Kraljevstvo nadmoćnih

40. Promena plana

☆Elizabeth Scott☆

Stajala sam na balkonu i gledala ispred sebe dok mi je vetar mrsio kosu. Pokušavala sam da izgledam smireno i pribrano kao i do sada, ali bila sam daleko od toga, a on je to primetio. Čula sam kako mi se polako približava, ali nisam se okretala. Osetila sam par čvrstih ruku oko svog struka i poljubac u kosi, pre nego što je naslonio svoju glavu na moje rame.

,,Izgledaš uznemireno", začula sam njegov dubok glas zbog kojeg sam odmah dobila leptiriće u stomaku. Volim osećaj kada mi je blizu, kada me grli i kada mi pokazuje koliko mu je stalo do mene. On je zapravo jedina osoba koja mi to pokazuje.

,,Dobro sam", tiho sam rekla. Knedla u grlu mi nije dozvolila da pričam glasnije. Glasno sam je progutala dok se u vazduhu osećalo da mi uopšte ne veruje.

,,Ma daj, Cece", uspravio se i stao pored mene te mi glavu okrenuo ka sebi, nateravši me da ga pogledam. ,,Znaš da meni možeš sve da kažeš."

Gledala sam ga neko vreme, pre nego što sam opet okrenula glavu i nastavila da gledam daljinu ispred sebe. Bilo je tako mirno, tako lepo, kao da se nalazim u nekoj bajci, samo što nisam bila sigurna da li će se ova bajka završiti srećno.

,,Dali smo im previše vremena", čula se ogorčenost u mom glasu.

,,Kako to misliš?", nisam gledala u njega, ali mogu da se kladim da se namrštio.

,,Nedelju dana je previše vremena. Hoću da se ovo završi što pre."

,,Ali rekla si Veronici da napiše-"

,,Znam šta sam joj rekla da napiše, ali sada sam se predomislila!", naglo sam se okrenula ka njemu i povikala. Izgleda da je gutanje knedle odradilo svoje jer sam sada imala glasa da se proderem tako da me celo Kraljevstvo čuje. Nakon što smo sve otkrili, došli smo pravo ovde. Antoan je rekao da sada više nije bitno ko će sve znati za nas. Svakako će uskoro biti gotovo.

,,Pogledaj me", nisam ga poslušala. ,,Pogledaj me", rekao je glasnije. Odlučila sam da ga poslušam jer bi mi svakako posle nekog vremena sâm okrenuo glavu ka sebi. ,,Biće sve u redu. Prednost nam je što ne znaju za Sullivana. Jim će oženiti Auroru i sve predati nama, kao što smo se dogovorili. Znam da je plan da sve uzmeš od Logana propao, ali svakako smo korak ispred njih, ne brini toliko", rukama mi je uhvatio glavu i otisnuo poljubac na čelo. Uspravila sam se i zagrlila ga oko vrata te spustila usne na njegove dok me čvrsto držao za struk. Nekoliko sekudni smo se ljubili, a onda se odvojio od mene i uhvatio me za ruku.

,,Dođi", polako me je vukao unutra sve dok nismo došli do kreveta. ,,Hajde da imamo malo vremena za nas, pre nego što nas Veronica poseti."

Samo sam se nasmejala i ponovo ga poljubila. Uhvatila sam ga za majicu i povlačila ka dole tako da je sada ležao preko mene na krevetu. Proveli smo većinu naše veze razdvojeni, ali sada imamo svo vreme ovog sveta jedno za drugo. A uskoro će taj isti svet biti samo naš.

***

Čuli smo zvuk vode, tačnije slivanje iste niz nečije telo kada izlazi iz, u ovom slučaju, reke. Okrenuli smo se i susreli se sa Veronicinim ozbiljnim pogledom. Iskreno, ne znam da li sam je ikada videla nasmejanu. Uvek je bila najozbiljnija i ponašala se kao šef. Uvek sam bila fina prema njoj jer je ona kraljica nimfi, pa nam je njena pomoć od izuzetnog značaja. Tri Kraljevstva za osvajanje bi bilo stvarno mnogo, ali kada osvojimo ova dva, njeno će biti mačiji kašalj.

,,Veronica", Antoan ju je srdačno pozdravio i prišao joj, a ona je samo stavila ruku ispred sebe kako bi ga zaustavila i ljutito me pogledala.

,,Čula sam da ima nekih problema vezanih za vreme koje si mi ti rekla da napišem u pismu."

Iste sekunde sam pogledala u Antoana. Naravno da joj je rekao! Seronja! Još mi samo fali da se sada posvađam sa njom. Baš sada kada nam najviše treba!

Hajde Elizabeth, budi smirena! Samo polako! Radila si ovo milion puta sa Loganovim roditeljima.

Kad se samo setim da sam godinama pokušavala da izgledam savršeno, samo za njih. Skoro da sam i uspela u svom planu da ubrzam stvari sa venčanjem, a onda se pojavila ona glupava veštica! Nisam mogla da dozvolim da moji roditelji saznaju za to. Antoan me je spasio kada se setio onoga sa Annom. Kreteni nisu ni provalili da to uopšte nije osoba. Henry je pravi umetnik.

Uspeo je da napravi dovoljno veliku i Loganu sličnu lutku kako bismo je podmetnuli kao da je to Anna. Neko vreme sam slikala Logana, pokušavajući da uhvatim beleg na njegovom vratu, pa je po toj slici Henry nacrtao identičnu krunu na vratu lutke. Izgledala je kao prava osoba kojoj je sva krv isisana iz tela. Nikad neću moći dovoljno da mu se zahvalim što ih je razdvojio na celih mesec dana i što me je spasio još jednog tatinog šamara i maminih odvratnih uvreda. Samo ne želim da ih razočaram. Oni su sve što imam, osim Antoana, i uradiću sve što treba ako to znači da će me voleti.

Nasmejala sam se i prišla joj. ,,Da, shvatila sam da je to možda malo previše vremena. Ipak je svako od njih uvek pazio na sebe jer se nisu nalazili u situaciji da mogu da budu opušteni, tako da im trening nije ni potreban", pričala sam laganim tonom, kao da smo najbolje prijateljice koje su došle da piju kafu i pričaju o vremenu.

,,I šta sad hoćeš?!", rekla je iznervirano. ,,Da magično vratim vreme i napišem novu poruku?!"

,,Zapravo, to bi možda i bilo moguće", rekao je Antoan. ,,Sullivan može-"

,,Ne", prekinula sam ga. ,,To je isuviše komplikovano. Dosta mi je i njega i njegove jadne seste. Reši ih se čim budeš mogao", samo je klimnuo glavom.

,,Šta onda planiraš da uradiš?", Veronicino lice je iz ozbiljnog prešlo u namršteno. Ponekad sam ljubomorna na njenu lepotu. Ima skoro hiljadu dvesta godina, a izgleda kao sa ima dvadeset. To je možda zato što je toliko imala kada je prestala da stari. Nimfe rastu do određenog broja godina i onda prestanu da stare. Nekome se to desi dok je još dete, nekome kao tinejdžeru, nekome u dvadesetim kao Veronici, a neki stare i do pedesete. Dok ne prestanu da stare, mogu da umru kao obični ljudi; trovanje, bolesti, pad sa velike visine i slično, ali kada dođe do prestanka rasta, otrov i pad im ne mogu ništa. Što ih čini besmrtnim. Jedina stvar koja može da ih ubije je vatra jer je ona čista suprotnost vodi, ali je potrebna jako velika i jaka vatra da bi ih ugušila. Jedan pljesak njihovih dlanova može da poplavi celo ovo mesto, tako da i vatru lako mogu da ubiju. Drugim rečima, nepobedive su. I to je još jedan razlog zašto ih držim na svojoj strani dok ne otkrijem kako da ih se rešim, makar mi trebale i godine.

Sve za mamu i tatu.

Neko vreme su gledali u mene i čekali da odgovorim na postavljeno pitanje, a ja sam se samo nasmejala jer sam tačno znala šta želim da kažem.

,,Jednostavno je", prekrstila sam ruke na grudima. ,,Promena plana. Napašćemo ih pre vremena."

_________________________________

Uuuu, iznenadiće ih ;)

Kako vam se čini tok radnje za sada?

P.S. Vaše mišljenje o njenom odnosu da roditeljima?