Posebna [H. S. Fiction]

39PART

*Karolina*

Parkiram ispred kluba. Uzmem telefon i torbicu sa sedišta pa izađem iz auta. Na ulazu me sačekaju dva čuvara.
"Dobro veče momci!", nasmejem im se.
"Ooo Ar! Dugo se nismo videli." upute mi osmeh.
"Pa tako nekako.", okrenem se oko sebe,"Ko je od naših tu?"
"Liam je malo pre stigao!"
"Gužva!", pokažem im na dva momka koja se tuku.
"Ah ni mladi nisu više kao nekada...", prokomentarišu i krenu unutra.
Krenem za njima ali me povik mog imena prekine.
"Ar!"
"Zayn to si ti! Nisam te prepoznala.", zagli me."Kako si?"
"Umorno ali mogu da preguram."

"Tvoja kosa..."
"Aa cool je, zar ne?", prođe rukom kroz kratko osišanu sivu kosu.
"Da sviđa mi se! Hoćemo li?"
''Da.", podigne nadlakticu kako bih ga uhvatila. Skupim obrve u čuđenju ali ga upak uhvatim.
"Majko mila!", kažem kada uđemo u klub.
"Šta se čudiš? I mi smo to radili." pokaže na omladinu koja se opija i ljubi po ćoškovima.
"Da ali nekako drugačije..."
"Čini ti se. Sada ti izgleda čudno ali nije."
"Hoćemo do bara ili..."
"Ne mi smo iza."
"Iza?"
"Da videćeš!"
"Nisam znala da ste zakupili prostor iza kluba.", govorim dok idemo niz hodnik.
"Dylan je to uradio dok smo još bili u bandi."
"Ko je vlasnik kluba sada?"
"Pa idalje ti ali pošto si ti otišla neko je morao voditi mesto tako da niko sem Dylan-a nije mogao da bude vlasnik."
"Da znam, vas sve to smara.", otvori mi vrvata te izađemo u dvorište.
"U pravu si. Izvoli!", ispruži ruku pokazujući na baštu. Bio je tu bazen sa ljudima koji se kupaju u odeći. Okolo su bili poređani stolovi i klupe. Većina je bila okupljena oko stola gde se igrala igra ubaci i popi.

Jedina svetlost dopirala je sa dve velike lampe a ostalo su bile male lampice.
"Lepo je.", kažem dok sve osmatram.
"Da Dylan je mislio da bi trebalo napraviti nešto za letnje dane. Nešto osvežavajuće...'', nagne me nad bazenom.
"Zayn!", vrsinem."Ubiću te ako me pustiš!"
"Šta još uvek se plašiš bazena?"
"Ne ali samo me vrati.", malo me pusti ali me uhvati. "Aaa! Molim te!", nasmeje se i vrati me. Izdahnem te ga pogledam.
"Ar koju ja poznajem ne moli nikoga ma po koju cenu.", spusti pogled."Falila si drugarice!"
"I ti si meni. Sve mi je falilo."
"A ja!", javi se glas iza nas.
"Liam!", viknem te potrčim prema njemu.