On je lek za moju dušu

Probudio se

" Momak se vratio ali se nije probudio. Možete ući kod njega, ali jedna po jedna " rekao je doktor ubijajući svaku nadu u meni. Ja sam samo stajala čekajući da Marianna uđe kod njega. " Uđi ti prva mila " blago mi je rekla a ja nisam znala šta da kažem samo sam ušla. Kad sam ga videla opet onako beživotnog moje srce se ponovo slomilo na milion komadića. Suze su počela da padaju kao kiša i znala sam da neće stati sve dok se Marko ne probudi. 

" Znaš da nisam odustala od tebe, od nas. Želim da znaš da ću te čekati koliko god to vremena trajalo. Čekaću dok ne vidim tvoje oči na svom licu, dok ne osetim tvoje ruke oko svog tela. Slušaj čak sam ti pesmu napisala kao što si i ti meni. Nadam se da će ti se svideti. 

Nebo mi te donelo, nebo pokušava i da te uzme. 

Dani su mi zidovi a noći okovi

još te čekam moja ljubavi

još te ne dam maglama sa planina 

još te ne dam vodama iz dubina.

Pocvetao je i ruzmarin

tvoje omiljeno cveće 

pruži nam tračak sreće

dopusti da se završi ovaj rat nek nastane mir. " završila sam i istrčala iz sobe

" Sara, Sara " čula sam da me dozivaju ali nisam imala snage da se suočim s njima. Daniela i Mario izbegavam već mesec dana, od kad sam saznala da je Marko njihov brat. Tačno je mesec dana od kako je Marko imao nesreću i ako se uskoro ne probudi neće imati izbora nego da ga isključe sa aparata. Osetila sam stisak oko svoje ruke i pokušala sam da se otrgnem ali je bio jači. Okrenuo me sebi i zagrlio me. To mi je sad trebalo, zagrljaj u kome se osećam sigurno. " Daniele, šta će biti sa njim?" upitala sam ga tužno čekajući njegov odgovor. " Ne znam, nadajmo se najboljem. Ti mu najviše trebaš, pričaj mu Sara. Znam da te čuje, sve što osećaš reci mu " rekao je i vratili smo se pred sobu. Ponovo smo sedili i čekali bilo kakav znak da će da se probudi i da nas oslobodi ove noćne more.

Marko P.O.V

" Čujem sve što mi je Sara rekla i moje srce plače, želim da se probudim ali ne uspevam. Kao da iznova proživljavam noćnu moru svaki put kad ona uđe na vrata i pusti suze zbog mene.Imam osećaj kao da se ovo nikad neće završiti. Mrzim kad ona plače pogotovo zbog mene. Naravno za sve sam ja kriv, šta bi mi bilo da sam stavio glupu kacigu? Sad bih bio srećan sa Sarom. Znam postavila mi je pitanje i o Danielu i Mariu. Znam da ti to moglo da je udalji od mene i moram da se probudim da joj objasnim sve da ne bude ljuta na mene. Sve što sam uradio radio sam zbog nje, ona me promenila. Zbog nje želim da budem bolja osoba, osoba sa nekim životnim ciljem i koja ima ljubav u svom životu. Tu je i moja majka koja svaki dan plače nad mojim telom misleći da je ne vidim i ne čujem. Čujem sve, sve njene očajne vapaje za sinom koji leži ovde na mom mestu i neće da se probudi. Osetim i njen dodir, drži me za ruku. Kako mi samo nedostaje njen zagrljaj, njena posvećenost i njena ljubav, čak i sjaj kad me vidi da dolazim u posetu. Hajde Marko potrudi se, trgni se. Učini to zbog njih, dovoljno su patili. Seti se Sare, neće me pustiti, čekaće me dok se ne probudim. " i tada po prvi put pomeram svoje prste. Znam da nije nešto ali opet sam pomerio. Stisnuo sam šaku svoje majke. " Marko, molim te probudi se " viknula je i otrčala vani. Tada je doktor ušao u sobu. Polako pokušavam da otvorim oči ali prvi put ne uspevam. Drugi put ih uspem otvoriti ali me svetlost tera da ih odmah zatvorim. 

Doktor je izašao iz sobe i sve što sam uspeo da čujem se vrisak moje majke.

Sara P.O.V

Marianna je istrčala iz sobe odlazeći po doktora. Bože samo da nije nešto loše. Doktor je odmah došao i ušao kod njega. Mi smo svi s nestrpljenjem čekali da izađe da nam kaže dobre ili loše vesti. Izašao je i osmeh je bio na njegovom licu." Čestitam, nek vam je sa srećom. Probudio se" čula sam i suze radosnice su jednostavno krenule teći same od sebe. Nakon mesec dana probudio se. Moj Marko se probudio. 

Žao mi je što ste dugo čekali nastavak ali sam imala obaveza.. Sad će izlaziti češće..