On je lek za moju dušu

Marko je moj spas

Sara P.O.V

" Gde mi je tata " upitala sam Marka. Kako on nije odgovorio ustala sam, izašla vani i pitala med.sestru " Izvinite gde je gosp. David Harvey ". " Soba 206 na drugom spratu,ali bi se vi trebali vratiti u krevet još vam nije dobro" govorila je al nisam je poslušala jer me sad samo zanimalo da dođem do tate i da ga vidim.  Kad sam došla moj tata je ležao beživotno na krevetu i pokušvao je da me ostavi kao i mama. Poslednja reč koju sam mu uputila bila je hladna i bez imalo ljubavi. Samo da mu bude bolje promeniću se, voleću ga više. Došao je doktor.

" Doktore, hoće li biti dobro " zabrinuto sam upitala. U tom trenutku je do mene došao Marko i zagrlio me. Iako sam htela da sklonim njegovu ruku nekako mi je prijalo što je tu. 

" Moram pozvati Miu " rekla sam Marku te sam krenula tražiti telefon. " Marko, možeš li mi pozajmiti telefon moj je ostao kući ". Bez reči je izadio telefon iz džepa i pružio mi ga u ruke. Ukucala sam Miin broj ali se nije javljala te sam joj ostavila poruku. Tada sam videla doktore kako trče u sobu 206. " Marko nešto se dešava, neću da me i tata ostavi uradi nešto molim te" toliko sam se uplašila.

 " Vodi me do najbliže crkve ". Odlučila sam Boga da pitam zašto. Samo mi je rukom pokazao da prođem što sam i uradila. " Idemo peške, biće ti lakše malo ćeš da razbistriš misli " dosetio se Marko. Prijala mi je šetnja, razlog nisam znala jer nisam baš volela da šetam. Da li je to zbog Marka? Stigli smo u crkvu. " Uđi ti, treba da budeš sama. Ako ti bude nešto trebalo biću tu" rekao je te sam ušla. Bila sam mu zahvalna zbog toga jer mi je trebalo da se molim bez ometanja, a on je definitivno distrakcija. Ušla sam i jednostavno nisam mogla da suzdržim suze. Pokušavala sam se predstaviti jaka pred Markom jer nisam htela da misli da neko može da probije moj zid.

" Zašto Bože, šta sam ja skrivila? Molim te, ne uzimaj oca od mene. Kako ja da živim sa tim bolom znajući da sam ja kriva i za smrt svih njih. Daj mi priliku da pokušam da vratim svog tatu, da mu pokažem da i dalje ima jednu ćerku kojoj je potreban kojoj je on potreban. Zašto jednostavno nisi uzeo mene svima bi olakšao život " nisam više mogla izdržati te sam krenula trčati koliko me noge nose. Prošla sam i pored Marka iako sam čula da me zove. Idem na jedino mesto gde mi niko neće smetati. " Sara stani gde ćeš " i dalje čujem Marka te ubrzam da me ne bi stigao. Nakon 10 minuta trčanja došla sam do svoje majke. " Znam da te nisam dugo posetila ali nisam imala snage. Nadam se da ćeš mi oprostiti. Mama kako ja da nastavim dalje ako me i tata ostavi kao vas dve. Ako si sad ovde pored mene molim te pošalji mi način kako da preživim sav ovaj bol. "U tom trenutku čujem Marka " Dobro jesi ti normalna, ne pamtim kad sam ovoliko trčao " rekao je te mi se približio. Tada sam se zapitala da li je Marko rešenje za sav moj bol.

" Pa mama ako je ovo tvoje rešenje hvala ti " rekla sam nekako ironično iako mi je bilo drago. " Hajde idemo nazad u bolnicu " rekao je i pružio mi je ruku da ustanem. Kad sam dotakla njegovu ruku opet su me obuzeli trnci i osećaj ispunjenosti.

Brzo smo došli u bolnicu te sam otišla potražiti doktora. Kada sam ga napokon ugledala otišli smo do njega. " Doktore kako je, molim vas recite da je dobro " samo je pogledao u mene kao da smišlja kako da mi saopšti nešto loše.

" Gospođice, vaš otac je ".....

Nastavak uskoro nadam se da Vam se sviđa moja priča...