On je lek za moju dušu

Novo pismo

Sara P.O.V

" Pa šta misliš o mom Davidu, da li se lepo ponaša prema tebi " upitala me Greta i tada sam se i ja sama zapitala. Pored Davida se stvarno osećam posebno, i u najtežim situacijama je uspevao da me nasmeje. " Vaš sin je divan, treba da se ponosite odgojili ste jednog divnog momka " ogovorila sam joj nakon dužeg razmišljanja i baš tada je ušao David. " Pa o čemu vas dve pričate čujete se i vani " zezao nas je i prišao nam. " I tebi dobro jutro " rekla sam mu. " Da Davide dobro jutro " podržala me njegova mama. " Da da i vama nego o čemu ste pričale " bio je sve uporniji da sazna. " O vremenu " izmislila je Greta. " Nego doručak je spreman, hoćeš li jesti?" pitala sam Davida i on je samo klimnuo glavom. Krenula sam da postavim sto. " Neka dušo to ću ja idi ti sedi za sto " zapovedila mi je Greta. Znala sam da nema smisla protiviti se pa sam se pridružila David. Postojala je napetost među nama, verovatno zbog sinoćnjeg događaja. 

" Ono sinoć je bila greška " odlučila sam prekinuti tišinu. " I ne treba više da se ponovi, mi smo prijatelji " dopunio je moju rečenicu i nekako mi je laknulo. " Drago mi je što tako misliš " rekla sam mu baš u trenutku kada je ušla njegova mama. U ruci je nosila palačinke. " Dugo nisam jela palačinke, hvala ti Greta " zahvalila sam se jer ih nisam stvarno dugo jela. " Izgledaju preukusno mama " pohvalio je David. " Deco vi jedite, ja idem do trgovine. Treba li ti nešto Davide?" pitala je Davida. " Ne treba " kratko je odgovorio. " Pa vidimo se " rekla sam Greti. " Dušo ovde si uvek dobrodošla " ljubazno mi je rekla i prišla je. Nežno me poljubila u čelo. " Hvala ti na svemu " odgovorila sam joj i zagrlila sam je čvrsto. " Uskoro i ja moram ići " nakon što je Greta izašla. Nije mi ništa odgovorio samo je nastavio jesti. Tako smo doručak proveli u tišini jer nismo znali šta da kažemo jedno drugom.

 " Stvarno bih trebala da krenem " rekla sam kad sam završila sa jelom i ustala sam od stola. " Pa kako je mama rekla ovde si uvek dobro došla. Nadam se da ono sinoć neće promeniti odnos koji smo izgradili u poslednjih par dana " nekako je izgovorio i spustio je glavu. "Hej oboje smo se složili da je to bila greška koja se neće ponoviti " dala sam mu ohrabrujući odgovor iako ni sama nisam bila sigurna u to. Posegnula sam za kvakom ali me on kao i uvek prestigao te mi je otvorio vrata. Pogledala sam ga i samo sa se nasmijala. U tom trenutku sam želela da ga zagrlim ali sam se suzdržala jer bi to možda poslalo pogrešnu poruku. " Vidimo se u kraju " nasmešeno je rekao nakon čega sam ja krenula nazad u svoju stvarnost koju sam na trenutak i bila zaboravila. Još jednom sam se okrenula, mahnula Davidu i izašla sam na cestu. Tada sam pred vratima svoju kuće ugledala Marka. Laganim korakom, sa nervozom sam prišla i stavila ruku na njegovo rame. Opet glupi trnci prolaze mojim telom. 

" Iza tebe sam " javila sam se i on se okrenuo. Na licu je imao smešak ali njegove plave oči su bile tužne. " Hej bio sam zabrinut za tebe pa sam došao da te vidim " nekako je nervozno rekao i nije zvučao baš ubedljivo. " Ovo je bilo na zemlji " pokazao je na kovertu u njegovoj ruci na kojoj je pisalo moje ime. " Ok hvala ti. Želiš li ući na čaj?" ponudila sam mu da uđe kad sam otključala vrata.  " To bi bilo dobro, prijao bi mi jedan čaj " odgovorio je i prošao pored mene. Dok je prolazio shvatila sam da je više od mene za glavu.

 " Promenila si boju kose " primetio je. " Sviđa mi se " i odmah se nadovezao. " Da shvatila sam da trebam promenu i odjednom više nisam plavuša. Hvala ti " obrazložila sam naglu promenu. " Idem ja skuvati čaj, koji želiš?" upitala sam ga jer je stvarno bilo mnogo čajeva u kući. " Može menta " odgovorio mi je. " Pomoćiću ti " rekao je i pošao za mnom u kuhinju. " Hvala ti ali i nije neki problem skuvati čaj " odlučila sam da ga zezam. " Oh znam ja to, ali želim te nešto pitati " nagovestio mi je. Začudila sam se o čemu li želi pričati sa mnom. " O čemu?" upitala sam ga. " Pa ovaj znaš da sam novi u gradu pa sam se pitao bi li mogla da mi pokažeš malo grad?" zbunjeno me pitao. " Pa naravno, ionako nemam obaveza. Možemo sutra ranije krenuti pa ću ti pokazati " bez imalo razmišljanja sam pristala jer mi godi njegova blizina. " Može evo odmah ću naviti alarm " odgovorio mi je sa smeškom. Usula sam vodu u šerpu i čekala da prokuva. 

" Kako ti je tata?" pitao me a ja nisam znala šta da mu kažem. Jedino je David znao da je otišao. " Ne znam " dala sam mu odgovor koji mi je prvi pao na pamet. On je verovatno primetio promenu mog raspoloženja pa nije više ništa pitao i bila sam mu zahvalna. Jednog dana ću mu sigurno ispričati ali ne sada. Tada je voda provrela i stavila sam čaj da se kuva. " Jel ti se mama mnogo ljutila što si zakasnio neku veče " pokretala sam razgovor. " Nije, nisam više malo dete " jednostavno je rekao.

 " Čaj je gotov, možemo u sobu " rekla sam mu i krenula s tacnom. Spustila sam tacnu na sto i sela na kauč. " Želiš li šećera?" upitala sam ga. " Ne hvala ne pijem čaj sa šećerom " dao mi je odgovor. " Nego zašto ste se preselili u LA. Nadam se da ti ne smeta što sam pitala." rekla sam mu i on je odmahnuo glavom. " Mama je došla zbog posla " odgovorio mi je što sam i pretpostavljala da je zbog posla.           " Često se selimo jer je ona putnički trgovac " dodao je. " Pa mora da ti je teško navikavati se na te promene " sugestirala sam i on je samo klimnuo glavom. Tada mu je zazvonio telefon. " Hej mama?" javio se očigledno majci. " U redu smiri se, odmah dolazim " rekao je pokušavajući je smiriti. " Moram ići, vidimo se neki drugi put " rekao je nakon što je prekinuo poziv i izjurio je iz kuće. Spustila sam pogled na sto na kojem se nalazilo pismo i pružila sam ruku da ga uzmem. 

Bojažljivo sam otvorila pismo jer nisam znala ko bi meni pisao. Pismo je mirisalo omiljenim majčinim parfemom što me je zbunjivalo. " Mamin parfem?" začuđeno sam se zapitala. To je bilo jedno od mnogih pitanja koja su se nalazila u mojoj glavi. Prstima sam izvukla papir iz koverte i prinela papir da mogu bolje da osetim miris. Kako mi je nedostajao ovaj miris ljiljana.

" Draga Sara " započeto je pismo rečima koje sam čula bezbroj puta i to od ljudi koji su me napustili. 

Ko je napisao pismo saznajte u sledećem nastavku.. Nadam se da vam se sviđa. Komentarišite ako imate nekih sugestija..