Posebna [H. S. Fiction]

27PART

*Karolina*

"Ubi mene!", izgovorim odlučno, barem sam htela da tako zvuči.
"Ne...ne...", Harry ponavlja pomerajući levo-desno glavu.
Krenem ustati ali me Theo ponovo zaustavi.
"Makni ruke sa mene debilčino!", odgurnem ga jako i dotrčim do Harry-ja.
"Hej!", uhvatim mu lice svojim rukama.
"Ne želim da te izgubim Ar.", suza mu se zajedno sa kapima znoja spusti niz lice.
"Možda. Ali biću živa sve dok me se sećaš.", privučem mu glavu bliže. "Reći ću ti ovo kao poslednje..."
"Ne! Neće biti poslednje.", približi mi se još bliže.
"Slušaj... Od prvog dana ljubomorna sam na te tvoje zelene oči i volela bih da sam ih više gledala."
Spustim ruke te mu ruku sa pištoljem postavim na moju levu stranu grudi.
"Ovo srce kucalo je za moju porodicu. Kada je ona nestala i ono se ugasilo. Upoznavši Louis-a i tvog oca, počelo je ponovo živeti ali ne i kucati. Ali... Ti i Olivia učinili ste da ponovo kuca. I sada ti imaš to pravo da ga ubiješ."
"Ar...", izdahne,"Nemoj mi to pričati izaćićemo odavde živi i zajedno."
"Ne! Ti ćeš biti živ i otićićeš odavde živ i zdrav Olivi."
Primaknem mu se te prislon moje usne na njegove.

*Harry*

Prislonila je usne na moje. Uhvatim je rukom nežno oko struka.

"Hajde sada Harry! Budi pametan i uradi ono što moraš!", rastave nas Bobove reči.
Ar ga prostrelja pogledom te se odvoji polako od mene.
"Samo još nešto... Izvoli!", kaže te sa njenog prsta skine prsten. Spusti ga u moju ruku pa ga bolje pogledam.
'Peace'(mir), bilo je ugravirano spreda.

"To je prsten koji sam dobila od svojih roditelja na dan kada su poginuli. Čuvaj ga.", obriše suzu.
"Vreme leti Styles!", opomene nas Bob ponovo.

*Karolina*

Harry se bojažljivo okrene prema meni te uperi pištolj u mene.

"Oprosti Ar ali...."
"Samo učini to.", kažem i zažmurim...
BUM! Opali ali ništa ne osetim. "Šta?!?!", otvorim oči ali istog trenutka zažalim.
Harry leži na podu dok iz njehovog stomaka izlazikrv.
"HARRY!!!", vrisnem te kleknem do njega.
"Harry! Harry koji vrag ovo radiš. Zašto nisi pucao?"
"Jesam.", odgovori te se nasmeši. I povrh svega on se smeje... Uh zašto mora biti tako?
"Jesi ali u pogrešnu osobu.",
odovorim pokušavajući mu nekako zaustaviti krv.
Suze mi se ne umorno slivaju niz lice zbog toga Å¡to mu ne mogu bar malo zaustaviti krvarenje.
"Hej!", trgnem se na njegov poziv.
"Pa šta to radiš? Napravio si klanicu od mog kabineta!", javi se Bob.
Istog trena se podignem uzimajući pištolj. Krenem prema njemu.
"Umrećeš! Umrećeš kao najobičnije đubre!", približim mu se. Osamari me ali ne odreagujem već mu prislonim pištolj na čelo.
"Nadam se da ideš u pakao!", kažem te opalim.
Okrenem se  prema Harry i iznenadim se šta vidim.. Theo skida majicu te je stavlja na Harry-jev stomak.  Dotrčim do njih te se spustim na kolena.
"Šta to radiš?", upitam Thea.
"Zar ne vidiš? Pomažem mu. Mada ne verujem da će..."
"Ne!!! Hoće živeće!", kazem te ga uhvatim za obraze.
"Harry!Harry!", dozovem ga te me polu sklopljenim očima pogleda.
"Hej! Hajde idemo!", krenem ga podići ali se on krene previjati od bolova.
"Spustim ga!", vikne Theo.
"Å ta da radimo?", upitam.
"Beži!"
"Molim!!?!?"
"Beži policija će stići svakog trena".
"Ali Harry.... "
"Ja ne znam...", spusti pogled.
"Ar moraš otići brzo." čujem promukao glas.
"Ne, Harry neću te ostaviti!", sagnem se prema njemu.
"Hajde moja posebna moraš ići, ja i onako neću još..."
Nije ni završio, polako je zatvorio oči.
"Harry!!!", viknem te se začuju sirena policije.
"Kreni!", pogura me Theo. Uspem se sagnuti te na tren ostavim poljubac na njegovim usnama.
Potrčim ka vratima. Izlazeći osvrnem se dovoljno da vidim da ga Theo ne uspešno budi.

Obrišem suze te nastavim trčati ka izlazu. Otvorenim vrata ne osvrćući se ima li policajaca. Ulazim u auto i istog trena ga palim. Jurim niz ulicu dok mi je pogled prikovan za retrovizor prateći kako se zgrada skladišta sve više i više smanjuje.

....

Uđem u stan te prvo što uradim sipam neki alkohol u čašu. Popijem na iskap te se prisetim... Ponovo isti osećaj, potpuno isti osećaj kao kad nisam mogla spasiti Emili iz auta.
"NEEEEEE!", vrisnem i razbijem čašu od zid.
Šta da radim sada? Ne mogu tek tako otići i reći Harry-jevoj porodici: 'Znate ja sam kriminalac koji je imao zadatak da ubije čoveka koji želi da ubije vašeg sina ali se ispostavilo da se vaš sin sam ubio jer je hteo da zastiti mene i Oliviu,' a isto tako ne mogu otići bez da im išta kažem. Šetam se po stanu levo- desno ali idalje ne nalazim rešenje. Možda bi.... Otrčim do polomljenog stakla te uzmem veći komad. Prislonim ga na svoj ručni gležanj te povučem rez. Ispustim staklo na pod i posmatram kako crvena tečnost napušta i sliva se niz moju ruku.

Polako mi se krene smrkavati i jedino što uspem čuti jeste otvaranje vrata i gadno psovnje....

_________________________________

Hvala svima na ogromnoj podršci! Stvarno mi puno znači!
Pišite mi šta mislite o tome šta će se desiti, možda nečija ideja uđe u sklop priče...
K.