Posebna [H. S. Fiction]

53PART

*Karolina*

"Ja ne mogu da verujem da si sve ove godine imala ovo u svojoj spavaćoj sobi.", kaže Louis razgledajući police sa oružjem.
"Pa..."
"I da ja nisam znao za to!"
"Ovde su sva dokumenta i papiri?", pita Leo prelazeći rukama po fasciklama i kutijama.
Bum!
Neko opali, okrenemo se te vidim Niall-a kako drži pištolj i puca u lutku.
"Ha ovo je fenomenalno!", nasmeje se.
"Mogu li vam sad reći plan?", pitam ih te svi posedaju za metalni sto.
"Idem noćas za Ameriku. Niall ide sa mnom.", klimne glavom.
"Prvo želim da kažem da ne mogu garantovati da neće proći bez nekog žrtvovanja i veoma mi je žao zbog toga. Tako da sve one koje volite i mislite da će te biti ucenivanji njima sklonite na sigurno, barem dok sve ovo ne prođe."
"To je u redu!",  klimaju glavama. "Šta dalje da radimo?", pita Louis.
"Marta i njen dečko će doneti metke kao i svu potrebnu opremu. Vaše je samo da se podsetite i vratite u formu dok se nas dvoje ne vratimo. I da, sve što bi nam pomoglo od ljudi ili informacija skupite."
"To je to. Skupljaj ljude.", kaže Zayn besno.
"Ne smemo nagliti. Ne kada drži Harry-ja. "
"Da dobro!", dune i izađe vadeći cigare.
"Biće on u redu. Samo ima problem koji pokušava da reši.", Liam me potapše po ramenu.
"Pazi samo da ne krene sam. Znam kakve je naravi."
"Hoću!", okrene se te nastavi preturati po papirima.

-Dva sata kasnije-

"Misliš da je otišla?", pita Louis dok se penjemo uz stepenice do stana gde živi Freddie.
"Deset je sati uveče! A smena počinje u devet. Nije tu, ne brini.", on se zaustavi.
"Tu?!", pokažem prstom na vrata.
"Aha...Možda...", krene nešto reći ali ga prestignem kucajući na vrata.
"Karolina?!", na vratma se pojavi Lola držeći neke flašice.
"Zdravo Lola! Ovo je Louis Freddiev otac.", ona ga pogleda te se okrene ka meni.
"Gazdarica je zabranila da on dolazi ovde i viđa dete."
"Lola molim te! Pusti da ga barem vidimo ili prošetamo."
"Ali..."
"Molim te! Znaš kako je kad ne viđaš dete."
"Ah dobro ali morate ga vratiti za tačno dva sta jer će ona zvati da proveri da li spava?"
"Važi.", kažem te uđemo u stan. 
"Ovuda.", pokaže ka dnevnom boravku. Uđemo te vidimo dečaka kako sa cuclom sedi u držalici i gleda neki fudbal na tv.
"Freddie!", Louis ga dozove te se dačačić okrene ka njemu.
"Moj mali.", sagne se ispred njega te ga izvuče iz držalice."Oohh! ", prisloni ga sebi u zagrljaj."Čekao sam ovo godinu ipo dana. Godinu ipo dana nisam mogao osetiti kako je to držati svog sina u naručju.", kaže suznim očima i krene ga ljubiti.
"Nećete ga vratiti?", Lola stane pored mene.
"Mi samo..."
"Nemoj te! On ga više voli nego njegova majka, ah ona se tako ni ne može nazvati.", spusti flašicu sa mlekom."Idem po njegove stvari."
Klimnem glavom te se okrenem ponovo posmatrajući Louis-a kako se divi svakom njegovom pokretu ili zvuku.

"Dobro isgledate zajedno.", kažem kad se parkiram ispred njegove zgrade.
"Ah ne mogu ti opisati koliko sam srećan."
Izvadim stvari te ih ostavim pored Louis-a.
"Hoćeš da uđeš?"
"Neću! Idem da uzmem neke stvari pa na aerodrom."
"A Theo?", pita zabrinuto.
"Kod dylan-a je i Holland"
"A pa mogao je i kod mene."
"Neka uživaj sad sa svojim dečakom.", pomazi Freddia po obrazu.
Louis me zagrli slobodnom rukom."Čuvaj se Ar!"
"Hoću i ti Lou.", poljubim ga u obraz te se vratim u auto.