On je lek za moju dušu

Mama i njena prevara

" Nisam " rekla sam Mii. " Ok, onda sad ideš kući da se odmoriš i to bez pogovora, hajde " rekla mi je Mia. Ona stvarno ponekad zvuči kao da mi je mama. " Ok, ali dolazim ubrzo " rekla sam jer sam znala da nema prepirke sa njom. Ustala sam i otišla. Zaustavila sam taxi i odjednom sam opet videla onog čoveka što sam ga videla pred bolnicom. 

" Stani " rekla sam taksisti u nadi da pratim onog čoveka ali on je opet nestao. " Bože, Sara još si i odlepila pored svega " rekla sam sama sebi. Taksista je samo pogledao u mene i nastavio je da vozi. Ušli smo u moju ulicu i već sam bila pred svojom kućom. Odmah sam se setila događaja od juče i načina na koji me otac pogledao kao da me ostavlja. " Koliko je " upitala sam taksistu kad se zaustavio. " To će biti 3$ " rekao mi je. Iz torbe sam izvadila novčanik i platila sam mu.

Izašla sam iz auta i videla Marka kako ljubi neku devojku. Bolji izraz bi bio da su gutali jedno drugo. Na taj prizor oči su mi se napunile suzama. Okrenula sam se da me ne bi video ali je već bilo kasno. 

" Sara " viknuo je Marko. Ignorisala sam ga pa je on potrčao prema meni. Nisam se obazirala na to već sam samo nastavila put do svoje kuće. Uhvatio me za ruku ali me nije odmah okrenuo sebi. To sam iskoristila da oteram glupe suze koje je on uzrokovao. Ni sama ne znam zašto me to toliko pogodilo, on mi ništa ne znači. Bar mislim da je tako. Tada me okrenuo sebi.

" Hej, kako si kako ti je tata " pitao me ali nisam mogla ništa da pročitam iz njegovog izraza lica, ni zabrinutost ni tugu ni saosećanje. " Dobro je, hvala " rekla sam, okrenula se i krenula kući. Nije me zaustavio i bilo mi je drago zbog toga jer stvarno nisam mogla da se nosim sa još jednim razočarenjem. 

Kada sam ušla u kuću opet mi je pred očima prošla scena kada sam našla tatu i videla sam njegovu krv. Nisam više mogla da izdržim te sam jednostavno pala na kolena i počela da plačem. Sve ono od poslednjih 7 godina što sam držala u sebi jednostavno je izašlo iz mene kao da je popustila brana koju sad gradila godinama. Plakala sam, a pored mene nije bilo nikoga ko će mi reći da će sve biti dobro. Iako bih znala da neće biti opet bi imala oslonac, znala bih da nisam sama. A upravo sam to bila, očajna usamljena osoba bez imalo emocija, bez imalo ljubavi u svom životu. Tada sam se zapitala kakav je smisao mog života. Nakon par minuta shvatila sam da nema smisla žaliti za prošlim vremenom i malo sam se pribrala.

 Ustala sam i otišla u kuhinju po krpu da očistim tatinu krv sa poda i kreveta. Očistila sam sve kada sam našla papirić sa nekom slikom. Kada sam uzela videla sam da je to slika moje majke sa nekim čovekom kojeg prvi put u životu vidim. Tada sam okrenula sliku i zaprepastila se. " Moja najveća ljubav - Nikolas Doyle, 1998 ". Moja majka je imala nekog drugog, kad je bila sam mojim tatom? Ne mogu da verujem. Kako je ovo moguće, mama je varala tatu. Istrčala sam iz kuće onako sa rukavicama i keceljom jer sam morala da pričam sa njom iako sam znala da neću dobiti odgovor. Došla sam na groblje kod mame. 

" Mama, da li je ovo istina " rekla sam i izvadila sliku iz džepa. " Da li si stvarno varala tatu " postavljala sam pitanja iako sam znala da neću dobiti odgovor. Tada sam čula šuškanje iza sebe. Brzo sam se okrenula. " Imali koga " uplašeno sam upitala jer je bio mrak. Nije lako biti sam na groblju po mraku.   " To sam samo ja " rekao je već sada dobro poznati glas. To je bio Marko. 

" Kako si znao da ću biti ovde, zašto si došao " su bila jedna od mnogih pitanja koje sam želela da postavim pre nego što me prekinuo. " Video sam kad si istrčala iz kuće pa sam pomislio da se nešto loše desilo i da će ti trebati prijatelj " blago mi je rekao. To mi se sviđalo kod njega, njegov blagi glas.   " Zašto si došla ovde po mraku i to sama?" pitao je ali nisam znala da li da mu kažem. " Morala sam da pričam sa mamom i da joj zahvalim što mi je sačuvala tatu " slagala sam ga. Nisam htela ovo da mu kažem. " Zašto si ti krenuo za mnom, sem što si mislio da će mi trebati prijatelj i kako si me video " pitala sam ga i čekala odgovor ali ga nisam dobila. Samo je ustao i pružio mi ruku. " Idemo odavde, pričaću ti usput. Ježim se od groblja " priznao mi je. " Vau, baš hrabro od tebe priznati većina momaka to nikad ne bi rekla " rekla sam jer stvarno iznenađena. " Pa ja nisam kao ostali momci " je bilo sve što je rekao. 

" A sad kad smo izašli reci mi kako si znao da sam izašla iz kuće " upitala sam ga a on je pogledao u mene i počeo da priča. Nisam ništa čula jer sam se zagledala u njegove plave oči i pronašla mir u njima. " Slušaš li ti mene? Sara? " prekinuo me njegov glas, hvala Bogu. " Ha, izvini šta si rekao zamislila sam se " baš fino sad će pomisliti da sam luda. " Haha ne da mi se opet pričati, to će ostati tajna " rekao je nekako srećno jer ga nisam slušala. 

Marko P.O.V

"  A sad mi reci kako si znao da sam izašla iz kuće?" upitala me, a ja sam samo pogledao u nju pokušavajući da smislim šta da joj kažem. Ako joj kažem kako sam stvarno saznao pomisliće da sam uhoda. 

Flashback

Sedio sam pored prozora i posmatrao Saru šta radi. Bio sam zabrinut za nju nakon svega. Odjednom je pala na pod i počela plakati. Nisam želeo ništa više nego da odem tamo i budem uz nju da joj kažem da će sve biti u redu. Možda ne bi bilo ali bi joj bar pružio podršku. Nije mi bilo drago što me danas videla s Emili ispred kuće. Nije me ni pogledala kako treba, što se nije desilo ni dok me nije volela. Odjednom sam je video kako je istrčala iz kuće. Uplašio sam se da se nešto desilo te sam krenuo za njom ako joj zatreba prijatelj. Iznenadilo me kad sam video da ide na groblje. " Šta radi na groblju ovako kasno " zapitao sam se. Iako imam fobiju od groblja nisam mogao da je pustim da bude sama te sam prevazišao to i pošao za njom. Slučajno sam stao na grančicu i ona se okrenula. " Imali koga " uplašeno je upitala. " Ja sam " odgovorio sam joj "

End of flashback

" Pa ovako mama me poslala u da kupim neki sok jer su nam trebali doći gosti i tada si ti naišla pa sam pošao za tobom i tako evo nas sad ovde " rekao sam joj prvo čega sam se setio. " Ok znači kasniš kući i nisi kupio sok " rekla mi je. " A nisam moraću ići kad te ispratim " odgovorio sam joj nadajući se da neće reći da kupim sad. " Kupi sad, evo taman smo pored trgovine " i rekla je ono čega sam se plašio. Šta sad da radim? Misli brzo, Marko.

" Ja, ovaj ".....

Šta će joj reći saznaćete  u sledećem nastavku... Nadam se da vam se dosad sviđa