Posebna [H. S. Fiction]

62PART

*Karolina*

"Harry prekini!", kažem kroz smeh dok mi podiže rukave haljine.
"Ne možeš tako!", požali se.
"Mogu!", spustim ih. Krenem vezati traku ali ih on ponovo podigne.
"Harry molim te! Marta me i previše čeka."
"Ček!", pokaže prstom i izađe na balkon, hvala bogu bar ima bokserice. Iskoristim priliku i brzo istrčim napolje te dođem do nje.
"Hajde!", uhvatim je za ruku i povučem ka autu.
"Ljubavi vraćaj se, ne možeš tako!"
Nasmejem mu se preko golog ramena te zajedno sa Martom sednemo u auto.
"Ljubomorni tatica.", veže pojas.
"Ah...", izdahnem nameštajući se u sedište te upali auto.

"Pa rekla si da ćeš me zvati kad odeš kod lekara."
"Oh... Da to, zaboravala sam.", kažem iskreno barem smo uvek govorile sve jedna drugoj.
"Na mene da zaboraviš?", kaže uvređeno iako se smeje.
"Izvini, od tada mi je sve ne znam..."
"Nije kao pre. E pa, draga, za tvoju informaciju zato se i tako zove- Drugo stanje."
"Kako je tebi bilo?"
"U početku, odvratno. Sva ta mučnina, menjanje raspoloženja bilo je strasno ali onda... Nekako je prestajalo. Naviknjavala sam se na to i dok se u potpunosti navikneš vreme prođe."
"Uh onda teži deo...", izadahnem gledajući kroz prozor.
"Da ali svu tu bol ublažiće kada uzmeš dete po prvi put u ruke."
"Decu!", ispravim je.
"Aa blizanci!!", naglo zakoči a ja se bogu pomolim da se neko ne zabije u nas autom. Privuče me njoj i poljubi jako u obraz."Aaa kako mi je dragoo!!", krene se smejati i tapšati rukama. Gledam je par trenutaka iznenađeno te joj se pridružim u smehu.
"Ah idemo odmah u nabavku! Moramo kupiti sve duplo!", pokaže prstima a iza nas se čuje truba auta.
"Prvo kreni. Stala si na sred autoputa."
"Aha... Da evo!", kaže i brzo nastavimo dalje.

"I?", Marta se okrene u svojoj pedesetoj kombinaciji dok je ja bledo posmatram. Svo vreme dok smo šetale po tržnom centru imala sam osećaj kao da me neko posmatra.
"Ar gde si odlutala?", krene pucketati prstima ispred mene. Protresem glavom te joj uputim neki krivi osmeh."U čemu je problem?"
"Imam neki čudan osećaj. Kao da me neko svo vreme posmatra."
"Ah pa naravno da te posmatra, pogledaj se izgledaš savršeno, bolje nego ikad."
"Pa hvala valjda."
"Hajde idemo ovo kupiti."
"Sve?", pogledam na preveliku gomilu stvari.
"Da, ne mogu se odlučiti pa ću sve uzeti."
"Čak i ovo?", podignem sive helanke i belu majicu.
"Da, to je za tebe."? okrene majicu da bolje pogledam.
"Okej...", kažem te se nasmejemo.
"Savršena je. Hajde presvuci se!"
"Šta? Da nosim sad to?''
"Da, hajde, baš je fora!"
I pre nego se uspem pobuniti već me je ugara u svlačionicu. Izdahnem te se presvučem.

"Ah prelepo ti stoji!", govori krećući prema kasi dok je ja pratim.
"Sve ovo!?!?", pita dečko na kasi izbuljenih očiju. Verovatno šokoran količinom stvari a boga mi i cenom istih.
"Da.", Marta mu kaže a on prevrne očima te pogleda u nju.
"Ups....", tiho kažem znajući šta sledi.
"Ej dečko nemoj ti meni da prevrćeš očima! Nego budi od koristi i brže spakuj te stvari. Nemam celi dan!"
Nasmejem se na njen podignut glas. Ako Marta nešto mrzi, onda je to definitivno, kada njoj neko prevrće očima ispred nje.
"U redu.", kaže i krene pakovati.
"I ovo na njoj!", otkine atiketu sa majice i pruži mu kako bi otkucao.
"Ja ću platiti za ovo!", pobunim se.
"Srećo je l' te ja vodim u šoping a kad te ja vodim ja plaćam.", nasmeši se te prekinem jer neće stati dok ne bude po njenom.
"Izvolite!", pruži joj kese.