On je lek za moju dušu

Prvi dan bez tate

" Pa da li ste vas dvoje zajedno?" pitao me David. " Čekaj, šta" Odakle ti to?" zbunjeno sam ga pitala.   " Pa po načinu na koji gledate jedno drugo " odgovorio mi je. " Ne, nismo zajedno. Marko ima devojku a ja ne tražim dečka. Imam previše problema " rekla sam mu. Tada se na Davidovom licu pojavio osmeh. Tada sam počela da zevam, prispavalo mi se. 

" Ako si umorna spavaj, ja ću biti ovde ako ti nešto zatreba pa ću te ujutro odvesti kući " rekao mi je. " Ma nema potrebe, mogu uzeti taxi. Dovoljno si učinio za mene " rekla sam mu. Nisam mogla dozvoliti da se maltretira oko mene, ipak me poznaje tek par sati. " Nema šanse, neću da čujem više ni reč " strogo mi je rekao. Nisam htela da se raspravljam pa sam se okrenula i uskoro sam zaspala.

David P.O.V

Sara je uskoro zaspala a ja sam se posmatrao. Izgledala je kao anđeo, tako nevinog izraza lice. Tako mi je drago što ćemo ići u istu školu ali mi onaj Marko nervira. Vidim da oseća nešto prema Sari. Ne znam zašto se tako osećam ali jednostavo ne mogu protiv toga pogotvo kad sam u njenog blizini. Od onog dana kad smo se sudarili stalno mi je bila u glavi, njena smeđa blago kovrdžava kosa, njena plave oči kao i njen umiljati glas. 

" E Davide o čemu ti razmišljaš pored svih svojih problema " rekao sam sam sebi. Znam da će to zvučati čudno ali često pričam sam sa sobom. Uskoro sam zaspao na toj stolici. " Hej Davide " rekla mi je Sara. Onda me zagrlila i poljubila me ". Kako mi je bilo drago što je vidim " Gde idemo posle škole ljubavi ?" upitala me Sara kad se odmakla od mene. " Možemo do Starbucksa na doručak " rekao sam joj. Tada me uhvatila za ruku i povukla za sobom. Kako mi je drago što je ovde.

 " Davide, Davide " čuo sam dozivanje. Tada sam se probudio. Koja šteta ono je sve bio samo san. Kada sam pogledao oko sebe zapitao sam se gde se nalazim. Tada sam video Saru i njeno nasmejano lice. " Hej kad si ti ustala " upitao sam je i ustao da se protegnem. Tada sam shvatio da sam se ukočio. Sara me blago pogledala jer je videla moj izraz lica kad sam ustao. " Ma skoro sam ustala. Možemo li sada samo ići, ne mogu više biti " rekla je i ustala. 

Sara P.O.V

" Davide, Davide " dozivala sam Davida jer sam videla njegov namršteni izraz lica. To je verovatno bilo jer je spavao skupljen na maloj neugodoj fotelji. Bilo mi ga je žao. Tada je promeškoljio i uskoro je otvorio svoje smeđe oči. Malo je zagledao po bolnici verovatno ne znajući gde se nalazi. Tada je ugledao mene i pobegao mu je jedan smešak. 

" Hej kada si ustala " ustao je i protegnuo se. Opet se namrštio. Jadničak, mora da se ukočio i to zbog mene. Bilo mi je krivo. " Skoro sam ustala, možemo li sada ići ne mogu više biti ovde " rekla sam i ustala iz kreveta. " Okej možemo ići samo da pokupimo otpusnu listu " rekao je David i otvorio je vrata. Pomerio se sa strane da ja izađem. 

" Kako fino, džentlmeni nisu skroz nestali " rekla sam mu u šali. " Šta da kažem, ima nas još malo " rekao je te se nasmijao. Kada smo izašli iz sobe naišao je doktor. " Dobro jutro, ja sam spremna otići. Kad mogu dobiti otpusnu listu? " upitala sam ga. " Možete odmah, samo da odem po nju i morate se potpisati na šalteru " rekao mi je ljubazno. Hvala bogu, samo da što pre završim i odem odavde. Krenula sam naći šalter da što pre završim odavde. Tražeći šalter ponovo sam ugledala onog čoveka. Gledao je u mene. Kada je video da sam ga primetila skrenuo je pogled i krenuo. 

" Hej, ko ste vi?" vikala sam za njim. Tada sam krenula za njim. Moram saznati ko je on i zašto me prati. Neko vreme sam ga patila a onda je jednostavno nestao kao da je duh. Šta se to dešava? Okrenula sam se i krenula nazad. Tada je došao David. " Slobodna si, sve sam sredio možemo ići " rekao mi je i nasmešio se. 

Šta se dešava, ko je čovek što se stalno pojavljuje. Ko će biti Sarin spas, Marko ili David saznajte čitajući..