On je lek za moju dušu

Još jedna laž

Sara P.O.V 

" Ja ovaj, pa izgleda da sam izgubio novac moram prvo kući po njega " nekako zbunjeno mi je rekao Marko. " Imam ja nešto novca kupiću ionako sam kriva jer si izgubio novac " rekla sam mu. " Ne mogu uzeti novac od tebe, ali ipak hvala. Gosti su ionako već došli pa nema smisla. Sigurno je poslala Mateju da kupi. " odgovorio mi je. " Pa naravno, zadržala sam te, žao mi je " iskreno mu kažem. Kada sam to rekla zapela sam za neki veliki kamen i pala pravo u blato. Moja plava kosa je sad bila sva blatnjava.   

 " Ne mogu da verujem " iznervirano ću ja. Uvek sam bila smotana ali da se ovako osramotim pred Markom, šta je sa mnom? " O Sara jesi li dobro ?" upitao me zabrinuto. " Dobro sam, samo sam sva blatnjava " sad već smirenije kažem.

 Kad sam ustala zglob me zabolio te sam jauknula i pala. " Sara, šta je bilo? " upitao me opet Marko. " Mora da sam izvrnula nogu kad sam udarila u kamen i sad me boli noga " samo sam rekla. Odjednom se sagnuo do mene i uzeo me u naručje. Moje sitno telo je savršeno pristajalo njegovim velikim rukama. Kažem sitno jer sam visoka samo 155cm a imam 17 godina. Nosio me tako jedno 15 minuta kroz ulice Los Angelesa. 

" Jesam li ti teška, ako jesam reci nije problem hodaću do kuće " opet sam ga pitala. " Već sam ti rekao da si lagana, nije mi problem. Retko kad imam priliku da nosim lepu curu do kuće " rekao je te sam se zacrvenila. Sva sreća pa nije mogao to da vidi jer je mrak. Došli smo pred kuću. 

" Gde su ti ključevi, dodaj mi ih da uđemo " rekao je i ja sam počela tražiti ključ. " Nema ga " začuđeno ću kad nisam mogla naći ključ. " Kako ga nema, šta ćeš sad " pitao me je. Tada sam primetio ključ na zemlji u blizini vrata. " Mislim da sam ga pronašao " rekao sam joj. Gledala sam u njega pokušavajući shvatiti o čemu priča. Tada se sagnuo i podigao nešto. " Vidiš, mora da su ti ispali kad si istrčala iz kuće " nasmešeno mi je rekao. 

" Nisam znala da imaš curu, baš je fina devojka " rekla sam mu. Bože sad će pomisliti da mi nešto znači ili da mi smeta. " O misliš na Emili? Da stvarno je fina devojka " rekao je dok sam ja otključavala vrata. " Pa baš mi je drago. Moram sad da idem, stvarno sam umorna a i sutra moram do tate " rekla sam pokušavajući ostati što smirenija. " Laku noć " odgovorio je, okrenuo se i otišao. Gledala sam za njim sve dok nije izašao na cestu gde ga više ne vidim.

Kada sam ušla u kuću osetila sam njenu prazninu i obuzela me tuga. Pitala sam se kako izgleda pravi dom pun ljubavi, kada uđeš u kuću a neko te dočeka s osmehom na licu i pita te kako je prošao tvoj dan onda te čvrsto zagrli i kaže volim te. Meni niko već dugo nije rekao da me voli. Zašto mi je Bog morao uskratiti ljubav.. Otišla sam u krevet i zaspala u roku od 10 minuta jer sam bila preumorna.

Alarm zvoni i izluđuje me a ja ne mogu da nađem glupi budilnik. " Jebemti sve, gde je glupi budilnik " opsujem besno i ustanem. Moram prvo otići kod tate u bolnicu pa onda u školu. Obavila sam higijenu, obukla se i polako krenula. Kada sam izašla pogledala sam prema Markovoj kući u nadi da ću ga videti ali ga nije bilo pa sam jednostavno otišla. Dok sam hodala razmišljala sam kako je moj život mogao biti drugačiji. U tom trenutku me neko sa skejtom oborio na zemlju.

" Bože da li ti gledaš kuda voziš neko će poginuti " ljutito sam rekla još uvek sedeći na zemlji. " Žao mi je nisam gledao kuda idem, sledeći put ću biti pažljiviji " rekao mi je grubi muški glas i pružio mi je ruku da ustanem. Nisam prihvatila već sam sama ustala. Tada sam se srela sa prelepim muškarcem smeđe blago razbarušene kose i tamno smeđih očiju. " Bolje da ne bude sledećeg puta " drsko sam mu rekla. 

" Već sam rekao da mi je žao. Usput ja sam David " rekao mi je pruživši mi ruku. " Sara " rekla sam sad već malo smirenije i otišla sam. " Nadam se ponovnom susretu, Sara" rekao mi je uz osmeh. Nisam ništa rekla samo sam nastavil hodati. Uskoro sam došla do bolnice u kojoj leži moj tata. Otišla sam do sobe 206 ali njega tamo nije bilo. 

" Doktore " počela sam da vrištim. Do mene je dotrčala jedna med. sestra. " Gospođice, jeste li uredu šta se desilo" ljubazno me upitala. " Gde je moj tata, gospodin iz sobe 206 ?" zabrinuto sam je upitala. " Gosp. Harvey je jutros izašao uz sopstveni zahtev " rekla mi je. Ostala sam u čudu. " Da li je rekao gde ide, da li je ostavio neku poruku za mene " pitala sam je. " Rekao mi je da vam dam ovo pismo kad dođete " izvadila je plavu kovertu iz đepa i predala mi je u ruke. Drhtavim rukama sam otvorila pismo, nisam znala šta mogu da očekujem. Kada sam ga otvorila unutra su bila dva papira. Izvukla sam prvi i počela čitati:

" Draga moja, moja mala bebo " započeo je svoju rečenicu. Samim tim rečima jedna je suza pobegla iz mog oka..

Šta je dalje pisalo u pismu saznaćete u sledećem nastavku. Nadam se da vam se sviđa...