On je lek za moju dušu

Razgovor sa Nikom

" Sara " čula sam kako  me neko doziva i kad sam se okrenula videla sam Marka kako mi se približava. " Žao mi je zbog jutros, stvarno sam morao otići " pravdao se ali stvarno nije bilo potrebe za tim. " Ma nema ti za šta biti žao, razumem " odmah sam mu odgovorila. " Nego, jel imaš ti auto?" upitala sam ga i on mi je klimnuo glavom u znak potvrde. " Pa da li bi mogao da mi ga pozajmiš, treba da obavim nešto?" zamolila sam ga. " Pa ne mogu da ti ga pozajmim jer i meni treba ali mogu da te povezem " rekao je i pristala sam jer sam trebala da obiđem dosta hotela. Odlučila sam pronaći NIka i saznati istinu kakva god ona bila. 

" Pa gde smo se uputili?" ljubazno me upitao Marko sa osmehom na licu. " Do hotela Royal " kratko ću ja te sam nastavila gledati kroz prozor zaokupljena razmišljanjem da li ću od Nika čuti još gomilu laži il će biti izuzetak i reći mi istinu. " Pa zašto idemo u hotel, imaš veoma lepu kuću?" prekinuo me u razmišljanju i bilo mi je drago jer sam volela slušati kad priča jer ima smirujući glas za razliku od Davida, koji ima dubok glas koji ti uliva sigurnost. 

" Postoji osoba koju moram pronaći a duguje mi par odgovora, a po slikama koje sam videla zaključila sam da ima novca a Royal je najskuplji hotel kod nas " obrazložila sam mu zašto baš taj hotel a on me znatiželjno pogledao. " Moj otac je verovatno tamo i verujem da me očekuje " nastavila sam i on je ponovo vratio put na cestu. " Pa stigli smo " pokazao mi je na predivni hotel. " Hoćeš li da te sačekam u slučaju da ne bude tu?" pitao me čekajući moj odgovor. Iako sam htela da ostane nisam ga mogla zadržavati jer je i on imao obaveza. " Ma neka imaš ti i svojih obaveza " odgovorila sam mu i zatvorila vrata. Tada sam čula otvaranje tih istih vrata i okrenula sam se. " Pa onda da te sačekam, jer su moje obaveze malo dosadne. Ovako ću bar biti u tvom društvu " viknuo je i poklonila sam mu veliki osmeh jer mi je bilo drago.

" Idem samo da se parkiram, sačekaj me tu " kratko je rekao, zatvorio vrata i odvezao se na parking. Uskoro je nasmejan dotrčao do mene. " Pa idemo li pronaći ga?" pitao me i otvorio mi je vrata ovog otmenog hotela. Krenuli smo lagano do recepcije da ih pitamo da li se ovde nalazi Nik. " Dobar dan, možete li nam reći da li ovde odseda gospodin Nikolas Doyle?" obratila sam se ženi sa recepcije i zadobila čudan pogled od Marka. Nisam se obazirala na to već sam čekala da recepcionarka proveri. "Da, ovde je odseo je u sobi 207." potvrdno je odgovorila i laknulo mi je. " Možete li mu javiti da je Sara došla i da siđe " upitala sam je i dobila pozitivan odgovor. " Pa izgleda da je moj posao završen " javio se Marka na kojeg sam i zaboravila jer sam bila nervozna zbog susreta. " Hvala ti, mnogo si mi pomogao. Trebalo bi mi bar 1h da dođem ovamo " zagrlila sam ga i osećaj je bio neopisiv. Kad sam ga pustila mahnuo mi je i otišao. 

Neko je tada stavio ruku na moje rame i momentalno sam se okrenula. " Drago mi je što si odlučila doći " poklonio mi je smešak. " Nekako sam morala jer me zanima istina koju nema ko da mi ispriča pa ti je bolje da me ne lažeš kao ostali " sigurno sam mu rekla i sela na udobni kauč hotela. " Rećiću ti sve što te zanima, ali prvo da znaš da ja nisam znao za tebe jer da jesam došao bih ranije " seo je do mene. " Mama mi je rekla da ti ne verujem ali ja jednostavno nemam izbora jer niko sem tebe ne zna šta se dešavalo " rekla sam mu i privukla njegov pogled. " Tvoja mama i ja smo se voleli, ali kako ti ja Maria verovatno rekla, već sam imao dva sina i porodicu koja me treba. Odlučio sam otići bez oproštaja ali sam se nakon nekog vremena pokajao i pokušao je pronaći. Nakon dugog traganja i pronašao je ali je ona već bila srećno udata i imala je tebe. Nikad nisam ni posumnjao da bi ti mogla biti moje dete." tužno je pričao i ne znam zašto ali sam mu verovala sve jednu izgovorenu reč. " Kako si ipak saznao istinu?" znatiželjno sam ga pitala.

 " Nakon smrti tvoje majke primio sam poziv od Marie. Javila mi je vest koja me potpuno uništila jer se nisam oprostio sa njom i to mi je bilo teško. Odlučio sam otići na sahranu na kojoj sam te video i tada sam shvatio. Ti si bila preslikana ja, kad sam bio dete." što je više govorio sve sam mu više verovala. " Od tada sam pazio na tebe iz daljine, nisam mogao samo tako doći jer sam i dalje imao svoju porodicu." tu je malo zastao. " Zašto si me onda odlučio pronaći?" pitala sam ga sve više zainteresovana. Tada su mi u misli došle majčine reči da ne verujem Niku jer će me slagati dok progovori, ali i tetinih reči da mama nije znala istinu. " Prošle godine je Mario, tvoj brat pronašao tvoju sliku i pitao me o tome. Tada sam ih skupio, njih dvojicu i rekao im istinu i oni su želeli da te upoznaju i tako sad nas dvoje sedimo ovde " završio je sa pričanjem. " Da li su oni ovde " pitala sam ga jer sam želala da upoznam svoju braću. " Ne ali dolaze večeras, hteli su da pričaju s tobom u slučaju da ti ne pristaneš na razgovor sa mnom " odgovorio mi je. " Pa moram sada da idem, moram dobro razmisliti o svemu. Ako budem htela pronaćiću te ali molim te da me ne tražiš " rekla sam mu i krenula. " Drago mi je što si došla " rekao je i pustio mi ruku. Otišla sam i krenula pešačiti kući.

Kakvu odluku će doneti, da li će pozvati Nika, da li će upoznati brata saznajte u sledećem nastavku..