Posebna [H. S. Fiction]

6PART

*Karolina*

Sedela sam na podu i posmatrala krv koja mi se slivala niz šaku.
Vreća za udaranje još se pomalo ljuljala levo-desno od jačine mojih udaraca. Nisam nosila rukavice, htela sam da moj bol nestane. Umesto njih stajao je zavoj koji se nataopao krvlju.

"Zašto to radiš?", upitao je neko iza mojih leđa.
"To nije tvoja stvar.", rekla sam hladno dok sam ustajala.
"Čuj, možda nisam ostavio dobar utisak kod prvog susreta a ni kod drugog.", rekao je i rukom prošao kroz kosu.
Okrenula sam se prema njemu. Stajao je na samo pet koraka od mene. Nosio je crnu košulju kao i crne poderane farmerke.
"Aha... Ima li još nešto što bi hteo da mi kažeš. Ali potrudi se da ne izgleda tako jadno.", osmehnula sam mu se.
"Koga ti nazivaš jadnikom?"
"Sem jednog koji stoji ispred mene ne vidim drugog."
"Ti mala...", prišao mi je te me nabio uz vreću.
"Ccc... Nešto si zaboravio."
Par trenutkaka me je gledao te onda stegao za vrat.
"Vidiš ti si ipak samo jadno žensko.", rekao je kroz podli smeh.
"Žensko kažeš.", rekla sam smireno iako mi je sve više i više stezao vrat.
"Aha."
"Da li ti je nekada devojka ovo uradila?", rekla sam te spustila moju ruku na njegovo međunožje.
"Svaka koja bi otišala sa mnom u sobu."
"Šteta. Možda ćeš u skorije vreme odlaziti sam na spavanje."
Tada sam ga stegla možda čak i jače nego što je on moj vrat. Pustio me je, te sam se uhvatila za moj vrat. Pogledala sam ga dok je on stajao polu savijen i držao se za to mesto.
"Šta kog đavola tražiš u mom stanu?", upitala sam kada sam malo došla do daha.
"Otac me he poslao da te dovezem na proslavu.", stenjao je.
"Bože, ko bi rekao da ti je Des otac? Otac lav a sin malo uplašeno mače."
"Ja barem imam oca.", rekao je prkosno.
"Šta si rekao?"
Mojim telom skupljao se bes, nije trebao to da kaže.

*Harry*

"Ja barem imam oca.", ponovio sam te se ispravio. Mala ima jak stisak, pomislio sam te je pogledao. Njene plavo sive oči bile su crne. Crne kao najtamnija noć, crne kao sam demon. Njene šake formirale su se u pesnice.
"Ar nisam misl...", nisam ni završio zaradio sam pesnicu u lice.
"Da više nikada nisi uzeo moju porodicu u ta tvoja prokleta usta!", njen glas bio je grublji iz koga je izlazila samo ljutnja. Onda me je udarila po drugi put toliko jako da sam pao.
"Ono ti je bilo zbog mog oca a ovo je zato što si vređao.", rekla je te dohvatila pištolj koji ne znam odakle se stvorio. Prislonila mi ga je na čelo te sela na mena nogama braneći da se pomerim.
"Izgleda da si ti neki jebeni srećnik. Inače bi se družio sa 139 ljudi koje sam ubila do sad. Ali neću te ubiti, samo zato što znam da ti je Des otac. Ne bih nikada dopustila da on prolazi kroz ono što sam ja prošla.", završila je te ustala sa mene."Sredi se! Ja idem da se presvučem i dolazim u auto."
"Ne znaš koji!", povikao sam.
"Sport crni Range Rover,  ulubljen sa leve strane.", rekla je te zalupila vrata.
"Vretiću ti ja za ovo.", rekao sam prilazeći ogledalu. Nisam mnogo na stradao. Usna i obrva bile su posečene a ispod desnog oka nalazilo se crvenilo koje će već za neko vreme biti tamno ljubičasto. Da ne spominjem bol koju sam osećao na međunožju.

*Karolina*

Otišla sam u sobu i skinula krvavu odeću sa sebe kao i zavoje te oprala ruke. Dok sam ih prala pogled mi je odlutao na ogledalo tj. na vrat.

Masnica, super pomislila sam.  Ali ipak nisam ni ja njemu ostala dužna. Otvorila sam ormar te uzela belu majicu kao i crne farnerke. Obula sam ciplele slične onima koje nosi onaj debil. Kosu sam raspustila kako bi koliko toliko sakrila masnicu. Stavila sam sat na ruku pokupila još neke sitnice. Ne, nisu bile obične sitnice poput labela, maramica i takvih sranja. Stpala sam telefon u zadnji džep. Pištolj zavukla pozadi i prekrila majicom da se ne vidi. Te izašla iz stana. Spustila sam se liftom te za tren bila ispred zgrade. Tu je čekao on sa maramicom u rukama.
"Možda da posetiš bolnicu, mislim da previše krvariš.", rekla sam sarkastično.
"Jebote možeš samo da ućutiš."
"Naravno kada budem mrtva."
"Možemo to srediti odmah.", rekao je sedajući u auto.
"Mislim da ne možeš.", sela sam u auto.
"Hoćeš se vezati?", upitao je kroz zube.
"Ne! I požuri ne volim da kasnim!", rekla sam te ostatak puta provela buljeći u telefon.