Posebna [H. S. Fiction]

5PART

*Karolina*

Sedela sam na klupi u parku i posmatrala Scara kako trči za malom decom. Izgledali su tako srećno. Između njih nije bilo ponosa, ljubomore i pakosti. Bili su neiskvareni i čisti poput anđela. Eh kad bi i ostali ljudi bili takvi...
"Da li je slobodno?", upitao je neko sa dubokim Irskim naglaskom.
"Naravno Niall.", rekla sam te osetila ruku oko mog ramena.
"Hej Ar!", rekao je i osmehnuo mi se.
"Hej Ni! Kad si stigao?", zagrlila sam ga.
"Jutros oko pola pet. Nisam želeo da propustim žurku."
"Kakvu žurku?"
"Opps! To je valjda trebalo biti iznenađenje.", rekao je te se počešao po kosi.
"Niall kakva žurka?"
"Pa povodom odlaska šefa u penziju."
"Aha znači zbog toga mi je ono ostavio."
"A šta ti je ostavio?"
"Znaš ono kada nam je pričao da će naslednik bande biti onaj kome on ostavi njegov prvi i jedini pištolj?"
"Da znam... Ali kome ga je ostavio?"
"Izgleda meni.", rekla sam i zapalila cigaretu.
"Tebi.", rekao je i uzeo mi cigaretu te povukao.
"Da. Jutros je došao kod mene u stan. Doneo mi nešto hrane i pričao mi za njegovog sina...", rekla sam sada vadeći drugu cigaretu.
"Harry se vratio?", pitao je iznenađeno.
"Jeste. Ček vratio?"
"Da otišao je za Ameriku pre 6 godina. Morao je da se skloni jer je zabrljao nešto na zadatku. Ali mislio sam da ga više ovo ne interesuje."
"Nije ni čudo da je zasrao na zadatku kad je debil."
"Znači već si ga upoznala."
"Tačnije pokušala ubiti. Dečko ne zna da se ponaša. Previše je umišljen."
"Uh! Hahahahaha znači ne idete zajedno."
"Ni mrtva!"
"Ma dobar je on. Dečki i ja ga poznajemo od ranije.", zastao je te povukao dim."Slični ste vi na neki način."
"Slični! Nema teorije."
"Verujmi jeste. Shvatićeš vremenom."
"Scar! Dečko dođi!", pozvala sam ga. Dotrčao je do mene noseći plastičnu lutku u ustima. "Spusti to i sedi!", naredila sam mu te je to i uradio.
"Lepo dresiran pas.", rekao je Niall te krenuo da ga pomazi.
"Ne Niall!", povikala sam ali je Scar pokušao da ga ujede, "ujeda nepoznate."
"Na garzdaricu.", rekao je trljajući negovu ruku koju je za dlaku izmaknuo da ga ovaj ne ujede.
"Izvinite seko, to je moja lutka.", okrenula sam se na tanani glasić. Pored mene stajala je devojčica plave kose i prelepo zelenih očiju. Stajala je i smeškala se kao anđeo.
"Moja Emili.", tiho sam rekla. Nisam skidala pogled sa nje.

*Niall*

Mala devojčica je stajala ispred Ar i čekala da joj vrati lutku. Ar ti nije uradila, samo je skamenjeno sedela i posmatrala je.
"Moja Emili.", jedva je rekla.
Video sam koliko je bilo sati te sam iz njene ruke uzeo lutku i dao devojčici.
"Izvoli.", ljubazno sam rekao i pružio joj lutku.
"Hvala.", zahvalila se te otrčala nekuda.
Okrenuo sam se prema Ar ali je ona idalje pogledom pratila devojčicu.
"Ne Emili! Ne ostavljaj me!", povikala je te ustala.
"Ar kuda ćeš? Da li si dobro?"
"Ja... ja moram... Moram da idem.", jedva je izgovorila te krenula niz park.

*Karolina*

Navukla sam kapuljaču te zajedno sa Scarom krenula da trčim do stana. Kada smo stigli, otvorila sam vrata kako bi on prvi ušao. Ušla sam u svoju sobu te iz fijoke ormara izvadila mali ključ. Gurnula sam noćni stolić. Tu su se nalazila podna vrata. Za njih niko nije znao. Pomerila sam dve pločice te otključala vrata. Spustila sam se niz merdevine i upalila svetlo jer je bio mrkli mrak.
U toj sobi nalazilo se svo moje oružje. Od pištolja, noževa i boksera do papirologije koja me je pokrivala. Sve je bilo raspotredjeno po policama. Ali meni je bila potrebna samo jedna fascikla.
"Gde je? Gde je?", ponavljala sam tražeći sivu fasciklu među ostalima.
"Evo je...", rekla sam kada dam je pronašla.
Otvorila sam je i izvukla sliku moje male sestre Emili. Tačnije moje pokojne sestre Emili.