On je lek za moju dušu

Istina

" Zato što me tako moja mama zvala ".

" A gde je ona " ponovo pitanje na koja želim da odgovorim al ne znam kako. " Ispričaću ti al da me ne prekidaš " morala sam nekome ispričati. Čak ni Mii nisam ispričala sve što se desilo te večeri.

Flashback

Ja i Marta nakon časova klavira čekamo mamu da dođe po nas. Kao i uvek nešto smo se prepirale. " Sara ja bolje sviram klavir od tebe " govorila je Marta uporno što me još više nerviralo. Iako je ona bila mlađa od mene 3 godine bila je mnogo svadljivija. Počela je i da me gura. Onda mi je dosadila te sam je uradila malo. Baš u tom trenutku naišla je mama. " Sara šta to radiš ona je tvoja mlađa sestra, da ste odmah ušle u auto " izderala se mama na nas dve, mada je više na mene. U toku puta Marta je stalno pričala kako sam je zadirkivala i udarala.

" Mama, Marta laže ona je mene udarila prva, samo sam se branila " rekla sam. " Da ste se obe smirile ragovaraćemo kad dođemo kući, vaše ponašanje više nije moguće " su bile mamine poslednje reči upućene meni. Tada sam videla svetlost i čula sam mamin vrisak. " Sara, pomozi mi mnogo se bojim " rekla mi je uplakana Marta. Pokušala sam da joj pomognem ali nisam bila dovoljno jaka. Marta je odjednom prestala plakati.

" Marta, Marta jesi li dobro " uplašeno sam upitala svoju malu sestru ali nije bilo nikakvog odgovora.

End of flashback

Završila sam svoju priču u suzama." Ja sam kriva što su poginule, da sam bar bila bolje sestra i bolje ćerka možda me one ne bi ostavile" .

Marko me snažno zagrlio. Koliko je lakše kad sam ispričala nekom ove. " Oh Sara mnogo mi je žao, neću te više tako zvati. Smiri se biće bolje. Možda bi sad trebala otići do oca s njim porazgovarati o tome što se desilo. Uspust trebaš znati da ti nisi ni zašta kriva to je bila nesreća " zahvalno sam ga pogledala jer su mi njegove reči mnogo prijale i činile su da se osećam bolje.

" Da stvarno bih trebala otići do njega, obećala sam mu da ću se vratiti " ustala sam i krenula. Zastala sam te se okrenula Marku. " Mnogo ti hvala, ovo još nikome nisam ispričala. Mogao bi i ti otići kući sigurno si umoram. Ja ću ostati gore. Videćemo se, prijatelju " ovo prijatelju sam naglasila. Nakon toga sam otišla kod tate.

Otvorila sam vrata te videla tatu kako spava. Tiho sam prišla i šapnula mu " Mnogo mi je žao tata, obećavam ti biće bolje" te mi je jedna suza pobegla niz lice.Sedila sam tako petnaest minuta dok se nije probudio. " Hej , jesi dobro treba li ti nešto " zabrinuto upitah tatu nakon dugo vremena.

" Dobro sam ne brini se za mene " rekao mi je. Iako mi je bilo teško morala sam da ga pitam. " Zašto si pokusao da se ubiješ kako si mogao da pomisliš da me ostaviš". Pogledao me kao da ne znam o čemu govorim. " O čemu pričaš? "