Posebna [H. S. Fiction]

42PART

"Još samo jedna kašika.", kažem dok čučim ispred Thea.
"Neću!", vrisne te krene da trči ka ulaznim vratima.
"Oke, tebe ne vredi moliti.", spustim činijicu sa pahuljicama na stočić te krenem za njim."Drži se dolazim!"
"Mommy!", poviče te uplakan dotrči do mene. 
"Šššš.... Šta je bilo ljubavi?", podignem ga.
"Hm Ar...", podignem pogled i istrog trena se trgnem.
"Louis!", vrisnem kada ga vidim kako se drži za stomak dok mu se niz ruku sliva krv.

"Theo idi u sobu i ne izlazi dok ne kažem, važi?"
"Da...", obriše suze i brzo otrči.
"Dođi.", priđem mu te mu pomognem da odemo do kreveta.
"Ne Ar isprljaćemo...", zastenje.
"Louis ne lupetaj!", spustim ga na krevet."Daj da pogledam.", sklonim mu ruku sa mesta gde krvari.
"Posekotina...", rukom pređem preko nje. Pomerim svoju krvavu ruku koja drhti te je nemmo gledam.

"Ej Ar znam da je strašno ali ne želim umreti ispred tebe.", pokuša se nasmejati.
"Ne, idem po prvu pomoć" kažem te odjurim u sobu.

"Jebem mu! Gde li je sada!?" Preturam po raznim fiokama i ormarićima ali je nikako ne mogu naći.
"Mogu pomoći?", uznemireno pita Theo.
"Ne ljubavi. A da...", okrenem se ka noćnom stčiću. Otvorim fioku, "Gde li je sad pa on?" 
"Šta mommy?"
"Ključ, mali sivi."
"Misliš na ovakav.", okrenem se ka njemu koji ga drži u ruci.
"Gde si ga našao?"
"Ispao je danas kada sam otvorio fioku."
"Zašto...ma ne bitno daj mi ga.", uzmem ključ te pomerim ormarić. Pronađem bravu te otključam.
"Mommy šta je to?", pita stajući iznad ulaza u pod.
"Kasnije ću ti reći.", govorim dok silazim u sobu. Upalim svetlo te pogledom pređem preko čitave sobe. Sve je tu samo sa dosta prašine.
'Prva pomoć', pođe mi kroz glavu
"Da, da.", krenem je tražiti. Napokon nađem je ispod nekih papira. Popnem se te zatvorim vrata u podu.
"Theo ne idi dole.", kažem mu kad izađem iz sobe.

"Evo je...", zaustavim se kad vidim Louis-a kako mirno leži."Louis!?", dotrčim do njega. Prislonim glavu na njegove grudi te izdahnem kada čujem otkucaje scra.
"Dugo ti je trebalo.", kaze tiho.
"Tu sam Lou, ne brini.", spustim kutiju te pogledam u majicu. Uhvatim rub te je pocepam kao bi lepo previla ranu.
Uzmem alkohol te ga stavim na gazu koju prislonim na posekotinu.
"Aaaaaaaaa!!!", poviče glasno dok rukama steže naslon kreveta.
"Izvini. Šta si kog vraga radio?" 
"Pokušao uzeti svog sina."
"Molim?"
"Otišao sam po Freddie. Ona debiluša mi ga nije htela dati.... Bar da ga vidim. Aaaa!!!", poviče ponovo kada mu krenem čistiti ranu. "Krenuo sam ka njemu a ona mi je zabila nož."
''Mogla te je ubiti Lou. Rana je preduboka."
"Barem ne bi imao ko da me žali."
"Hej ne pričaj tako.", opmenem ga.
"Izvini Ar za sve."
"Lou to je iza nas."
"Ne, imam osećaj da šta god kažem i koliko god ti se izvinjavam neće biti dovoljno."
"Rana se mora ušiti, moraš u bolnicu."
"Nemoj me voditi u bolnicu." 
"Ali Lou..."
"Molim te Ar uradi šta god treba samo me ne vodi u bolnicu."
"U redu. Probaću sama ušiti ranu.", okrenem se prema kutiji te izvadim konac i iglu.
Zastanem te progutam pljuvačku.
"Verujem ti Ar možeš ti to." uhvati me za ruku.
"U redu.", izgahnem te krenem ušivati ranu.

"Mislim da sam dobro uradila.", kažem kada završim.
"Bolje nego doktor.", nasmeje se i krene ustati.
"Hej kuda? Moraš ležati.", vratim ga da leži te sve stvari krenem vraćati u kutiju.
"Mommy!", okrenem se.
"Theo rekla sam da ne izlaziš."
"Je li on dobro?", polako nam priđe te stane nedaleko od mene. "Mogu kod tebe?", ispruži ruke. Klimnem mu glavom te odmah  uleti u zagrljaj.

*Louis*

Mali dečak poleti Ar u zagrljaj. Odmakne se malo od nje te ga ona poljubi.
"lou ovo je moj sin theo Grey.", nasmeje se.
"Sin!?!?", povičem iznenađeno te me oboje pogledaju. "Oh oprosti ovaj Ja sam Louis."
"Drago mi je.", kaže i ispruži rukicu. Uhvatim je te se rukujemo ali se ubrzo on vrati kod nje u zagrljaj.
"Mommy je li on tvoj dečko.", upita je.
"Theo!", Ar ga pogleda."Nije je lepo tako..."
"Ne Theo. Tvoja mama i ja smo nekada bili momak i devojka sada smo samo prijatelji.", zastanem te pogledam u Ar. "Nadam se....", kažem tiho.
"Da on je moj prijatelj.", dečak se odvoji od nje te otrči u sobu.
"Izvini radoznao je."
"Kako to da imaš?"
"Pričaću ti kasnije u redu.", kaže i okrene se ka dečaku koji se trčeći vraća ka nama.
"Evo!", kaže i ispruži narandžastog dinosaurusa.

"Šta će mu to?", pita ga Ar.
"Ovo je moja lutka koja mi pomaže kada me nešto boli.", spusti je da leži pored mene.
"Ali to ne može..."
"Hvala Theo. Osećam kako mi je već mnogo bolje.", nasmešim mu se te mi uzvrati osmeh."Hvala oboma na svemu."
"Nema na čemu.", kažu u isto vreme te se nasmeju.

*Karolina*

Theo je napokon zaspao. Hteo je da ostane celu noć pored Louis-a kako bi ga lečio ali mu nisam dopustila. Jednostavno je previše video. Pokrijem ga te ugasim lampu. Uzmem pokrivač te polako izađem iz sobe.
"Louis to meže sačekati." opomenem ga kada vidim da ima zapaljenu cigaretu u ruci.
"Morao sam bar jednu.", kaže te se nasmeje.
"Ostao si isti. Uporan u svemu." kažem i sednem do njega te na tren zaćutimo.
"Biće on dobar momak."
"Ko?", okrenem se prema njemu.
"Tvoj sin Theo."
"A on, da nadam se da neće odrasti u osobu kao što sam ja."
"Ne razumem..."
"Znaš i sam šta sam radila sa 16 godina. Sve jedno iako mu nisam prava majka ne želim da postane ono što sam ja nekada bila."
"Usvojen je?"
"Duga priča... otvorila sam ustanovu za decu bez roditelja i on je prvi došao tamo to jest doneli su ga sa samo mesec dana."
"Shvatam. Kasnije si ga sigurno prijavila kao svoje.", klimnem glavom."Ali zar to ne znači da kada on bude punoletan..."
"Da moći će da ode od mene. ali ja...", sastanem te obrišem suzu. "Ne želim da ga izgubim."
"I nećeš ne brini.", uspravi se te prebaci ruku oko mene.

"Previše sam ljudi izgubila da bi izgubila i njega.", zajecam.
"Hej nećeš. Siguran sam da on to neće uraditi."
"A ti šta ćeš ti uraditi?", odmaknem se od njega.
"Čekaću šta mi drugo preostaje." Stavi cigaretu u usta te povuče dim."Šta je sa vama?", izbaci dim.
"Sa kim?"
"Ti i Harry?"
"Morao si početi!", ustanem te krenenem ka sobi.
"Ne Ar čekaj!", uhvati me za ruku. "Vrati se.", povuče me te ponovo sednem pored njega.
"Šta da ti kažem, kad ni sama ne znam šta se događa?"
"Um znaš da on ima..."
"Znam videla sam ih sve."
"I?"
"Šta sam mogla uraditi. Stajala sam ukamenjena i posmatrala ih srećne i nasmejane."
"A ti?"
"Šta?"
"Jesi li sretna?", raznislim na tren.
"Mislim da jesam. Imam sina koga volim, Dylan-a kao i njegovu ženu i to je sve što mi treba."
"Imaš i nas dečke."
"Da i vas.", nasmešim se.
"Dođi!", raširi ruke te mu upadnem u zagrljaj.
"Nedostajala si Ar."
"I ti si meni Louis."
"Nisi ljuta?"
"Ne. Znala sam da si ono rekao samo iz besa i ja bih to isti uradila tada."
"Hajde odmori se.", odmaknem se od njega te ga pokrijem.
"Laku noć Ar."
"Laku noć Louis."