On je lek za moju dušu

Untitled Part 46

" Marko " rekla sam na šta se on okrenuo i gledao u mene crvenih očiju. Nije ništa rekao, samo mi je prišao i privukao me sebi. " Tako te volim " šapnuo mi je i ja sam se naježila od njegovog daha na mom vratu. Nisam ništa rekla. " Tako si me uplašila glupačo jedna " rekla je Mia kroz suze. Marko se sklonio u stranu i onda mi je ona prišla. Gledala me par sekundi a onda me zagrlila kao što samo ona zna. " Žao mi je Mia. " je bilo sve što sam rekla. Nisam htela ni pogledati u Maria i Daniela što ih je povredilo, videla sam na njima. " Molim te nemoj ići " rekao je Mario. U tom trenu sam htela da mu priđem i da ga zagrlim ali sam se zaustavila jer sam se setila da je njima stalo samo do novca. " Mia hoćeš li ostati večeras kod mene?" pitala sam je i polako sam krenula ostavljajući njih trojicu iza. " Naravno jedina da hoću " rekla je dok smo zagrljenje hodale prema taksiju. 

Pogledala sam još jednom u njih trojicu dok sam ulazila i u meni se sve opet slomilo. " Sara šta se desilo?" upitala me Mia. " Stvarno ne mogu sad pričati o tome, možda neki drugi put. Samo su me mnogo povredili. " rekla sam joj i nije me ništa više pitala na čemu samo joj bila zahvalna. Rekla sam vozaču adresu, nakon dugo vremena idem svojoj kući. Kada sam došla pred kuću unutra su bila upaljena svetla. Samo sam pogledala Miu i ona me uplašeno gledala. Krenula sam unutra i ona me uhvatila za ruku. " Jesi li ti normalna?" upitala me. " Ovo je moja kuća, ja mogu ući u nju kad hoću " rekla sam joj i ona me gledala kao ludaka. Prišla sam vratima ne znajući šta ću videti unutra. " Možda bi trebala zvati policiju Sara " opet je rekla. " Tiše pričaj čuće nas. " rekla sam i nasmejala se sama sebi. " Šta je sad smešno? Ti si pukla " rekla je. " Govorim ti da tiše pričaš dok ulazim u svoju kuću. " rekla sam joj a ona me samo gledala i pogledom mi govorila da će me ubiti. Otvorila sam vrata i unutra sam videla čoveka koji me odgojio. On se okrenuo prema meni i oči su mu se napunile suzama. Iza njega je sedila neka žena koja mi je bila poznata ali nisam znala odakle. " Sara " rekao je on tiho. " Otkud ti ovde?" upitao me. " Zadnji put kad sam proverila ovo je bila moja kuća. Dragi tata ti ne bi trebao biti ovde jer si mi ovu kuću prepisao. " rekla sam besno. On me tužno gledao. " Molim te pokupi svoju ljubavnicu zbog koje si me ostavio i napusti moju kuču. " rekla sam ne dajući da me smekša njegov pogled. 

" Sara mnogo mi je žao. Kad sam saznao da ti nisam otac to me uništilo. Nisam mogao da te gledam " rekao je. " Ne zanimaju me nikakve isprike. Pustio si me samu i hvala ti na tome jer me to ojačalo. Zašto si se vratio nakon godinu dana?" pitala sam ga. Tada je ustala žena koja mi je bila sve više poznata. " Sara, molim te saslušaj nas " progovorila je i taj glas mi je bio poznat. " Ne, ne ovo je nemoguće " rekla sam kad sam se setila tog glasa i tog blagog pogleda. " Šta se ovde dešava? Ko si ti " pitala sam je plašeći se njenog odgovora. " Mama, našla sam " rekla je devojka silazeći niz stepenice. Pogledala je u mene znatiželjno me posmatrajući. " Sara " rekla je ona prilazeći mi. Ja sam se odmakla od nje. " Ko ste vi, šta radite u mojoj kući?" sad sam već vikala. 

" Sara, sve ću ti objasniti samo me saslušaj. Ja sam tvoja ......." 

Ko se pojavio u Sarinom životu saznajte.