On je lek za moju dušu

Starica

" Možete ući da ga vidite ali jedno po jedno " rekao je doktor i otišao. " Sara uđi ti. Biće mu drago kad tvoje lice ugleda prvo " rekla mi je njegova majka. Krenula sam prema vratima, spustila ruku na kvaku ali nisam mogla da otvorim vrata. Čekala sam ovaj trenutak kad će se probuditi i da saznam istinu koja se krije iza njegovog dolaska ali sam se uplašila. Okrenula sam se i otrčala odavde što sam brže mogla. " Sara gde ćeš " čula sam vikanje iza sebe ali me nije zanimalo. Znala sam da će me istina povrediti i nisam to mogla da podnesem. Toliko je pitanja bilo u mojoj glavi i svaki odgovor me zastrašivao. Koji je razlog Markovog dolaska, zašto mi nisu rekli da su braća, šta ustvari oni hoće?

Došla sam do parka gde su me spasili od smrti. Stajala sam na istom mestu gde i tad sa mislima koje sam želela da nestanu sa jakim vetrom. Suze su lile niz moje lice a bol je kružila u mom telu. Rane na mom telu se ne vidi ali ja ih osećam svuda kako peku i polako uništavaju moj život. 

Marko P.o.v

Probudio sam se i čekao da me doktor pregleda. " U redu momak, dobro si se izborio. Znam da jedva čekaš da vidiš svoje bližnje pa ću ja sad da odem. Pustiću ih ali jedno po jedno " rekao je doktor i izašao. Očekivao sam par sekundi da neko uđe, nadajući se da će to biti Sara. Video sam da se kvaka spustila ali se vrata nisu otvorila.  Nakon par sekundi se kvaka na vratima vratila ali niko nije ušao. Tad sam opet video pomeranje ali ovaj put su se vrata otvorila i ušla je moja mama. Iako mi je bilo drago što je vidim nešto se u meni slomilo. Znam da je saznala sve i da je ona bila na vratima prvi put ali me nije htela videti. 

" Sine moj, kako si, kako sam se uplašila. " pitala je moja mama zabrinuto kao svaka druga majka. " Dobro sam mama, sve će biti uredu. Ne brini više. Gde je Sara?" pitao sam odmah. "Otišla je sine skoro. Nije joj bilo dobro pa sam je poslala kući " rekla je ali sam video da laže. Nisam hteo više ništa da pitam jer bi me odgovor samo povredio. 

" Svi smo bili tu od dana nesreće, da znaš. Sara nije htela da se odvoji od tebe. Mili ta devojka te voli, nadam se da ćeš znati to da ceniš " rekla je moja majka te je ustala i izašla vani. Znao sam da je upravu, ipak sam čuo sve što mi je govorila. Ne znam kako sam mogao biti tako glup pa da ikad pristanem na taj glupi dogovor s Mariom i Danielom. 

Sara P.o.v

" Šta li sad Marko misli, kako je?"  pitala sam se ali nisam skupila hrabrosti da odem da se uverim sama da je dobro. Do mene je došla neka starija žena. " Dete, nemoj da si tužna šta god da te muči rešiće se. " rekla mi je. " Ne znam šta da radim gospođo. Ovo je sve previše za mene " rekla sam joj na ivici suza. " Lepo moje dete, život je težak ali ne možeš pobeći od njega. Moraš ići uspravno kroz sve nevolje. U suprotnom život nema smisla. Ako staviš problem na čekanje on neće  biti rešen samo će biti odgođen. Znam da ti ovo sad zvuči čudno ali poveruj meni, ja sam prošla život i više nego dovoljno problema sam imala. Ni jedan nisam ostavila na čekanju, mila moja to nije rešenje. Koliko god veliki bio problem išla sam rame uz rame sa njim, borila se i suočila s njim. " rekla mi je blago me gledajući. " Šta ako ne mogu da podnesem istinu, ako je previše bolna do te mere da me uništi?" pitala sam je u nadi da će mi pomoći. " Nema ništa teže od suočavanja sa istinom i izgovaranja iste. Koliko god bila teška i bolna, istina je bolje od neznanja. Kakav god ishod bio, ti se osećaš lošije sad smišljajući zbog čega je to tako, umesto da odeš da saznaš sama, direktno od izvora. Ljubav je jedina stvar koja će ti pomoći da prođeš kroz sve to. Uvek se drži onoga koga voliš i ko tebe voli, uz koga se osećaš tako posebno da ništa sem vas ništa nije važno. " rekla je i jednostavno odšetala od mene. Gledala sam za njom i odjednom je stala i okrenula se prema meni. " Idi, saznaj istinu i suoči se sa njom jer nećeš naći rešenje sedeći tu i oplakujući sebe. Čuvaj se dete. " pogledala me u oči i ovaj put je otišla. 

" Upravu je. Moram saznati inače ću propasti " rekla sam ustala i odlučnim korakom se vratila nazad u bolnicu. Otišla sam do Markove sobe, ali nije bilo nikoga. " Doktore, da li mogu ući kod Marka Gomeza?" pitala sam ga. " Naravno, trenutno nema nikoga. Njegovi su otišli kući da se odmore sad. " rekao je i otišao. Stala sam pred vrata polako opet se predomišljajući ali su mi reči one starice došle u glavu:  "Idi, saznaj istinu i suoči se sa njom jer nećeš naći rešenje sedeći tu i oplakujući sebe. Čuvaj se dete. " Odlučno sam ušla unutra. Njegove oči su se u tom trenu susrele sa mojima i osetila sam kao da ništa nije važno ali znala sam da je bilo. 

" Sara " rekao je sa toliko sreće u glasu. " Hoću da mi kažeš istinu " odlučno sam rekla. " Reći ću ti sve ali mogu li prvo malo da te gledam. Tako si mi falila. " rekao je. " Marko, nisam htela da čujem istinu od njih već od tebe i ako nećeš da mi ispričaš onda nemam šta da pričam s tobom " rekla sam i krenula ka vratima. " Uredu, reći ću ti sve. Sedi ovde, dugo će trajati. " rekao je i poslušala sam ga. 

" sve je počelo ovako...." 

Šta će joj Marko ispričati saznajte u sledećem nastavku..