On je lek za moju dušu

Miin povratak

Daniel P.O.V

" Divljak jedan " rekla je tiho ali sam je ipak čuo. " Znaš da sam te čuo " rekao sam joj i nastavio hodati. " Dobro je nisam bezveze rekla " pokušavala je da me provocira ali sam bio smiren za razliku od pre par minuta. Prilazeći hotelu video sam Nika ispred tražeći nas pogledom. " Da slučajno niste ništa rekli o ovome pred njim " naredio sam im i pokazao prema njemu. Na Sarinom licu se videlo da joj je teško ali mora da živi jer drugačije ne može da ispravi sve što se dešava, šta god to bilo. " Pa gde ste do sad, već je mrak?" rekao je Nik gledajući nas.

 " Šetali smo a onda je počela kiša pa smo se sakrili " odgovorila mu je Sara a ja i Mario smo samo klimnuli glavom. " Pa umorni ste, idite u sobe " rekao je Nik i otišao kad je video da je sve u redu. " Pa ja sad idem kući, sutra rano moram u školu " rekla je i okrenula se da ide. " Ti ne ideš nigde " povukao ju je Mario za ruku i uveo u hotel. Da to nije on uradio ja bih jer ona ne sme da bude sama. Iako se Mario ponaša nezrelo, ponekad me stvarno iznenadi. " Spavaćeš ovde a sutra idemo u s tobom u školu " obavestio sam je i krenuli smo prema sobi. Mario je Saru vodio za ruku da ne bi pobegla jer ima običaj da beži. " Neka ide sa tobom " rekao sam Mariu i otišao u svoju sobu.

Sara P.O.V

" Neka ide sa tobom " rekao je Daniel Mariu i otišao u svoju sobu. Nekako me boli ovo, nisam htela da ih povredim a sad me mrze. Zašto uvek moram nešto da pokvarim? Daniel me nije ni pogledao kako treba a Mario neće ništa da priča. " Žao mi je " tiho sam rekla a on me samo pogledao otključavajući sobu i puštajući me da uđem unutra. Kad sam ušla legla sam na krevet jer nisam više mogla gledati razočarano Marievo lice. On je otišao u kupaonicu i nakon 10- ak minuta se vratio. Bez reči je legao i ugasio svetlo. Suze su počele teći niz moje lice i nisam mogla zaustaviti jecanje. Tada je upalio svetlo i okrenuo se prema meni. " Slušaj, ovo što si uradila je bilo glupo. Ne znam koji je razlog i ne mogu ga znati dok ne ispričaš. " rekao je i ustao iz kreveta. Posmatrala sam ga kako se približavao ne znajući šta hoće. " Pomeri se " pokazao mi je i legao pored mene. " Nemoj plakati, samo više nemoj raditi takve gluposti. " rekao mi je i zagrlio me. " Hvala ti " rekla sam i zatvorila oči. Osećala sam se tako sigurno i zaspala sam ubrzo.

Jaka svetlost me probudila ali sam bila sama. Tada sam pomislila da je sve bio sam san a onda je Mario izašao iz kupaonice. " Dobro jutro " prvi je rekao i nasmešio se. " Jutro, koliko je sati " upitala sam ga znajući da se moram spremati za školu. " Pola 7 " odgovorio je. " Moram otići kući da uzmem stvari za školu " rekla sam i ustala iz kreveta koji je bio tako udoban. " Evo ti stvari, jutros sam rano otišao do tvoje kuće i pokupio nešto " pokazao mi je na svoj krevet i videla sam uredno složenu odeću na njemu. " Kako si do đavola ušao u kuću?" upitala sam ga i pogledala sam ga znatiželjno. " Pa uzeo sam ključ iz tvog džepa. Imaš poruku od nekog Davida. " rekao je tako nonšalantno a ja sam ostala preneražena. " Preturao si mi po džepu i gledao si mi telefon. Gde si ga ostavio?" pitala sam ga. " Hej imam opravdan razlog što sam ga uzeo, taj David je bio uporan i celu noć te zvao. Ko je on?" upitao me. " David je moj prijatelj " rekla sam uzimajući telefon i odlazeći u kupaonicu da nazovem Davida.

Okrenula sam  njegov broj i nakon kratkog zvonjena on se javio. " Sara, hvala Bogu zabrinuo sam se sinoć kad sam video da nisi kući. Gde si, jesi dobro?" nije prekidao pričati o tome kako se brinuo. "Davide udahni malo dobro sam samo sam odlučila otići malo od kuće previše loših stvari se desilo u njoj " lagala sam mu jer nisam htela da mu objašnjavam ništa preko telefona. " Moram ići da se spremam vidimo se u školi " rekla sam mu i poklopila jer sam čula lupkanje pred vratima. Lagano sam prišla vratima i otvorila ih. Tada su Mario i Daniel pali na pod. " Baš fino " je bilo sve što sam rekla nakon što sam ih zaobišla. 

" To nije bilo fino " rekli su u isto vreme ustajući sa poda. " Slušali ste moj razgovor a to nemate pravo, pa ko ste do đavola vi da me prisluškujete " vikala sam na njih i onda su se rastužili. " Nisam tako mislila " pokušala sam se opravdati shvatajući šta sam rekla.  Daniel je samo napustio sobu. " Ne u pravu si. Ostavićemo te da se spremiš " rekao mi je Mario napuštajući sobu za Danielom. Poznajemo se tek dva dana a ja sam ih za ta dva dana i naljutila i rastužila. Na brzinu sam se spremila i izašla sam iz sobe. Sišla sam u hol hotela i pogledom sam tražila njih dvojicu. Sedeli su na kauču dok me nisu ugledali. Došla sam do njih ali ih nisam mogla pogledati već sam gledala u pod. " Idemo " je bilo sve što su rekli. Poslušno sam pošla za njim jer sam osećala krivicu zbog svega što sam rekla. Mario mi je otvorio vrata i samo sam ušla unutra. " Gde ti je škola?" pitao me Daniel nakon nekog vremena. " Skreneš levo i videćeš je " odgovorila sam mu i šutnja se nastavila. Prvi put nakon dugo vremena sam jedva čekala da dođem do škole. Kada se auto zaustavio pred školom istrčala sam što sam brže mogla. " Sara čekaj nas " viknuo je Mario hodajući prema meni. " Moraš mi pokazati gde je direktor " rekao mi je i poslušala sam ga. Ulazeći u školu svi su gledali u mene, bolje reći Maria jer je bio novi učenik koji izgleda odlično. " Sara " čula sam dozivanja i poznala sam glas osobe koja mi je ovih dana falila, Mia. Okrenula sam se i videla je ispred pa sam je čvrsto zagrlila. " Mia tako si mi falila " rekla sam joj.