On je lek za moju dušu

Tajni obožavatelj

Daniel P.O.V 

Pogledao sam u retrovizor u Saru a ona je gledala zamišljeno kroz prozor kao da ne postoji ništa drugo sem noći. " Stigli smo " prekinuo sam je u razmišljanju. Izašla je iz auta i laganim koracima krenula prema kući. Kako se čovek poveže sa nekim koga je upoznao pre samo 2 dana a da ga ni ne poznaje. Prvi put kada sam video Saru video sam svoj odraz jer je ista ja sem kose koju je prefarbala. Prva pomisao mi je bila zar je ova devojka moja mala sestra . 

Kada smo prišli vratima video sam neki papir na podu i sagnuo sam se da ga podignem. Na njemu je bio neuredan muški rukopis i pisalo je za Saru. " Mislim da je ovo za tebe " rekao sam joj pokazujući na papir u svojoj ruci. Uzela je papir čudno ga gledajući. " Otvori ga " znatiželjno je rekao Mario. " Mislim da ću ga pročitati u svojoj sobi " odgovorila je odlazeći uz stepenice. " Šta misliš o njoj " upitao sam Maria kada sam bio siguran da je otišla i da nas neće čuti. 

" Pa mislim da nas ona stvarno treba, da treba bilo kakvu podršku u životu jer je nikad nije imala. Znaš i sam šta je Nik rekao da je prolazila sve ovo godine. Samo da znaš ti baš svojim ponašanjem i ne pomažeš, sinoć je plakala jer misli da je mrziš " rekao mi je a ja sam ga samo pogledao. " Znam ali ne mogu ti objasniti kako sam se samo osećao kad sam je video tamo " tiho sam rekao a on me samo pogledao. " Znaš da imaš još vremena da ispraviš to " pokazao mi je na stepenice i pokazao da odem kod nje što sam i uradio. 

Sara P.O.V

Ušla sam u sobu isčekujući da vidim kakvo je pismo. Pogledala sam rukopis ali nije mi bio poznat. Drhtavim rukama sam otvorila pismo jer sam u zadnje vreme pismom primala loše vesti. 

" Liši me vida, gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje, slušaću te,
onemi me, al'zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.

Slomij mi ruke, hvataću te srcem,
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti,
a ako mi i mozgom ugasiš plam 
na krvi svojoj ja ću te poneti. 

Znam da se pitaš ko sam i isto tako znam da ti to ne mogu reći, ali od trenutka kad sam te video znao sam da si ona prava. Ako ti se pesma sviđa u školu sutra obuci plavo. "

Taman kada sam pročitala pismo neko je pokucao. " Mogu li ući " upitao me Daniel. " Naravno uđi " odgovorila sam mu i on je ušao. Došao je do mog kreveta i samo je stajao. " Slobodno sedi, ne ujedam" našalila sam se sa njim ali je on zadržao ozbiljan izraz lica. " Došao sam razgovarati sa tobom" odlučuo je progovoriti i osetila sam olakšanje. " Pa o čemu bi da pričaš " nervozno sam ga upitala. " Slušaj, moje ponašanje juče i danas je bilo reakcija i na samu pomisao da bih mogao da ostanem bez tebe. Znam da ti to zvuči čudno i da smo se tek upoznali ali ti si moja sestra već godinu dana, od kad nam je otac rekao za tebe. Godinu dana ja čekam da te upoznam a ti odlučiš da se ubiješ. Kako bi ti reagovala na tako nešto " već je ljuto govorio. 

" Žao mi je. Ja jednostavno nisam imala više snage da se borim sa svim i svakim jer je postalo preteško. Ti ne razumeš kako je prolaziti kroz život sama, ja znam i nije lako " i ja sam ljuto govorila jedva sprečavajući suze koje su pretile da će svaki sekund napraviti poplavu. Daniel je to primetio i zagrlio me. Bila sam iznenađena ovim gestom i uzvratila sam zagrljaj. " Bićemo ovde za tebe ali nam moraš dozvoliti " rekao je gladeći me po leđima. " U redu, hvala ti " rekla sam mu i on me lagano pustio iz zagrljaja. " Vidimo se ujutro. Nego ko je pisao " rekao je uzimajući pismo u ruke. " Oh privatno je " rekla sam uzimajući mu pismo iz ruku. Istina je bila da ni ne znam ko je napisao pismo i da me to i više nego zanimalo. Otišla sam do ormara pronaći odgovarajuću odeću za sutra, a to je moralo biti nešto plavo jer je pesma bila originalna. 

Šta mislite ko je tajni obožavatelj, kako vam se sviđa nastavak? Saznajte sve o tome u sledećim nastavcima.