan. Nisam otvorio ono pismo koje sam našao kod Lene jer sam stvarno mislio da je od nekog dečka ili nešto pa nisam hteo da narušavam njenu privatnost, ali da jesam sigurno bi pisalo nešto kao Cece ljubavi ili slično. Kažem ti, ne verujem da bi na taj način komunicirala sa Leonom samo zato da niko ne bi znao za to."

,,Ako ti tako kažeš, ali ipak mislim da bi možda trebalo da ga testiramo."

,,Kako to misliš?", sada sam ja bio taj koji se namrštio. ,,Kao, da lažemo i vidimo da li će im reći?"

,,Upravo to. Reći ćemo mu, na primer, da smo planirali da ih napadnemo sa istoka. Onda ćemo uveče otići da proverimo da li planiraju nešto tako, neku odbranu. Poznavajući Elizabetg ona već sada sedi u velikoj, crnoj, kožnoj i mnogo skupoj fotelji, dok joj Antoan masira stopala, a ona gleda druge kako sve obavljaju za nju."

Samo sam se nasmejao. Istina, to liči na nju. Ne znam da li je to između Antoana i nje ozbiljno ili ga samo iskorištava, ali uopšte mi nije jasno kako može da je trpi, ukoliko se u njegovoj blizini ponaša kao prema nama ili je i prema njemu devojka za poželeti. Kad smo već kod toga, roditelji su mi se toliko puta izvinili za to što mi nisu verovali kakva je, da mi je reč izvini postala jako čudna i jednostavno je izgubila smisao. Mislim da ću je izbaciti iz svog rečnika na neko vreme.

Došli smo do Leonove sobe i pokucao sam na vrata. Niko nije odgovarao pa smo počeli da se brinemo da smo došli u pogrešno vreme i da sada nije tu. Pokucao sam još jednom za svaki slučaj, a onda smo mogli da čujemo korake kako se sve više približavaju vratima, a onda kako se ista otvaraju.

,,Šta hoćete?", rekao je čim nas je ugledao. Jay je sa njega prebacio pogled na mene, dajući mi do znanja da bi ja trebalo da budem taj koji će da priča. Pogledao sam u Leona koji je stalno gledao u mene pa Jaya i opet mene pa sve tako, pokušavajući da dobije neke odgovore.

,,Možemo li da uđemo?", pitao sam pomalo nesigurnim glasom. Stvarno se pitam zašto nas još uvek nije nokautirao na kraj hodnika. Neko vreme je oklevao, a onda se pomerio u stranu kako bismo ušli unutra. Mislim da govorim i u Jayevo ime kada kažem da nisam seo nigde jer se ne osećam kao gost ovde, već sam samo stajao na sred sobe.

,,Pa, o čemu se radi?"

,,Mislim da nam je potrebna tvoja pomoć."

Samo je počeo da se smeje. Smejao se i smejao, a ja sam samo pogledao Jaya koji je bio zbunjen isto koliko i ja, ako ne i više. Kada se konačno smirio dovoljno da može da priča, pogledao nas je držeći se za stomak.

,,Tebi? Potrebna moja pomoć? Ne mogu da verujem da sam to doživeo! Ajde daj da čujem šta to ja, kao propalica u porodici, mogu da učinim za tebe, budući kralju."

,,Znaš da nam je objavljen rat, zar ne?", Jay je podigao obrvu.

,,Upravo tako! Vama je objavljen rat. Ja s tim nemam aspolutno ništa."

,,Leone! Treba nam tvoja pomoć! Znamo da si radio sa Elizabeth i moraš da nam pomogneš da je zaustavimo!"

,,A je li? Šta ja imam od toga?"

,,Živu porodicu i prijatelje?", Jay se ubacio. ,,Krov nad glavom? Znaš, nismo vidoviti pa da znamo gde gađaju, udaraju i ostalo. Moramo malo i da planiramo, a zato si nam potreban ti."

Samo je odmahnuo glavom i seo na stolicu te nam okrenuo leđa. U ovakvim situacijama bih se samo okrenuo i otišao, ali ne i sada. Prišao sam mu i uhvatio ga za rame te okrenuo ka sebi. Uhvatio sam ga za majicu i uneo mu se u lice.

,,Slušaj, hteo sam ovo da uradim da lakši način, ali ne daješ mi izbora. Pa, ja tebi dajem izbor. Pomoći ćeš nam, reći ćeš nam sve što znaš i probati da saznaš još, a ja ću lepo zaboraviti na sve što si uradio Jasmine. Ili možeš da se vratiš na tu stolicu i nastaviš sa svojim monotonim životom, a Jay i ja ćemo da prošetamo do mojih roditelja i popričamo malo sa njima. I pre nego što doneseš odluku, samo da te podsetim da su i Jasmineini roditelji ovde. Šta kažeš, ha?"

Samo me je gledao i gledao. Po njegovom izrazu lica zaključio bih da itekako nije ovo očekivao, ali tako je to kada neće da sarađuje. Ponekad pomislim kako bi se sve raspalo da je on naslednik, a ne ja.

,,U redu. Imamo dogovor."

Pustio sam ga i nasmejao se Jayu koji mi se takođe nasmejao, a onda prišao Leonu i prebacio ruku preko nkegovih ramena.

,,Sad idemo dole u dvorište gde nas svi čekaju. Ispričaćeš nam sve što znaš."

,,Stvarno ne znam mnogo i ne znam ni da li će vam to bilo šta značiti."

,,Ti samo pričaj, a mi ćemo odlučiti o tome."

Izašli smo iz sobe. Dok je Jay hodao pored Leona, ja sam poslao Jasmine poruku da stižemo i na brzinu joj objasnio sve oko testa za Leona kako bi prenela ostalima. Vratio sam telefon u džep i prišao Jayu te ga malo odaljio od Leona. Išao je par metara ispred nas, dok sam pokušavao da budem što tiši.

,,Pa, šta si odlučio? Hoćeš da uradiš nešto povodom toga?"

Namrštio se. ,,Čega?"

,,Onoga o čemu smo pričali pre neki dan. Nisam hteo odmah da ti kažem da sam saznao, ali stvarno sam počeo da primećujem da ama baš ništa nisi pokušao."

,,Ja tebe apsolutno ništa ne razumem."

,,Saznao sam ko ti se sviđa."

,,Šta? Kako?", zastao je. ,,Nemoguće, nikome nisam rekao. Kako si saznao?"

,,Drugi put ćemo o tome. Nego, hoćeš da ti pomognem? Znam par stvari o njoj."

,,I ja znam isto toliko. Skoro smo se upoznali."

,,Razumem, ali ipak hoću da ti pomognem. Zapravo, znam nekoga ko je poznaje bolje nego iko!"

Zbunjeno me je pogledao dok sam se ja samo smejao, a onda smo stigli u dvorište. Svi su nas pogledali i pozdravili Leona kao i on njih. Iskreno, čudna situacija.

Pogledom sam tražio Jasmine sve dok je nisam ugledao kako sedi na klupi meni okrenuta leđima dok me gleda preko ramena i smeši se. Nasmejao sam se i seo pored nje. Sklonio sam joj pramen kose sa lica šapnuo joj kako bi samo ona mogla da čuje.

,,Hoćeš da mi pomogneš da Jay osvoji Auroru?"

_________________________________

Heheee :)

Iznenađeni? Pa nadam se da jeste.

Jadna Anči :(