Posebna [H. S. Fiction]

2PART

*Karolina*

Izašla sam napolje na svež vazduh. Iz džepa sam izvadila kutiju te izvukla jednu cigaretu. Zapalila sam je i pustila da prvi dim prođe kroz pluća te posle par trenutka izdahnula. Sela sam na betonske stepenice i polako udisala svaki dim ove sada već napola ispušene cigarete. Koliko god se trudila da zaboravim te njegove bezobrazno zelene oči, nisam mogla. A tek ta njegova blizina učinila je da se naježim. Ali ipak on je samo još jedan momak koji misli da će mu se svaka devojka baciti ispred nogu.   Mrzela sam takve tipove muškaraca. Iz misli me je trglo zvono za kraj predavanja. Pogledala sam na telefon 9h. Zar jr toliko prošlo!? Brzo sam ustala te rukom otresla prašinu sa crnih farmerki. Ušla sam u salu te pokupila svoje stvari. Znam da imam još dva predavanja kod moje "omiljene" profesorke Batler. Čuj omiljene hahhahaaha! Mrzela sam je iz dna duše mada ni ona mene nije nešto preterano volela. Ali šta ja tu mogu, žena nam nameće njena mišljenja i tumačenja nekih stvari. Svako ko joj se suprostavi ili ne podržava njena mišljenja biva kažnjivan. Izbacivala bi ga sa predavanja a kasnije obarala na ispitima. Ja sam bila jedna od tih. Nisam mogla samo sedeti i klimati glavom na stvari koje nisu takve ili slušati lažna tumačenja. Znala sam se svadjati sa njom na kulturni način do iznemoglosti. Ali ja se ne bi zvala Karolina kada bi tek tako odustala. No danas mi se nije dalo raspravljati sa njom te sam odlučila otići. Naravno niko nije primetio.

*Harry*

Prvi dan na fakultetu. Ušao sam zajedno sa profesorom te me je on predstavio razredu. Ženski deo koji je bio u sali nije pomerao pogled sa mene. 'Ovde ima lepih devojaka, moram ih sve isprobati. Neće to meni biti problem.' pomisao sam. Pogled mi je tada odlutao na zadnji deo prostorije. U poslednjoj klupi sa desne strane sedela je devojka. Za razliku od ostalih devojaka koje su me pogledom odmerivale ona je gledala u njen telefon sa blagim jedva vidljivim osmehom.
"Styles, možeš sesti!", rekao je profesor kada sam se predstavio. Klimnuo sam te muževnim korakom odšetao do njene klupe.  Seo sam do nje te poprimio njen iznenađen pogled. Sada sam je mogao bolje videti. Imala je na sebi crni duks sa velikom kapuljačom, crne farmerke. Imala prelepu sivu boju kose koja je bola zavezana u rep. Par pramenova je ispalo iz repa te padalo niz dužinu njenog lica.
"Možda je to mesto zauzeto.", rekla je drsko pomerajući pramen kose iza uha na kome je bila velika crna minđuša koja je izledala kao bodlja.
"Jeste. Ja sedim tu.", rekao sam te joj se još više nasmejao. Primetio sam da me posmatra tj. posmatra moje oči. Ali njene plave skoro sive oči me nisu gledale kao ostale devojke.
"Devojčice buljiš.", rekao sam te joj se polako približio. Odjednom njena ruka se našla na mojim prsima te me odgurnula.
"Uzgled zovem se Karolina, i nemoj misliti da će kod mene proći takvo ponašanje."
Opaa mala igra opasno, gde li je to naučila. Sada ću i ja tako igrati.
"Karolina ne sviđa mi se.", rekao sam hladno.
"Ni ne mora!", obrusila mi je te izašla iz sale ostavljajući me iznenađenog. U toku predavanja se nije vratila. Kuda li je otišla? Pogled sam bacio na dve devojke koje su sedele u blizini. Za vreme predavanja su se stalno okretale smejući se. Namignuo sam im te su istog trena pocrvenele i ispustile tihi cik.
"Napokon.", rekao sam kada se predavanje završilo. Bože kako je ovo dosadno. Koga još interesuje istorija slikarstva? Ne znam zašto sam uopšte hteo da upišem ovo? Ustao sam te odšetao do onih devojaka. Predstavile su mi se ali ću sigurno posle ovog razgovora otići i zaboraviti njihova imana. Koliko sam samo imao devojaka za jedno veče da sam prestao pamtiti ženska imena. Ali njeno je ostalo KAROLINA.
Posle par minuta skoro ne primetno ona je ušla u salu. Pokupila je njene stvari te krenula ka izlazu. Na vratima se okrenula te njen pogled ponovo bacila na studente koji su šetali i čekali sledeće  predavanje.

Još jedan deoo....
Molim vas komentarišite kako vam se čini!

Katarina x.