On je lek za moju dušu

Untitled Part 32

Pozdravila sam se sa Davidom i koliko god ga želela poljubiti nisam htela pred Danielom, ko zna šta bi pomislio. Pre nego što smo izašli još jednom sam pogledala u Davida i on mi je poklonio najdivniji osmeh koji sam mogla da dobijem. Vrata su se zatvorila i ostala sam sama sa Danielom i ni jedno nije znalo šta da kaže da prekine ovu tišinu. " Pa šta se dešava sa tobom i tim Davidom?" zastao je Daniel i pogledao me čekajući moj odgovor. 

" Šta bi bilo, prijatelji smo i njegova mama je stvarno draga žena pa me pozvala  na večeru " odgovorila sam ali me on u neverici gledao i znala sam da mi nije poverovao. " Pa nadam se da je tako, ako pokuša i da te povredi ja i Mario ćemo ga naći i neće dobro proći " rekao je i nastavio hodati do moje kuće. Ja njegove reči nisam doživljavala jer sam samo videla Davida pred očima koji me uporno pita da mu budem devojka. " Šta se smeškaš, izgledaš kao luda " konstatovao je Daniel. " Ma setila sam se nečega iz detinjstva " odgovorila sam mu i on je samo klimnuo glavom. 

Došli smo do moje kuće i on je sam otključao vrata. Na prvu mi nije bilo čudno ali sam se onda zapitala odakle mu ključ od moje kuće. " Odakle ti ključ?" pogledala sam ga a on se jadan totalno izgubio. " Pa ovaj nekako sam ga umnožio za mene i Maria, da imamo da te proveravamo " rekao je a ja sam otvorila usta u čudu. " Ti si šta?!" viknula sam na njega. " Nije da se ponosim sa tim ali nisam imao izbora " tiho je rekao spuštajući pogled. " Ne mogu da verujem, sutra moramo postaviti neke granice. Ili bolje sad zovi Maria da dođe "  rekla sam mu.

" Pa gde ste dosad, mogao sam se iz Afrike vratiti " na  vratima se pojavio Mario. " Ma naravno da je tu, gde drugo bi bio " rekla sam više sama za sebe ali su me čuli jer su gledali u mene. " Pa gde bih bio, Dan me nazvao i rekao da mi je sestra otišla kod nekog  momka.  Moram doći ga ispitam situaciju jer znam da ovaj ovde ništa ne bi pitao " gledao je čas u mene čas u Daniela. " Pa meni je stvarno drago što ste ovde " rekla sam ironično " a sada mi dajte ključeve od MOJE kuće " glasnije sam rekla pružajući ruke.

" Pa ja sam svoj ostavio u hotelu " lagao je Mario. " Mario Doyle, da si mi odmah dao ključ " vikala sam na njega. On je samo izvukao ključ iz jakne i bez reči ga pružio meni u ruku. " Dobro dao sam ti ključ sad mi reci gde si bila?" znatiželjno je pitao puštajući me da uđem u svoju kuću. " Ne moram ti se pravdati, ko si mi ti?" rekla sam i shvatajući šta sam rekla pokajala sam se iste sekunde. " Mario nisam tako mislila " pokušala sam da popravim situaciju ali je bilo kasno jer su se njih dvojica već uputili prema izlazu. " Mario, Daniele " viknula sam za njima ali nisu reagovali. Pala sam na kolena i počela sam plakati. " Zašto mama, zašto moram sve da upropastim? Ne mogu više ovako, šta da radim?" jecala sam.

Marko P.O.V

Vraćao sam se kući nakon posla kada sam ugledao Saru kako sedi na betonu i plače. Prilazio sam joj i kako sam bio blizu mogao sam čuti da nešto govori.  " Zašto mama, zašto moram sve da upropastim? Ne mogu više ovako, šta da radim?" su bile reči koje je govorila kroz plač. " Sara šta se desilo jesi dobro ?" zabrinuto sam je upitao. Mnogo mi je bilo teško gledati je ovako, tužnu i u suzama. " Otišli su, rekla sam im nešto grozno. Nikad me neće ni pogledati " rekla je a ja sam se pitao o kome je pričala i onda sam se setio Daniela i Maria. 

" Sara nemoj tako, sigurno nije ništa strašno. Vratiće se oni. " pokšao sam da je utešim ali bez uspeha. Plakala je sve više i više. Uzeo sam je u naručje i uneo u kuću jer je vani bilo hladno i ona je počela da se trese. Pošto sam već bio kod njega znao sam gde joj je soba pa sam je odneo u njenu sobu i spustio je na krevet. " Sara odmori se, sutra ćeš pričati s njima. " rekao sam joj i krenuo da idem a onda me zaustavio njen glas. " Marko, možeš li pozvati Davida da dođe?" upitala me a njene reči su me pogodile kao strela i to pravo u srce. " Naravno gde ti je telefon?" pitao sam je jer je ne mogu ostaviti ovakvu samu.  Rukom je pokazala na telefon. 

Izašao sam vani u cilju da pozovem Davida a posle ću nazvati Maria i Daniela, moram im reći za ovo.     Okrenuo sam Davidov broj i čekao da se javi. " Hej Sara šta ti već falim?" javio se David a ja sam pobesneo ali sam morao da se smirim zbog Sare. " Davide Marko je. Možeš li doći do Sare ona je loše." rekao sam ali nisam čuo ništa jer je prekinuo vezu. 

Nastavak je tu, žao mi je što ste ovoliko čekali.