On je lek za moju dušu

Untitled Part 47

Sedila sam na klupi u parku, čini mi se celu večnost. Moje misli su bile tako pomešane, kao i moja osećanja. Nakon što sam osetila kap kiše na svom licu odlučila sam da odem do osobe koja mi je u zadnje vreme falila a koju sam ostavila na pola puta. Falio mi je David, osoba prema kojoj sam se ponela kao zadnji kreten. Uskoro sam se našla pred njegovim vratima ali me strah od odbijanja sprečavao da pokucam. Tada su se vrata otvorila i ispred mene se našao David. 

" Sara " rekao je zatečeno što me vidi. " Davide, znam da sam te povredila i da me verovatno mrziš ali stvarno nisam imala gde drugo da odem. " rekla sam na ivici suza i baš u tom momentu se iza njega pojavila plavokosa lepotica koju ne znam. " Ljubavi, ko je došao " upitala je ona prilazeći nam. " Ovaj izvini, izgleda da sam došla u pogrešno vreme. " promucala sam i okrenula sam se da odem kad me on uhvatio za ruku. " Sara, želim da znaš da te ne mrzim. Nikad to ne bih mogao, ti si ona koja me naučila kako da volim. Činjenica je da me ti nisi ostavila verovatno nikad ne bih upoznao Veronicu i osećao se kao što se osećam. Hvala ti " rekao je i nežno spustio poljubac na moj obraz. " Drago mi je da je bar neko od nas srećan " rekla sam odlazeći. 

 Ne znam zašto me pogodila činjenica da je David srećan s nekom drugom kad ja volim drugog. Odlučila sam da odem kući da razgovaram sa svima njima. Pošto David živi preko puta za sekund sam bila pred kućom i mislila sam se što nije živeo dalje. Pokucala sam na vrata i onda sam skontala da je ovo MOJA kuća. Otvorila sam vrata i svi su pogledi odjednom bili na meni. Moja majka je prva skočila na noge. " Sara " uzviknula je srećno. " Došla sam da razgovaram s vama " pogledala sam u svoje roditelje, ustvari u majku i čoveka koji me odgojio. Pošla sam na sprat u svoju sobu i oni su išli za mnom. Sela sam na jedan kraj sobe dok su oni na drugom. " Pa koje će prvo početi " upitala sam čekajući da neko krene. 

" Žao mi je " rekao je Stefan, moj otac. " Ne znam odakle da počnem sa izvinjavanjem. Nisam bio dobar otac, nisam bio podrška kad sam ti bio najpotrebniji. Svoje vreme sam proveo žaleći svoj život ne obraćajući pažnju na tebe i tvoje potrebe. " rekao je. " Ti ne možeš ni da shvatiš kako sam se ja osećala od kad se desila nesreća. Ti, tvoje ignorisanje mene je ubijalo iz dana u dan sve više. Ja sam se zbog tebe krivila za tu nesreću, krivila sam se za smrt osobe koja nije ni bila mrtva. " rekla sam i nasmejala se na to. " Vidiš ironije, vas dvoje koji ste učinili sve da bi ja bila sretna ste ustvari uništili moj život " već sad sam vikala, krenula sam da se nerviram. " Sara mi sve razumemo i znamo da smo mi krivi zbog tvoje tuge. " rekla je mama. " Zašto si se sad vratila?" upitala sam je ono što me zanimalo. " Nedavno sam saznala nešto što me uništilo i stvarno sam htela da dođem da vidim po poslednji put svoju porodicu na okupu. Ja nemam još mnogo vremena da živim i htela sam da se ovaj put oprostim od tebe. " rekla je i nisam mogla da verujem svojim rečima.

" Ti si došla da mi javiš da umireš? Šta je tvoj cilj, da me ubiješ dva puta? " rekla sam. Ni jedno nije progovaralo, što je meni davalo do znanja da nastavim. " Jeste vas dvoje u dogovoru da mi uništite život? Dragi roditelji da vas obavestim, moj život ne može biti u većem haosu tako da ste se džaba vraćali. " rekla sam i sve je postalo crno. Čula sam dozivanja ali kao da su bili daleko. 

Šta će se desiti čitajte u nastavku..